Ciroza

Šta je ciroza?

Kada se zdrave ćelije jetre oštete kao posledica alkoholizma ili hepatitisa, dolazi do stvaranja ožiljkastog tkiva i nastanka ciroze. Ovo je veoma ozbiljna degenerativna bolest, i sa njenim razvojem, dolazi do toga da jetra počinje nepravilno da funkcioniše, a može doći i do njenog otkazivanja,  pa čak i smrti. Ciroza dovodi i do usporavnja protoka krvi kroz jetru, a samim tim se povećava i pritisak u krvnim sudovima koji snabdevaju krvlju ovaj deo organizma, što može izazvati i pucanje krvnih sudova. U SAD-u, svake godine od ove bolesti umre oko 26 000 ljudi. Ciroza se može izlečiti jedino presađivanjem jetre, i to samo u nekim slučajevima. Međutim,  ako se otkrije na vreme, njen napredak se može usporiti ili zaustaviti.

Jetra je teška oko 1,5 kilograma, i ne samo što je najveći, ona je i jedan od važnijih organa u telu. Jetra stvara žuč koja se skladišti u žučnoj kesi i pomaže u varenju masne hrane, zatim pomaže u održavanju normalnog sastava krvi tako što reguliše količine masti, belančevina i šećera u krvotoku. Ona čisti krv od alkohola, lekova i drugih štetnih supstanci u organizmu, zadržava i izbacuje istrošena crvena krvna zrnca, a pomaže i u uništavanju bakterija i virusa u krvi. Zbog svega toga ona je važan deo imunog sistema organizma.

Jetra je organ koji može da funkcioniše iako su neki njeni delovi oštećeni ili odstranjeni, i može se regenerisati. Ukoliko dođe do oštećenja jednog dela, preostale zdrave ćelije će preuzeti funkciju, ali sa smanjenim učinkom. Međutim, u slučaju ciroze, sve više se stvara ožiljkasto tkivo koje zamenjuje zdrave ćelije, dolazi do problema, i jetra ne može da izvrši sve svoje funkcije. Zbog toga je veoma važno otkriti uzroke i preduzeti mere lečenja što pre.

Simptomi ciroze

Ova bolest često nema nikakve simptome dok ne dođe do kasnih stadijuma, a kad se pojave, simptomi su:

  • Mučnina, povraćanje i gubitak apetita
  • Variranje telesne težine
  • Žuta boja kože i očiju
  • Tamna mokraća
  • Stolica koja je krvava, crna ili neobično svetle boje
  • Povraćanje krvi
  • Oticanje stomaka
  • Hroničan svrab
  • Oticanje stopala ili nogu
  • Crveni dlanovi
  • Nervoza i nesanica
  • Umor i malaksalost
  • Povećane grudi kod muškaraca
  • Gubitak seksualne želje
  • Poremećaj menstrualnog ciklusa kod žena
  • Krvni sudovi koji liče na pauka na grudima i ramenima

Kada se obratiti lekaru?

  • Ukoliko primetite bilo koji od ovih simptoma, jer ciroza može biti smrtonosna ako se ne leči na vreme

Koji su uzroci ciroze?

Kao glavni uzrok ciroze navodi se dugotrajno oštećivanje zdravih ćelija jetre, koje se javlja kao posledica virusa, genetike, težeg protoka žuči ili dugotrajnog korišćenja lekova. Međutim, u najvećem broju slučajeva, jetra se oštećuje preteranom upotrebom alkohola. Iako je dokazano da umereno konzumiranje alkohola može pomoći u sprečavanju moždanog udara, prevelike količine veoma štetno deluju na jetru. Na primer, u Francuskoj, gde su stanovnici poznati po potrošnji vina, niska je stopa srčanih oboljenja, ali zato veoma visoka obolelih od ciroze. Količina alkohola koja je štetna zavisi i od pola osobe, jer organizam muškaraca bolje podnosi i prerađuje alkohol nego što je to slučaj kod žena, pa oni mogu popiti dva ili tri alkoholna pića dnevno, dok žene mogu jedno ili dva, bez opasnosti od oštećenja jetre. Međutim, podnošenje alkohola je uglavnom individualno i razlikuje se od osobe do osobe. Kod nekih osoba i jedno piće dnevno može stvoriti ožiljke na jetri. Zbog toga, ako pijete, treba redovno vršiti lekarske preglede, jer simptomi ciroze se javljaju tek u poodmaklom stadijumu bolesti, i tada je kasno za zaustavljanje ili usporavanje razvoja bolesti. Alkoholičari mogu dobiti alkoholni hepatitis, odnosno upalu jetre, praćenu mučninom, temperaturom, gubitkom apetita i žuticom, a vremenom to može dovesti do ciroze. Osobe koje inače malo piju, a dogodi im se da malo preteraju sa alkoholom, mogu da obole od poremećaja koji se naziva masna jetra, a koji se javlja kao posledica nakupljanja masti i vode. Masnu jetru prate bolovi jetre, privremena žutica i poremećaji funkcije jetre. Sem alkohola, ovu bolest može izazvati i dijabetes, gojaznost ili teški oblik neuhranjenosti.

