Astma

Šta je astma?

Astma je hronična respiratorna bolest koja izaziva stezanje u grudima i teškoće pri disanju. Za razliku od bronhitisa i emfizema, kod astme ovi simptomi nisu uvek prisutni, javljaju se u naletima, a mogu ih izazvati razni „okidači“ iz prirode kao što je životinjska dlaka, duvanski dim, ali i stres. Neke osobe koje boluju od astme imaju blage i retke napade, dok kod drugih ovi napadi mogu biti vrlo česti i jaki, i zbog toga zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Astma je stanje koje mora redovno biti praćeno, i zahteva medicinsku intervenciju kod jačih napada. Prepoznavanjem ‘okidača’, osobe obolele od astme mogu smanjiti jačinu i učestalost napada, a mogu ih i u potpunosti izbeći.

Kod astme ne postoji problem sa udisanjem već sa izdisanjem. Tokom napada astme dolazi do grčenja mišića i oticanja bronhijalnog tkiva, na taj način se sužavaju disajni putevi u plućima, i začepe se sekretom. Vazduh ostaje zarobljen na dnu pluća, primoravajući obolelog da udiše vazduh gornjim delom pluća. Blage i umerene napade karakteriše kratkotrajno ostajanje bez vazduha, dok su u teškim slučajevima disajni putevi toliko uski i začepljeni da je disanje nemoguće.

Dužina napada je različita i može proći relativno brzo ili trajati duže od jednog dana. Ponekad se simptomi vraćaju iznenada, mogu biti dosta jači i ozbiljniji od prvobitnih, i mogu potrajati danima ili nedeljama.

Astma je vrlo česta bolest i više pogađa decu nego odrasle. Iako su retki smrtni slučajevi izazvani astmom, ona je vrlo ozbiljna bolest, i zahteva medicinsku pomoć.

Simptomi astme:

  • Nemir ili nesanica
  • Jako, ali relativno bezbolno, stezanje u plućima
  • Blaga do umerena zadihanost
  • Krčanje ili šištanje i zviždanje pri disanju
  • Kašalj, ponekad praćen sekretom

Kada se obratiti lekaru?

  • Ako prvi put imate napad astme jer je astma hronična bolest i može biti ozbiljna ukoliko se ne leči blagovremeno i primereno
  • Ako lek ne deluje u propisanom vremenu. U tom slučaju vam treba novi lek ili je napad previše jak
  • Ako imate osećaj gušenja, ne možete da pričate, nozdrve se šire, a usne i koža pod noktima postane sivkasta ili plavkasta. To su sve znaci nedostatka kiseonika i neophodna vam je medicinska pomoć.

Uzroci koji izazivaju astmu:

Astmu uzrokuju različiti faktori koji mogu delovati uzajamno ili posebno. Najčešći uzrok su alergije. Između 50 i 90% astmatičara boluje od neke alergije. Najčešći alergeni su trava, prašina, buđ, duvanski dim ili dlake i perje kućnih ljubimaca. Ukoliko se udišu, ovi uzročnici izazivaju oslobađanje histamina i drugih hemijskih supstanci u organizmu, što uzrokuje alergijsku reakciju i napade astme. Alergeni mogu biti i hemijska isparenja, neki lekovi kao što su acetilsalicilna kiselina, indometacin, ibuprofen i drugi nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSPL). Nasledni faktor je vrlo bitan u razvoju astme, i naučnici su otkrili gen koji ljude čini podložnim ovoj bolesti.

Još jedan od izazivača astme su i plućne infekcije. Bronhiolitis, virusna infekcija disajnih puteva, koja obično pogađa decu ispod dve godine, može biti uzrok astme. Dok se kod odraslih astma može javiti kao posledica infekcije gornjih disajnih puteva, poput bronhitisa. Drugi uzročnici astme su vežbanje, emotivni stres, kao i zagađenje vazduha.

Kako se astma leči?

Astma mora biti redovno kontrolisana, jer je kod teških napada uvek neophodno medicinsko lečenje. Ali i veliki broj alternativnih načina lečenja se može kombinovati sa konvencionalnim oblikom lečenja.

Prevencija

  • Naučite da prepoznajete okidače, odnosno faktore koji pokreću napad astme; vodite dnevnik o svim emotivnim faktorima i faktorima iz okoline koji vas pogađaju, svaki dan tokom nekoliko meseci. Kada imate napad astme proverite podatke iz dnevnika da vidite šta je uticalo na pojavu napada.
  • Kod kuće pratite promene u kapacitetu pluća pomoću sprave koja meri protok vazduha. Ukoliko je smanjena sposobnost izdisanja, možete preduzeti mere opreza i smanjiti težinu napada.
  • Smanjite ili izbegavajte unos hrane i pića koja imaju visoku koncentraciju sulfita, kao što su pivo, vino, instant čajevi, sok od grožđa, limunov sok, testo za pizzu, sušeno voće, konzervirano povrće, voćne prelive itd.
  • Nutricionisti preporučuju i izbegavanje hrane koja uzrokuje prekomerno stvaranje sluzi, na primer mleko
  • Unos dnevne doze vitamina B (50-100mg) i magnezijuma (400-600mg) može smanjiti učestalost i jačinu napada astme.

Šta je dobro je znati u slučaju astme?

