Alkoholizam

Ljudi prave alkoholna pića od pamtiveka. Ako se konzumiraju u umerenim količinama, alkoholni napici deluju opuštajuće i u nekim slučajevima mogu čak da imaju blagotvorno dejstvo na zdravlje (ateroskleroza). Ako se troši u prekomernim količinama, alkohol je otrovan za čovekove telesne sisteme i smatra se drogom. Jedno američko istraživanje pokazalo je da oko 100 000 Amerikanaca godišnje umire od posledica zloupotrebe alkohola, a alkohol je isto tako činilac koji igra važnu ulogu u više od polovine ubistava, samoubistava i saobraćajnih nesreća. Zloupotreba alkohola igra ulogu i u mnogim društvenim i porodičnim problemima, od izostajanja sa posla i zločina protiv imovine do zlostavljanja supružnika i dece.

Trenutne telesne posledice uzimanja alkohola kreću se od blagih promena raspoloženja do potpunog gubitka koordinacije, vida, ravnoteže i govora - i svaki od tih siptoma može da bude znak privremenog trovanja poznatog kao akutno trovanje alkoholom, ili pijanstvo. Ove posledice obično nestanu nekoliko sati pošto osoba prestane da pije (mamurluk). Većina zakona smatra 0,08 procenata alkohola u krvi dokazom trovanja. Veće količine alkohola u krvi mogu oštetiti funkcionisanje mozga i konačno mogu da izazovu gubitak svesti; krajnje preterana količina može da bude smrtonosna.

Simptomi alkoholizma

  • Privremena nesvestica ili gubitak pamćenja
  • Ponovljene svađe ili tuče sa članovima porodice ili prijateljima
  • Stalna upotreba alkohola radi opuštanja, oraspoloživanja, uspavljivanja, rešavanja problema ili da biste se osećali 'normalno'
  • Glavobolja, teskoba, nesanica, mučnina ili drugi neugodni simptomi kad prestanete da pijete
  • Zajapurena koža i popucali kapilari na licu; promukao glas; drhtave ruke; hronični proliv; uzimanje alkohola bez društva; ujutro ili potajno.

Uzimanje velike količine alkohola može da prouzrokuje akutni gastritis i da dovede do upale gušterače. Takođe i do kardiomiopatije (slabljenja srca), ciroze jetre i raka gornjeg dela crevnog trakta. Hronični alkoholizam je drugi najčešći uzrok oštećenja mozga, a može oštetiti i polnu funkciju.

Svi gorenavedeni simptomi se direktno povezuju sa hroničnim alkoholizmom.

Hronični alkoholizam je progresivna, potencijalno smrtonosna bolest, koja se odlikuje neprestanom žudnjom za alkoholom, povećanom tolerancijom na njega, telesnom zavisnošću od njega i gubitkom kontrole nad njegovom potrošnjom. Telesna zavisnost od alkohola može i ne mora da bude vidljiva drugima. Dok se neki hronični alkoholičari jako napiju, drugi su dovoljno izvežbani u kontroli da ostavljaju utisak da izlaze na kraj sa svakodnevnim poslovima, na gotovo normalan način. No alkoholizam može da dovede do niza telesnig tegoba, uključujući hipoglikemiju, bubrežna oboljenja, oštećenje mozga i srca, proširenje krvnih sudova u koži, hronični gastritis i upalu gušterače.

Alkoholizam može da dovede do impotencije kod muškaraca, oštećenje fetusa kod trudnica i povećane opasnosti od raka grla, jednjaka, želuca, gušterače i gornjeg gastrointestinalnog trakta. Budući da se alkoholičari retko primereno hrane, verovatno će imati manjak nekih hranjivih materija. Osobe koje mnogo piju po pravilu imaju oštećeno funkcionisanje jetre, a od 5 slučajeva u najmanje jednom se javlja ciroza jetre.

Alkoholičareva stalna želja za alkoholom čini suzdržavanje od alkohola, što je važan cilj lečenja, izuzetno teškim. Ova se bolest dodatno komplikuje i poricanjem: alkoholičari primenjuju celi raspon psiholoških manevara kako bi za svoje probleme okrivili ne nešto drugo, a ne alkohol, postavljajući tako značajne prepreke u oporavku. U istoriji se za alkoholičarsko ponašanje krivila karakterna mana ili slabost volje; mnogi stručnjaci sada hronični alkoholizam smatraju bolešću koja može pogoditi svakoga.

Gotovo sve kulture upozoravale su i upozoravaju na prekomernu upotrebu alkohola i protive joj se, a neke su je čak i potpuno zabranile, retko s'trajnijim uspehom. Dok su zakoni i obrazovni programi zamišljeni tako da sprečavaju zloupotrebu alkohola, komercijalni i društveni pritisak i dalje dovodi ljude u opasnost. Alkoholizam je naročito neprimetan među mladim i starijim osobama, delimično i zbog toga jer simptomi ne mogu lako da se prepoznaju sve dok osoba ne postane istinski zavisna od alkohola.

Uzroci nastajanja

Čini se da je uzrok alkoholizma spoj genetskih, telesnih, psiholoških i društvenih činilaca i uticaja okoline, koji se razlikuju od pojedinca do pojedinca. Genetski činioci smatraju se ključnim: opasnost da neka osoba postane alkoholičar je četiri do pet puta veća ako je jedan od roditelja alkoholičar. Neka deca pijanaca prevladaju nasledno obeležje ponašanja postajući alkoholičari.