Sledeći najčešći uzrok ciroze je hepatitis, odnosno upala jetre, i to hepatitis B i hepatitis C. Posledica hroničnog hepatitisa je stvaranje ožiljkastog tkiva u jetri. U početku bolesti, simptomi su blagi, ali se tkivo sve više oštećuje, što na kraju može dovesti do teške ciroze. Zbog toga oboleli od hepatitisa moraju ići na redovne lekarske preglede, a pošto je to zarazna bolest, i članovi njihovih porodica se moraju kontrolisati.

Iako je to redak slučaj, ciroza se može javiti i kao posledica genetskog poremećaja. Na primer, Wilsonova bolest, koju karakteriše genetska mana koja usporava metabolizam bakra u organizmu, i dovodi  do taloženja ovog metala u jetri i drugim organima, izaziva oštećenje tkiva. Takođe, hemokromatoza može dovesti do oštećenja tkiva tako što organizam apsorbuje veću količinu gvožđa nego što je potrebna. Ovaj poremećaj se češće javlja kod muškaraca, i to starosti od 40 do 60 godina, nego kod žena, jer njihov organizam gubi gvožđe tokom menstrualnog ciklusa.

Galaktozemija je bolest koja nastaje usled manjka enzima koji je potreban za varenje mlečnog šećera. Kod dece koja se rode sa ovom bolešću, mlečni šećer se taloži u jetri, i to u količinama koje postaju otrovne, i mogu biti smrtonosne ukoliko se ne leče. Zbog toga ova deca ne bi smela piti mleko, već koristiti mleko u prahu. Postoje i slučajevi kada se deca rode bez žučnih kanala ili sa kanalima koji su izobličeni. Zbog toga žuč ne može izaći iz tela, nakuplja se u jetri i na taj način je oštećuje. Ovaj poremećaj se nekad može rešiti operacijom, ali većina slučajeva se završi smrću od ciroze, pre navršene druge godine života. Kamen u žuči takođe može uzrokovati cirozu, tako što sprečava protok žuči i izaziva njegovo zadržavanje u jetri. Zatim, cirozu može izazvati i dugoročna upotreba nekih lekova, kao što su metotreksat i izoniazid, ali i neke otrovne supstance iz prirode, poput pesticida ili prizvoda na bazi arsena.

Kako se leči ciroza?

Lečenje ciroze bi trebalo sprovoditi preventivom, i sprečavanjem njenih uzroka. Odnosno, prestankom uzimanja alkohola, traženjem leka za hepatitis ili naslednu bolest, ili kontrolisanjem ishrane.

Prevencija

  • Smanjiti unos alkohola, ograničiti dnevne doze na jedno ili dva pića, ili izbegavati svakodnevno pijenje
  • Izbegavati nekuvane školjke
  • Ne mešati alkohol i lekove, jer neki lekovi u kmbinaciji sa alkoholom mogu izazvati oštećenje jetre
  • Hraniti se zdravo i raznovrsno
  • Izbegavati kontakt sa industrijskim hemijskim supstancama koje mogu ući u krvotok i oštetiti jetru
  • Praktikovati siguran seks, ili ako ste korisnik intravenskih droga, koristite sterilne igle, da bi se sprečila zaraza hepatitisom. Ukoliko putujete u zemlje gde postoji mogućnost od zaraze, vakcinišite se protiv hepatitisa.

Šta je dobro znati kod ciroze?

Ukoliko bolujete od ciroze, pre uzimanja svakog leka konsultujte se sa lekarom, jer oštećena jetra ne može preraditii neke lekove i može se još više oštetiti. Tu spadaju i kontraceptivne pilule, antibiotici i svi lekovi koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta, kao na primer paracetamol.