ZABLUDE I ISTINE O ASTMI

ZABLUDA: asmatičari ne smeju da vežbaju

ISTINA: vežbanje je važno za asmatičare isto kao i za sve druge. Asmatičari mogu normalno vežbati ukoliko su obezbeđeni odgovarajućim lekom. Kao vežba se proporučuje plivanje, jer vlažan vazduh olakšava disanje, ali se mora voditi računa jer hlor u bazenima može izazvati alergijsku reakciju i tako pokrenuti napad astme.

ZABLUDA: astmu možete „prerasti“

ISTINA: ova tvrdnja može biti i tačna i netačna. Deca između druge i desete godine uglavnom „prerastu“ bolest, ali se ona u mnogim slučajevima vraća u tridesetim godinama. Takođe je moguće da se astma razvije i kod odrasle osobe koja je nije imala kao dete.

ZABLUDA:  majke koje pate od alergije ne bi smele dojiti dete

ISTINA:  manja je verovatnoća da će deca koja doje postati alergična od onih koja ne doje.

Akupunktura

Neka medicinska istraživanja govore o tome da se uz pomoć akupunkture mogu ublažiti simptomi astme, ali taj postupak bi smelo vršiti samo stručno lice.

Aromaterapija

Eterična ulja poput ulja eukaliptusa (Eucalyptus globulus), miloduha (Hyssopus officinalis), lavande (Lavandula officinalis), bora (Pinus sylvestris) i ruzmarina (Rosmarinus officinalis) mogu olakšati disanje kod obolelih od astme. Ukoliko udišete nekoliko kapi ulja nakapanog na neku tkaninu, možete olakšati disanje kod blagog napada astme.

Ako vam je zapušen nos, možete se inhalirati tako što nakapate par kapi eteričnog ulja u posudu sa vrućom vodom, prekrijete glavu peškirom i udišete paru kroz nos.

 

Lečenje lekovitim biljem

Koren omana (Inula helenium) deluje kao ekspektorans, i pomoću njega možete očistiti pluća od sekreta. Čaj se priprema tako što se jedna kašičica usitnjenog korena prelije šoljom hladne vode, ostavi da odstoji 10 sati, a zatim se procedi i pije vruće tri puta dnevno. Čaj napravljen od cveta divizme (Verbascum thapsus) se preporučuje za umirivanje sluznice tokom noćnih napada.

Chamomilla vam preporučuje naš premium čaj Bronhomil, domaće recepture koji pomaže kod svih vrsta respiratornih problema, uključujući astmu, bronhitis, čišćenje od nikotinskog dima, kašlja i infekcija respiratornog trakta.

Bronhomil-čaj-za-respiratorni-sistem

Bronhomil čaj

 

Konvencionalna medicina

Nakon dijagnostifikovanja astme, prvo morate sa lekarom napraviti plan lečenja. Lekar će verovatno tražiti da vodite dnevnik u kom ćete beležiti činioce iz okoline i emocionalne činioce koji izazivaju napade, jer će to pomoći lekaru da prati bolest, ali i vama da prepoznate i izbegavate ono što izaziva astmu.

Za medicinsko lečenje astme se uglavnom prepisuju bronhodilatatori, odnosno lekovi koji šire disajne puteve u plućima. Oni se dobijaju u obliku spreja i tableta.

Bronhodilatatori za inhalaciju se proizvode u obliku spreja i oni su slični adrenalinu (veštački proizveden oblik hormona koji se stvara u organizmu). Bronhodilatatori koji se najčešće koriste su izoproterenol, metaproterenol, izoetarin i salbutamol, jer oni ulaze direktno u pluća I sadrže 1000 puta manje leka nego u oralnim oblicima. Jedan do dva udisaja su dovoljni da smanje stezanje u grudima kod umerenih napada. Ali treba biti oprezan sa ovim lekovima, jer ako se preterano upotrebljavaju mogu izazvati opasne propratne efekte i posledice kao što je visok krvni pritisak.

Teofilin, metaproterenol, salbutamol i terbutalin su oralni bronhodilatatori i proizvode se u tečnom obliku, u obliku tableta ili kao kapsule. Prepisuju se osobama koje ne podnose lekove za inhaliranje ili pate od hronične astme. U težim slučajevima prepisuju se i kortikosteroidi, ali oni moraju biti kontrolisano primenjeni i propraćeni jer imaju ozbiljna propratna dejstva. U hitnim slučajevima daju se injekcije ili inhaliranje dozom adrenalina da bi se otvorili disajni putevi.

Ukoliko astmu izazivaju alergije, treba raditi na podizanju imuniteta. Postepenim izlaganjem organizma određenom alergenu, imunološki sistem će izgraditi odbrambeni mehanizam, i vremenom se alergijske reakcije mogu smanjiti ili nestati u potpunosti. 

Alternativni načini lečenja 

Ovakvi načini lečenja mogu se koristiti samo kao dopuna konvencionalnom načinu lečenja, jer astma mora uvek biti praćena od strane lekara, a teži napadi zahtevaju pomoć konvencionalne medicine.

Dijagnostički postupci 

Za dijagnostifikovanje astme potrebna je provera funkcije pluća kojom se meri jačina izdisaja. Osoba koja ne boluje od astme, po pravilu može izdahnuti oko 75-85% vazduha u roku od jedne sekunde, ispraznivši pluća u roku od tri sekunde, dok asmatičaru treba šest ili sedam sekundi da izdahne sav vazduh. Ovakav način provere funkcije pluća se naziva test vrhunca protoka vazduha, a sprovodi se izdisanjem u spravu za merenje vrhunca protoka vazduha. Jednu takvu vam može prepisati vaš lekar da bi mogli pratiti bolest i kod kuće.