Alchajmerova (Alzheimerova) bolest

Šta je Alchajmerova bolest?

Alchajmerova (Alzheimerovu) bolest je progresivna degeneracija tkiva u mozgu, koja prvenstveno pogađa osobe starije od 65 godina i obeležava je razorno pogoršanje mentalnih funkcija. Intelektualne funkcije poput pamćenja, stvaranja i govora pogoršavaju se. Pažnja obično luta, jednostavna računanja postanu nemoguća, a svakodnevne aktivnosti postaju sve teže, dok se izgubljenost i frustracija pogoršavaju noću. Dolazi do dramatičnih promena raspoloženja – provala besa, napad straha, periodi duboke neosetljivosti i bezvoljnosti. Oboleli, koji sve više gubi orijentaciju, može da odluta i izgubi se. Postepeno se razvijaju i telesni problemi, kao što su čudan hod ili gubitak koordinacije. Konačno, pacijent može postati potpuno nekomunikativan, telesno bespomoćan i inkontinentan. Bolest je bez izuzetka smrtonosna.

Od neprimetne pojave Alchajmerove bolesti do smrti može proći nekoliko godina, ili bolest može trajati čak 20 godina; prosečno trajanje joj je oko 7 godina. Među odraslim Amerikancima, to je četvrti među vodećim uzrocima smrti (nakon srčanih oboljenja, raka i moždanog udara). Do 80. Godine života, približno svaka treća osoba oboli od nje. Žene su na bolest dvostruko osetljivije od muškaraca, a belci su joj oko četiri puta podložniji od crnaca.

Simptomi

– Promene raspoloženja: potištenost, paranoja, uznemirenost, anksioznost, sebičnost, detinjasto ponašanje.
– Gubljenje orijentacije, smetenost, nepažnja, zaboravljanje nedavnih događaja, nemogućnost zadržavanja novih informacija
– Sve veća sklonost gubljenju stvari
– Vrtoglavica ili oštećen osećaj ravnoteže

Uzroci

Iako se Alchajmerova bolest javlja kod mnogih osoba kako stare, bolest nije prirodna posledica starenja; radi se o neprirodnom stanju čiji se uzroci i dalje istražuju.

Čini se da je postupni gubitak funkcija mozga koji karakteriše Alchajmerovu bolest, uzrokovan sa dva glavna oblika nervnih oštećenja: nervna vlakna se zamrse, a u bolesnom tkivu gomilaju se naslage belančevina poznate kao >>plak<<. Istraživači još nisu sigurni zašto ili kako dolazi do ove degeneracije tkiva, ali neka novija istraživanja koja najviše obećavaju ukazuju na jednu belančevinu koja se prirodno javlja u krvi, a zove se ApoE (skraćenica za apolipoprotein E) i potrebna je za prenos masnih materija u organizmu. Kao što je to slučaj sa svim belančevinama, njen oblik je genetski određen , a identifikovano je nekoliko različitih vrsta od kojih su neke očigledno povezane sa većom opasnošću od Alchajmerove bolesti. Moguće je da određeni oblici ApoE vode do uništenja nervnih ćelija u mozgu. Druga mogućnost je da je ta belančevina, koja možda deluje u kombinaciji sa drugim materijama, uključena u stvaranje plaka. Bez obzira na to je li ApoE deo mehanizma koji prouzrokuje Alchajmerovu bolest ili nije, gotovo je sigurno da geni igraju određenu ulogu u ovoj bolesti: poznato je da je opasnost od dobijanja bolesti veća kod osobe kojoj je roditelj imao Alchajmerovu bolest.

Slute se i drugi uzroci. Prema jednoj teoriji, unos sićušnih čestica aluminijuma – s’posuđa za kuvanje, na primer – može da dovede do Alchajmerove bolesti. Druga teorija naglašava vezu između stvaranja plaka i slobodnih radikala – nestabilnih molekula koji mogu da proizvedu destruktivne hemijske reakcije. Obe su teorije sporne i nedokazane. Zaista, mnogi istraživači danas smatraju vezu između Alchajmerove bolesti i aluminijuma krajnje diskutabilnom.