Lečenje lekovitim biljem

Chamomilla čajna mešavina heparomil efikasno pomaže kod problema sa jetrom. Čisti i odmašćuje jetru kao i žučnu kesu doprinoseći pravilnom varenju hrane.

Heparomil čaj

Čaj za jetru – heparomil

Homeopatija i ciroza

Homeopatski lekovi kao što su Taraxacum officinale i Chelidonium majus, mogu povećati funkciju zdravih ćelija jetre, ali za njihovu pravilnu upotrebu posavetujte se sa ovlašćenim homeopatom.

Ishrana i ciroza

Zdrava i raznolika ishrana u vidu voća, povrća, žitarica, mleka i belančevina može pomoći u obnavljanju zdravih ćelija u neoštećenom delu jetre. Belančevine su vrlo važne u ishrani obolelih od ciroze, i treba pratiti količine koje se unose, jer mala količina može usporiti obnavljanje ćelija, a prevelika može dovesti do povećanja koncentracije amonijaka u krvotoku, što dovodi do razvoja mentalnih bolesti. Nutricionista će odrediti količinu koja će biti optimalna za vas.

Pre nego što uzmete veće  količine vitamina ili nekih drugih hranljivih supstanci, posavetujte se sa lekarom, jer može da se dogodi da oštećena jetra ne može da ih prečisti. Takođe, izbegavajte nekuvane školjke, jer se one nekad vade iz zagađenih voda koje sadrže organizme koji uzrokuju hepatitis ili druge bolesti.

Konvencionalna medicina kod ciroze

Lekovi koje će vam lekar prepisati protiv ciroze, zavise najpre od njenog uzroka i stepena razvoja. Osim pokušaja da se zaustavi napredovanje bolesti, cilj lečenja je i regulisanje komplikacija do kojih može doći, kao što je unutrašnje krvarenje, a koje mogu dovesti do smrti.

Ukoliko je uzrok ciroze alkoholizam, lek je u potpunom prekidu unošenja alkohola u organizam. Time se obolelima od ciroze može produžiti život. Ukoliko bolujete od alkoholnog hepatitisa ili masne jetre, prestankom pića dolazi do toga da se ćelije jetre obnove. Ako je u pitanju hronični hepatitis, veliku ulogu u lečenju igra odmor, pravilna ishrana i upotreba leka interferona. Ali neki oblici hepatitisa se ne mogu izlečiti.

Wilsonova bolest se leči tako što se prepisuju lekovi koji iz organizma izbacuju nataloženi bakar. I možda će biti neophodna upotreba tih lekova tokom celog života. U slučaju hemokromatoze treba jednom ili dva puta nedeljno vaditi krv, kako bi se izbacio višak gvožđa iz organizma. To bi trebalo praktikovati čak i dve godine, kako bi se nivo gvožđa vratio na normalnu granicu, a postupak se tada ponavlja na svaka dva do četiri meseca.

Poslednji vid lečenja koji se koristi kod teških oblika ciroze je presađivanje jetre. Ali nije svako pogodan kandidat, jer sve zavisi od starosti i napretka bolesti. A osobe kod kojih je ciroza posledica alkoholizma, moraju dokazati da su se držali dalje od alkohola duži vremenski period, i da neće zloupotrebiti transplantaciju, tako što će se ponovo vratiti alkoholu. Presađivanje jetre može biti i opasno, jer ne samo što jetra  možda neće normalno funkcionisati, ili će je organizam odbaciti, već nakon operacije može doći i do infekcije. Međutim, u SAD-U, podaci govore da 60-75% odraslih pacijenata i 90% dece prežive operaciju, i nakon toga žive u proseku još pet godina.

Alternativni načini lečenja

Alternativni načini lečenja se uglavnom bave time da poboljšaju funkcionisanje zdravih ćelija jetre i da ublaže simptome bolesti.

Dijagnostički postupci

Za dijagnostifikovanje bolesti uglavnom se radi lekarski pregled, koji zajedno sa istorijom bolesti i simptomima dovodi do dijagnoze. Može se uraditi i analiza funkcija jetre na osnovu uzorka krvi, i time se procenjuje opšte zdravstveno stanje jetre. Na kraju, može se uraditi i biopsija kojom se uzima deo tkiva jetre i šalje u laboratoriju na analizu.