Infekcije

Šta su infekcije i kako nastaju?

Patogeni koji izazivaju bolesti i infekcije dospevaju u ljudski  organizam putem vazduha koji udišemo, hrane i vode, ujeda insekata i životinja, kao i seksualnim putem. Mnogi od njih ne uspeju da prežive u telu domaćina jer na njih nepovoljno deluje unutrašnja temperatura tela, hemijska sredina ili „prijateljske“  bakterije, dok druge izbacujemo putem sluzi, mokraće, znoja i stolice. Oni koji prežive, vezuju se za zdrave ćelije i tkivo. Neki mogu živeti samo u određenim tipovima tkiva, dok se drugi mogu širiti kroz organizam. Napad patogena, njihov razvoj i reakcija organizma čine proces nastanka infekcije. Većina infekcija je u blažem obliku i traje kratko, ali se neke mogu razviti u ozbiljne i smrtonosne bolesti.

Kada neki patogen dospe u organizam, imuni sistem se aktivira i pokušava da ga uništi. Belančevine koje se nazivaju antitela se vezuju za bela krvna zrnca i pokušavaju da neutrališu i unište patogene. Imuni sistem može da „prepozna“ određene patogene koji su ranije napadali organizam i da ih uništi. Toj memoriji dosta doprinose i vakcine koje daju telu imunitet od mnogobrojnih patogena koji izazivaju razne bolesti. U većini slučajeva imunitet uspeva da se izbori sa patogenima, ali ne i uvek. Nekad imunološke ćelije ne prepoznaju patogene, a nekada imunitet nije dovoljno jak da bi ih uništio. Imuni sistem može biti oslabljen umorom, lošim varenjem, nekim medicinskim postupcima, ali ga mogu oslabiti i neke bolesti kao što je AIDS. Ljudi koji imaju slabiji imunitet su podložniji infekcijama.

Infekcije

Infekcije

Simptomi infekcija

Zajednički simptomi mnogih infekcija su visoka temperatura, znojenje, glavobolja, bolovi u mišićima i umor. Određene infekcije imaju svoje specifične simptome:

  • Crevne infekcije su praćene prolivom, povraćanjem, grčevima u stomaku, bolovima pri ispuštanju gasova i dehidratacijom.
  • Kašalj, kijanje, bolovi u grudima, upala grla, kongestija i vodenaste oči su posledica infekcije disajnih puteva.
  • Bolno i učestalo mokrenje, krvava mokraća ili njen neprijatan miris, ili vaginalni svrab se mogu javiti kod infekcije mokraćne bešike.
  • Crveni osip, bolovi, upale, svrab, crvenilo, mehurići ili bubuljice su znak kožne infekcije.
  • Lokalizovana bol, nadraženost i osetljivost se mogu javiti kod infekcije ušiju, očiju, usta, zuba i vilice.
  • Jak analni svrab može biti pokazatelj infekcije koja je izazvana glistama u donjem delu creva.
  • Artritična bol i upala koja je najčešće lokalizovana može biti znak infekcije zglobova.

Lečenje infekcija lekovitim biljem:

Kada je o infekcijama reč, Chamomilla vam nudi izuzetno bogatu ponudu naših čajeva iz Deliblatske peščare – dela netaknute prirode. Izdvajamo samo neke iz naše bogate ponude lekovitog bilja.

Za crevne infekcije i uspostavljanje crevne peristaltike, nudimo vam čaj protiv kolitisa.

Kod velikog kašlja i infekcija respiratornog sistema, efikasno pomaže naš čaj za respiratorni sistem Bronhomil.

Za infekcije mokraćnih puteva i mokraćne bešike, nudimo vam naš čaj protiv bakterija u mokraći Uromil.

Kod problema sa infekcijom na koži, koristite naš melem od nevena koji vraća koži viskoznost i zaceljuje krvne sudove.

Za infekcije očiju, usta, zuba i vilice, koristite naše čajeve za ispiranje kao što su čaj od kamilice ili čaj od žalfije.

Kod infekcija zglobova i artritisa, koristite naš čaj od zlatnice ili čaj od vrbine kore.

Čaj protiv kolitisa Bronhomil Uromil Melem Nevena Čaj od kamilice Žalfija čaj Zlatnica čaj Vrba kora čaj

 

 

 

Kada se obratiti lekaru?

