Moždani udar

Šta je i kako nastaje moždani udar?

Kada dođe do poremećaja u dotoku krvi u mozak javljaju se posledice poput disfunkcija u govoru, percepciji, motorici, kao i drugim psihičkim i telesnim funkcijama. Moždani udar (u narodu poznatiji kao šlog) dešava se kada krv više ne dotiče u mozak. Tri četvrtine udara moždanog nastaje kada tromb ili embolus ne dozvoljava krvi da dođe do mozga, i ovom prethodi ishemični napad tj. telesna slabost, nesposobnost govora, vrtoglavica. U ovom slučaju brzo dolazi do uspostavljanja krvotoka i mogu se izbeći neurološka oštećenja. Druga vrsta moždanog udara nastaje usled krvarenja tj. celebralne hemoragije – tada krva žila počinje da krvari u mozgu i onda se povećava pritisak. Tada dolazi do jake glavobolje, uz gubitak svesti i ova vrsta je smrtonosna u 80% slučajeva. Stopa smrtnosti usled moždanog udara jeu padu, zbog povećane kontrole pritiska, ali ipak ovo je jedan od najčešćih uzroka smrti.

Oporavak od udara zavisi od veličine i mesta oštećenja- nekada je šteta trajna i dovodi do nesposobnosti, a nekada su osobe samo osetljivije na druge bolesti ili se javlja depresija na primer.

Mozdani udar

Moždani udar

 

Simptomi moždanog udara

  • gubitak vida, snage, govora, razumevanja govora koji se javlja odjednom
  • neosteljivost na jednoj strani tela
  • neravnoteža uz povraćanje, mučninu, otežano gutanje
  • jaka bol u glavi uz gubitak svesti

Kada se obratiti lekaru?

  • U slučaju da vidite znake prethodno navedene
  • U slučaju da simptomi brzo prođu može biti reč o ishemičkom napadu, koji je predznak za moždani udar

Uzroci

Uzrok može biti stvarane ugruška ili pucanja krvne žile. Arterije mogu biti slabije od rođenja, ili usled visokog pritiska, i onda krvarenje može biti i posledica arteriovenskih malformacija – urođeno se stvara preveliki broj krvnih žila. Uglavnom ljudi stariji od 60 godina doživljavaju moždani udar, kao i muškarci i crnci. Kod mlađih često dolazi do izliva krvi u mozak, a kod starijih ugrušak dovodi do ometanog protoka krvi. Takođe oni koji imaju ishemični napad, srčanu bolest ili dijabetes su pod većim rizikom.

Glavni faktori koji utiču na javljanje moždanog udara jeste visok krvni pritisak, holesterol, manjak kretanja, gojaznost, pušenje, kontracepcijske pilule i stres.

Lečenje moždanog udara

Konvencionalni i alternativni načini lečenja su zajedno najbolji.

Prevencija

Uspostaviti navike koje doprinose jačanju srca, krvnih žila – jesti zdravo, malo masti i soli, redovno vežbanje, kontrola težine, praćenje pritiska i ne pušiti.

U slučaju da mislite da ste pod rizikom obratite se lekaru i redovno idite na pregled.

Rad na telu

Qigong, Shiatsu i masaža poboljšavaju protok krvi i smanjuju napetost i ukočenost mišića.

Kiropraktika

Kiropraktika i osteopatija – usmeravaju koštani sastav, te smanjuju grčenje mišića i povećavaju pokretljivost, a time smanjuju bol, i smanjuju mogućnost neuroloških oštećenja.

Lečenje lekovitim biljaka

Ginko biloba povećava dotok krvi u mozak i smanjuje stvaranje ugrušaka.

Tinktura-ginka

Chamomilla tinktura ginko bilobe

 

Psihosomatsko lečenje

Hipnoterapija, meditacija i joga pomažu u opuštanju uma i tela, te time povećavaju mogućnost ozdavljenja i toleranciju na bol. Biofidbek takođe može biti od pomoći.

Ishrana

Ishrana treba biti puna vitamina, minerala i drugih hranljivih materija koje potpomažu da pritisak bude u normali. Kalijum, magnezijum, selen, vitamin E i esencijalne masne kiseline mogu biti vrlo korisne. Unošenje malo masti je možda najkorisniji preventivni čin koji može da se preduzme protiv srčanih i moždanih udara.

Konvencionalna medicina

Prvo se daju u bolnici lekovi za sprečavanje uništavanja mozga. Zatim, ukoliko je reč o ugrušcima, lekar daje  heparin, a možda mora da se sprovede i operacija kako bi se zatvorila arterija. Nakon toga pacijent mora da bude u bolnici dok mu se stanje ne stabiliyuje, i posle toga mora da promeni ishranu, način života, da uzima određene lekove i slično.

Osobe koje su u riziku za dobijanje moždanog udara usled slabih arterija treba redovno da kontrolišu pritisak, da promene ishranu i način života. Takođe savetuje im se da ne koriste acetilsalicilnu kiselinu ili ibuprofen. Slabost arterija koja je urođena ne može se promeniti.

Kad je reč o ugrušcima, lekari savetuju da se uzima acetilsalicilna kiselina, i tek ona tiklopidin koji razređuje krv. Tu je i heparin, varfarin, a nekima se preporučuje i hirurški zahvat – endarteroktomija ili moždana angioplastika. Kod moždanog udara, rehabilitacija je veoma bitan period, jer drugi delovi mozga mogu da nadomeste oštećene delove mozga. Dakle u ovom periodu bitno je pojačati napore mozga da sam uloži u svoj oporavak i to preko govorne, fizikalne i radne terapije, kao i psihološke.

Alternativni načini lečenja

Kineska medicina ili homeopatsko lečenje mogu biti korisna dopuna. Akupunktura je priznata od SZO kao jedan od načina rehabilitacije.

Dijagnostički postupci

Kod pacijenta koji ima simptome koji ukazuju na moždani udar, neurolog mora da nađe vrstu i mesto moždanog udara, a u odnosu na to se onda odredi lečenje. Analize se prave brzo jer sa odlaganjem lečenja može doći do neurološkog propadanja. Pregledaju se krvne žile, srce, karotidne arterije na vratu, pritisak, puls i neurološki refleksi. Najbitnije je uraditi CT ili MR.

Način života

Fizikalna terapija je nemoguća bez redovnog vežbanja. Plivanje u toploj vodi je veoma korisno za opuštanje mišića. Pušenje i masna hrana, kao i kontracepcijske pilule su zabranjene osoba pod rizikom.