U središtu još jednog spora nalazi se cink. U okviru ispitivanja iz 1991. godine, pacijentima s’ Alchajmerovom bolešću davane su dodatne količine cinka, zato što se na temelju drugih ispitivanja pretpostavljalo da cink može da pomogne u poboljšavanju mentalne živosti kod starijih osoba (isto tako se pokazalo da cink igra ulogu u funkcionisanju pamćenja). Posle samo dva dana, mentalne sposobnosti pacijenata tako su se brzo pogoršale da je zaključeno kako je ispitivanje previše štetno za ispitanike i trenutno je prekinuto. Tri godine kasnije laboratorijski ogledi pokazali su da od cinka, belančevine mogu da stvaraju taloge slične plaku koji se može naći u mozgu obolelih od Alchajmerove bolesti.

U manjem broju slučajeva, trauma može biti činililac koji pridonosi bolesti. Oko 15% slučajeva obolelih od Alchajmerove bolesti imaju u istoriji bolesti ozledu glave.

Dijagnostički postupci

Dijagnoza stručnjaka je osobito važna zato što niz drugih zdravstvenih tegoba – od kojih su mnoge izlečive – ima neke simptome povezane s’Alchajmerovom bolešću. Oni obuhvataju respiratorne infekcije, neprimerenu ishranu, nedostatak vitamina B12, anemiju, hipoglikemiju, depresiju i celebrovaskularnu insuficijenciju (smanjen dotok krvi u mozak zbog suženih arterija). Neželjena reakcija na propisani lek ili štetna kombinacija lekova može katkad izazvati simptome slične Alchajmerovoj bolesti. Druge bolesti i tegobe koje se ponekad mešaju s’Alchajmerovom bolešću su Parkinsonova bolest, moždani udar, tegobe sa štitnom žlezdom, tumori na mozgu, uznapredovali sifilis i Hantigtonova bolest – nasledno degenerativno nervno oboljenje.

Da bi proverio radi li se o Alchajmerovoj bolesti, lekar će verovatno da počne sa fizičkim i psihološkim testovima zamišljenim tako da otklone druge moguće uzroke mentalnog oštećenja. Verbalne provere i razgovori s’porodicom su uobičajeni sledeći korak, ali oni neće dati definitivnu dijagnozu. Sve donedavno samo su se obdukcijom mozga mogli dobiti nesumnjivi dokazi o Alchajmerovoj bolesti – izdajnički dokazi o zapletima, čvorovima živaca, plaku od belančevina i opštem smanjivanju mozga zbog odumiranja ćelija.

Jednostavna, tačna dijagnoza omogućena je novorazvijenim postupkom koji se sastoji samo u davanju određene vrste kapi za oči. Očigledno, oboleli od Alchajmerove bolesti izuzetno su osetljivi na lek tropikamid, koji oftamolozi koriste za širenje zenica. Širenje koje je primećeno kod pojedinaca s’ovom bolešću tri puta je veće nego kod zdravih ispitanika. Čini se da to vredi čak i pre nego što se simptomi bolesti počnu očitavati.

Lečenje

Alchajmerova bolest je neizlečiva: ništa je ne može zaustaviti niti vratiti bolesnika u stanje pre početka bolesti. Čini se da neki lekovi donekle usporavaju njeno napredovanje u ranim stadijumima, a neki drugi mogu pomoći kod promena raspoloženja i drugih određenih problema u ponašanju koji se javljaju kod ove bolesti.