Lečenje

Cilj lečenja je apstinencija. Među alkoholičarima koji su inače dobroga zdravlja, društvene podrške i motivacije, verovatnost oporavka je velika: 50-60% ostanu apstinentni na kraju jednogodišnjeg lečenja, a većina ih se odrekne pića trajno. Oni sa slabom društvenom podrškom, slabom motivacijom ili psihijatrijskim poremećajima, obično se ponovo vrate alkoholu u roku nekoliko godina nakon lečenja. Kod tih ljudi uspeh se meri dužim razdobljima uzdržavanja, smanjenom upotrebom alkohola, poboljšanjem zdravstvenog stanja i boljim društvenim funkcionisanjem.

Alternativni načini lečenja

Kad jednom alkoholičar prihvati svoju bolest i prestane da uzima alkohol, niz alternativnih načina lečenja može ubrzati proces oporavka.

Lečenje lekovitim biljem

Većina travara će preporučiti badlju(Silybium marianum) kako biste se zaštitili, ili čak izlečili oštećenje jetre izazvano upotrebom alkohola. Proizvod se prodaje pod imenom silimarin u kapsulama od 70 do 210mg u prodavnicama zdrave hrane.

Za simptome apstinencijske krize, pokušajte da prelijete vrućom vodom 2 kašičice šiška-grozničice(Scutellaria lateriflora), lavande(Lavandula officinalis) ili obične srčenice i uzimajte tri puta na dan. Neke ustanove za lečenje upotrebljavaju mešavinu čaja za spavanje napravljenu od jednakih delova kamilice(Matricaria recutita), hmelja(Humulus lupulus), grozničice(Scutellaria lateriflora), nane(Mentha piperita), hajdučke trave(Achilea millefolium), i mačje metvice(Nepeta cataria) ili valerijane(Valeriana officinalis).

Ishrana

Slaba ishrana ide zajedno s’prekomernim uzimanjem alkohola: budući da 30g alkohola sadrži više od 200 kalorija, ali nikakvu hranljivu vrednost, uzimanjem velikih količina alkohola organizmu se poručuje da ne treba više hrane. Alkoholičari često pate od nedostatka vitamina A, B kompleksa i C; karnitina; magnezijuma, selena i cinka, kao i glavnih masnih kiselina i antioksidansa. Obnavljanjem tih hranljivih materija – naročito tiamina (vitamina B1) – može da se ubrza prestanak uzimanja alkohola i izlečenje. Jednim ispitivanjem je ustanovljeno da su programi lečenja dvostruko delotvorniji kad je u njih uključena terapija ishranom.

Neki terapeuti misle da se stabilizovanjem količine šećera u krvi lečenje može da učini uspešnijim. Preporuke uključuju uklanjanje šećera iz ishrane, čak i voćnoh soka, u kojem ima više šećera nego u samom voću; smanjenje količine jednostavnih ugljenih hidrata u ishrani, kao što su oni koji se nalaze u belom brašnu; i povećanje biljnih belančevina, belančevina iz povrća i složenih ugljenih hidrata kakvi se nalaze u celim žitaricama, mahunarkama i povrću.

Lečenje kod kuće

Apstinencija je najvažniji – i najteži – korak ka izlečenju. Da biste naučili da živite bez alkohola, morate:

  • Izbegavajte ljude koji piju i mesta na kojima se pije; naći nove prijatelje koji ne piju
  • Pridružite se nekoj od grupa za samopomoć
  • Prihvatite pomoć porodice i prijatelja
  • Zamenite svoju negativnu zavisnost od alkohola pozitivnim zavisnostima kao što su novi hobi ili dobrotvorni rad pri crkvenim ili građanskim grupama
  • Počnite da vežbate. Telesnim vežbama se u mozgu oslobađaju hemijske materije koje osiguravaju prirodan osećaj euforije. Čak i šetnja posle večere može da deluje umirujuće.

Prevencija

Povratak piću predstavlja glavni problem za alkoholičare koji se leče; sprečavanje toga može da bude teško, ali može da se podržava stalnom terapijom, pozitivnom motivacijom i jakom društvenom podrškom. Drugi načini da se spreči vraćanje piću uključuje menjanje svakodnevnih navika, prihvatanje novog osećaja vrednosti i izbegavanje aktivnosti ili ljudi povezanih s’navikom pijenja. Na primer, 90% alkoholičara puši; kod alkoholičara koji prestanu da puše kao i da piju, postoji veća verovatnoća da će da postignu dugoročnu apstinenciju – da ne govorimo o drugim blagotvornim dejstvima na zdravlje.

Samoprovera

Nema jednog simptoma koji bi definisao alkoholizam, ali iskreni odgovori na sledeća pitanja pomoći će vam da odlučite da li ste vi sami ugroženi.

  • Da li vam je ikada neki prijatelj ili rođak dao da naslutite da previše pijete?
  • Da li vam je teško da prestanete da pijete nakon što ste popili piće ili dva?
  • Jeste li ikada bili nesposobni da se setite šta ste radili tokom opijanja?
  • Osećate li se ikada loše u vezi sa tim koliko pijete?
  • Da li se upuštate u svađe i telesne obračune kad pijete?
  • Jeste li ikada uhapšeni ili hospitalizovani zbog pića?
  • Jeste li ikada razmišljali o tome da potražite pomoć kako biste kontrolisali uživanje alkohola i prestali piti?

Ako ste odgovorili potvrdno na jedno ili više pitanja, možda imate ozbiljan problem s’alkoholom. Za vaše vlastito dobro, vreme je da otvoreno porazgovarate o tome sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

Tekst preuzet iz knjige Veliki porodični savetnik o zdravlju