  • Ako vi ili vaše dete imate temperaturu koja je viša od 38°C, ili traje duže od 24 časa. Ako je otežano disanje, gutanje, oslabljen vid, govor ili pokreti.
  • Ako proliv, povraćanje, upala grla ili neki drugi simptom traju nekoliko dana i pogoršavaju se.
  • Ako ujed ili neka druga povreda probije kožu, jer otvorene rane zahtevaju lečenje.

Uzroci infekcija

Patogeni koji izazivaju infekcije su bakterije, gljivice, životinjski paraziti i virusi. Bakterije, gljivice i paraziti napadaju zdravo tkivo, uništavaju hranljive sastojke zdravih ćelija i ispuštaju otrove. Neki paraziti čak ubijaju zdrave ćelije, a po veličini mogu biti od jednoćelijske protozoe do vidljivih glista. Virusi preživljavaju tako što napadaju žive ćelije i razmnožavaju se unutar njih.

Oči, uši, usta, polni organi i koža su najizloženiji patogenima i tako najviše podložni infekcijama. Koža može biti zaražena bilo kojom vrstom patogena, uši najčešće napadaju bakterije, a očne infekcije mogu biti i virusne i bakterijske. Ostali patogeni mogu ući u organizam kroz oštećenu kožu i tako zaraziti krvotok.

Kroz zatrovanu hranu i vodu u gastrointestinalni trakt može dospeti bilo koji tip patogena. U većini slučajeva su to bakterijske infekcije, ali voda zagađena parazitskom protozoom može izazvati crevnu infekciju giardiazu. Kada su u pitanju infekcije disajnih puteva, prehlada, grip i blaži oblici upale pluća, to su uglavnem infekcije izazvane udisanjem ili unošenjem virusa, dok su teški slučajevi upale pluća i streptokokna upala grla izazvani bakterijama. Često neke bolesti disajnih puteva mogu biti i gljivične infekcije.

Kroz mokraćne puteve se izbacuju patogeni, ali oni mogu biti zaraženi ukoliko su natečeni, nadraženi ili začepljeni. Infekcije mokraćne bešike, mokraćnih puteva i bubrega su najčešće bakterijske.

Infekcije su uglavnom lokalizovane na jedan organ ili sistem, ali se mogu proširiti i na ceo organizam. Na primer malariju izaziva parazit koga prenosi komarac, tuberkuloza je bakterijska infekcija, a AIDS je najsmrtonosnija virusna zarazna bolest našeg vremena.

Lečenje infekcije

Manje infekcije traju kratko i obično prođu same od sebe, dok se teže infekcije moraju lečiti.

Prevencija

  • Vakcinisanje vas i vašeg deteta protiv zaraznih bolesti, naročito pre polaska u školu ili putovanja u inostranstvo.
  • Kako bi se sprečio nastanak infekcije, meso, morsku hranu i mlečne proizvode držite u frižideru; dobro operite sveže voće i povrće; održavajte kuhinju čistom; pre i posle dodira sa hranom perite ruke.
  • Održavajte ličnu higijenu, redovno se kupajte, perite ruke posle upotrebe toaleta, dezinfikujte rane i posekotine antiseptičnim sapunom.

Konvencionalna medicina

Infekcije koje su izazvane bakterijama se leče antibioticima poput penicilina i njegovih derivata. Gljivične i parazitske infekcije se takodje leče antibioticima ali i nekim antimikoticima. Jedina mana je ta što prekomerna ili pogrešna upotreba antibiotika može poremetiti prirodnu odbranu organizma.

Antibiotici nisu delotvorni kod virusnih infekcija. Neki antivirusni lekovi ne dovode do izlečenja jer virusi često mutiraju i menjaju oblik, oni mogu samo ublažiti simptome bolesti. Kod većine virusnih infekcija, lečenje se svodi na ublažavanje simptoma, sprečavanje sekundarne bakterijske infekcije i dopuštanje organizmu da se sam izleči.

Upotreba lekova koji se mogu nabaviti sa ili bez lekarskog recepta ublažavaju simptome i ubrzavaju oporavak kod manjih infekcija. Najbolji lek protiv virusnih infekcija i većinu zaraznih bolesti je preventivno vakcinisanje.

Alternativni načini lečenja

Za sprečavanje nastanka infekcije je najbolja zdrava ishrana, odmor i aktivnosti koje umanjuju stres. Lekovito bilje i drugi alternativni oblici lečenja ublažavaju simptome i ubrzavaju proces izlečenja.

Dijagnostika

Mnoge infekcije se prepoznaju po simptomima, ali za dijagnozu nekih težih infekcija koje traju duže potrebne su laboratorijske analize krvi, urina, stolice ili inficiranog uzorka tkiva.