Briga za obolelog od Alchajmerove bolesti često je stresna za članove porodice; udruženja za pružanje podrške mogu da pomognu starateljima pri rešavanju problema i osećaja vezanih za njih. Konačno, biće neophodna stalna briga negovatelja. Neke porodice su u stanju da osiguraju takvu stalnu brigu kod kuće, dok se druge okreću profesionalnim negovatelji(ca)ma.

Alternativni načini lečenja

Kao što je to slučaj s’konvencionalnom medicinom, ni alternativni načini lečenja ne omngu da obećaju lek za Alchajmerovu bolest, ali u nekim slučajevima mogu da pomognu da se uspori napredovanje bolesti ili da leče tačno određene simptome.

Lečenje lekovitim biljem

Kaže se da ekstakt ginko bilobe iz drveta ginka (Ginko Biloba) ublažava rane simptome Alchajmerove bolesti – između ostalog, zaboravnost, potištenost, rastresenost, teskobu, vrtoglavicu, nemogućnost koncentracije, izgubljenost i zvonjenje u ušima. Prema zagovornicima ovakvog načina lečenja, prvi pozitivni rezultati se vide posle četiri do šest nedelja konzumiranja.

Lečenje kod kuće

Da biste obolelom od Alchajmerove bolesti pomogli da izađe na kraj s’epizodama gubitka orijentacije i slabljenjem mentalnih funkcija, podstičite osećaj sigurnosti na sve moguće načine; zadržite stabilnu, poznatu okolinu u kojoj ćete živeti; držite se ustaljenih navika i postupaka; kad morate da budete odsutni ostavite kao podsetnik poruke i jednostavna uputstva.

Lutanje i gubljenje čest je problem obolelih od Alchajmerove bolesti; pobrinite se da oboleli nosi narukvicu za identifikaciju s’telefonskim brojem na njoj

Da biste naveli osobu koja pati od Alchajmerove bolesti da više priča, izađite u šetnju. Ispitivanja daju da se nasluti da hodanje može da stimuliše predele mozga povezane s’govorom.

Da biste pomogli obolelom od Alchajmerove bolesti da počne pozitivnije da gleda na sadašnjost, pokušajte da dozovete sećanja: pamćenje davnih događaja u početku često nije oštećeno, pa ugodne uspomene mogu uroditi osećanjem sreće i blagostanja. To se može bolje postići u grupi. Dobri materijali za podsticanje lepih uspomena uključuju stare časopise, fotoalbume i omiljene porodične priče. Ne prisiljavajte obolelog da se priseti. Pažljivo pitanje ili dva mogu osigurati put do nekog sećanja.

Potražite profesionalna udruženja koja omgu vama i obolelom da pomognu.

Prevencija

Ne zna se pouzdano šta je uzrok Alchajmerove bolesti, pa se sve preventivne mere, u najboljem slučaju, temelje na nagađanju. Važno je da zapamtite da čak ako je Alchajmerova bolest i prisutna u vašoj porodici, nije obavezno da ćete i vi oboleti od iste. Ako vas brine mogućnost da bi se kod vas konačno mogla javiti Alchajmerova bolest, najbolja vam je strategija živeti zdravim životom: jedite pravilno i redovno vežbajte kako biste održavali ceo, a osobito nervne ćelije u mozgu u dobrom stanju. Iznad svega, izbegavajte dim cigareta i zagađen vazduh koliko god možete; to će vam pomoći da svedete na najmanju moguću meru svoju izloženost slobodnim radikalima, koje su neka ispitivanja povezala sa stvaranjem nervnog plaka.

Iako neka ispitivanja naslućuju vezu između Alchajmerove bolesti i cinka, lekari ne preporučuju da pokušavate da ograničite njegov dnevni unos; cink je bitan mineral i ako bi trebalo da izbegavate njegovo predoziranje, učinili biste više štete nego koristi ograničavanjem njegovog unošenja ispod prepručene dnevne doze (15 mg za muškarce, 12 mg za žene).

Tekst preuzet iz knjige Veliki porodični savetnik o zdravlju