Manična depresija

Šta je manična depresija i kako nastaje?

Manična depresija naziva se i bipolarni poremećaj i odlikuje ga smena depresivnih epizoda i maničnih epizoda. Dakle osoba iz euforije prelazi u očaj. Kod nekih ljudi menjaju se manija i depresija jednom godišnje, a nekada i više puta godišnje – nema pravila, s tim da uglavnom depresivna faza traje duže od manične. Ova bolest javlja se podjednako kod oba pola.

Ima dokaza da bolest ima genetsku osnovu, ali uzrok nije definitivno određen. Simptomi se javljaju kao rezultat hemijske neravnoteže u mozgu i osim što dovodi do disfunkcije u životu, može biti i opasan, jer postoji rizik za suicid kod 20% ljudi.

Ova bolest može se smiriti lekovima i terapijom. Bolest se javlja u dva oblika ‘bipolar I’ i ‘bipolar II’. Kod prvog faze bolesti su jasne, dok je kod drugog manija blaga, a depresija blaga ili jaka. Drugi se zato teško dijagnostifikuje jer se meša sa depresijom, uz to teže se leči i više genetika utiče.

Bolest može biti povezana sa sezonskom potišćenošću. 1 od 5 slučajeva javlja se u doba detinjstva ili adolescencije kada se takođe češće javljaju telesni i psihotični simptomi koji otežavaju dijagnozu. Kod muškaraca prva epizoda uglavnom je manična, dok je kod žena prva uglavnom depresivna.

Simptomi manične depresije

Promene raspoloženja koje su veoma ekstremne.

Maničnu fazu odlikuje:

  • Euforija, osetljivost
  • Konstantno pričanje o nečemu, naviranje misli
  • Ekstremno samopoštovanje
  • Impulsivnost, kupovina preterana, putovanja, seks koji je promiskuitetan, brza vožnja
  • Halucinacije

Depresivnu fazu odlikuje:

  • Potištenost
  • Nisko samopoštovanje
  • Inercija, apatija
  • Tuga, želja za samoćom, bespomoćnost, osećaj krivice
  • Usporenost u svemu
  • Poremećen san
  • Korišćenje psihostimulatora

Kada se obratiti lekaru?

  • U slučaju da primetite ove simptome kod drugih– u maničnim epizodama ove osobe sklone su poricanju
  • U slučaju da primetite ove simptome kod sebe

Uzroci manične depresije

Hemijska neravnoteža u mozgu izaziva ovu bolest – poremećaj serotonina i norepinefrina. Isto tako genetika ima uticaja.

Lečenje

‘Litijum’ i psihoterapija su glavni načini lečenja i oba načina lečenja su podjednako bitna. Od psihoterapije korisne su kognitivna, bihejvioralna kao i psihodinamska. Porodica bi trebala da se uključi u lečenje.

Konvencionalna medicina

Litijum karbonat je glavni lek za maničnu depresiju, ali se može koristiti i uz antidepresive. SSRI su lekovi koji deluju na serotnonin i glavni su antidepresivi jer imaju manje nus efekata od drugih lekova. Tu spadaju fluoksetin, sertralin i paroksetin.

Haloperidol  se daje onima koji ne reaguju na litijum, a kod teških slučajeva tu su karbamazepin i valproična kiselina.

Bitno je raditi analize krvi redovno kako bi se propratili nus efekti.

ECT koristi se kod ekstremnih slučajeva kada je to neophodno i tada se litijum ne koristi.

Lečenje svetlom korisno je kod bipolarnog poremećaja koji je povezan sa zimskom depresijom.

Alternativni načini lečenja

Kod bipolar I alternativni lekovi ne moraju biti korisni, jer su pacijenti u toliko teškoms tanju da im tehnike energizacije i tehnike opuštanja nisu privlačne. Ali u periodu između faza ovi pristupi mogu biti korisni, a i kod bipolar II.

Jedna studija pokazuje da je magnezijum smanjen kod ljudi sa ovom bolešću, te se može koristiti.

Kineske trave korisne su za opuštanje u maničnoj fazi i ublažavaju potištenost u depresivnoj fazi. Ishrana puna vitaminom C je korisna takođe, kao i ona sa manje vanadija tj. minerala koji se nalazi u mesu. Homeopatski lekovi, akupunktura, masaža uljem su korisni za opuštanje tela.

BIOFEEDBACK

Putem biofidbeka osobe sa bipolarnim poremećajem mogu da kontrolišu neka stanja moždanih talasa.

Lečenje kod kuće

Bitno je da je sredina mirna u kojoj boravite. Jedite, vežbajte i spavajte redovno. Izbegavajte živahne razgovore, dugotrajno gledanje TV-a, kao i zabavu koju zahteva ogromnu aktivnost. Manična faza je opasna jer osoba sebe uvodi u rizične situacije. Kafa, čaj, koka kola, čokolada treba se ukloniti iz ishrane, kao i alkohol.

Dijagnostički postupci

Usled etiketiranja ljudi sa mentalnim poremećajima, oboleli čest ne žele da govore o tome, te je teško i dijagnostifikovati ovu bolest. Istraživanja su pokazala da 75% ljudi sa ovom bolešću se zapravo uopšte i ne leči.

Porodična istorija, kao i lična istorija pacijenta su veoma korisne u dijagnostifikovanju mentalnog poremećaja. Takođe bitno je isključiti ostale poremećaje i poremećaje zasnovane na organicitetu. Korišćenje droga može da maskira simptome ove bolesti i to takođe otežava dijagnostifikovanje. Korišćenje droga jeste jak indikator mogućeg suicida i bitno je lečenje- pogotovo kod muškaraca.

Analiza krvi i mokraće, kao i analiza štitne žlezde je neophodna pre bilo koje dijagnoze.