Čaj od artičoke

Cena: 150.00 din

Pitoma boca ili Artičoka je najdelotvornija kao čajni napitak za čišćenje jetre od toksina i masnoća.
Pakovanje od 50g

Kategorija: Tag:

Opis

Ako je ne pojedete kao povrće, a vi pripremite čaj od artičoke (Cynarae folium) da očistite jetru od toksina i masnoća. Kada su vam povećane vrednosti holesterola, ili smanjene vrednosti kalijuma i magnezijuma popijte čaj ili tinkturu od Artičoke. „Pitoma boca“ je još jedan od naziva za ovu biljku.

Način pripreme čaja od artičoke: U ključaloj vodi

Supenu kašiku čaja preliti sa 2 dcl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 30 min.pa procediti.
Piti tri puta dnevno pre jela po 2 dcl nezaslađenog čaja.

Artičoka – opis biljke:

Familija: Asteraceae

Drugi nazivi: pitoma boca, artičovka, cinara, činar

Korisni delovi biljke:

  • List artičoke (Cynarae folium)

Artičoka je biljka poznata od davnina. Za nju su znali stari Grci i Rimljani. Njeno gajenje počinje u 15. veku. Danas se u našoj zemlji gaji najviše na primorju gde se može naći i samonikla.

Morfološke i fiziološke odlike

Artičoka je višegodišnja zeljasta biljka, ali se u kulturi gaji 4-5 godina.

Odlikuje se jako razvijenim vretenastim korenom koji duboko prodire u zemlju. Koren je jake usisne moći, što joj omogućuje da uspeva na siromašnim terenima kao što su primorski. Koren je jake usisne moći, što joj omogućuje da uspeva na siromašnim terenima kao što su primorski. Koren podnosi zimske uslove i u kontinentalnim krajevima. Zahvaljujući svom korenovom sistemu artičoka lako podnosi sušu.

U prvoj godini biljka razvija samo rozetu lišća, a kasnije cvetonosnu stabljiku.

Lišće je vrlo krupno sa sočnom osnovom. Liske su perastog izgleda jako usečene i sa naličja gusto maljave. Sa lica su zelene boje, a sa naličja srebrnastobele i mekane. Prizemni listovi su dugački i preko 1 metar.

Stabljika je uspravna i u vršnom delu razgranata. U osnovi je debljine i preko 5cm i šuplja. Na kraju vegetacije stabljike se suše, a naredne godine se razvijaju nove. Na vrhovima se nalaze krupne cvasti su složene kao crepovi. Vršni delovi ljuspi se sužavaju i završavaju bodljom dugačkom 1-3 cm. Iz lože izbijaju uske plave do plavoljubičaste latice. U cvetnoj loži se formira seme. U jednoj glavici ima 300-500 semenki. Težina zrna je 30-45 grama.

Hemijski sastav i upotreba:

Artičoka se do sada koristila isključivo kao povrće. U ove svrhe se koriste cvetišta, dok još nisu otvorene cvasti. Kao povrće se koriste i lisne peteljke.

U lečenju se koriste listovi. Najčešće se lišće upotrebljava u lečenju raznih oboljenja jetre, zatim se koristi protiv povećanog holesterola. U ove svrhe se koristi mlado lišće sa peteljkama koje u osušenom stanju ima zelenu boju sa lica, a sa naličja srebrnastobelu.

U lišću ima raznih fenoloških jedinjenja, gorkih materija, a bogato je mineralnim materijama, naročito kalijumom i magnezijumom.

Uslovi uspevanja:

Podneblje – Artičoka je biljka pretežno toplog podneblja sa izraženim zahtevima prema toploti. Takođe ima velike zahteve za svetlošću i vlagom. U krajevima sa oštrim zimama bez snežnog pokrivača mora se zagrtati.

Zemljište – S’obzirom na razvijen korenov sistem i veliku količinu nadzemne mase, artičoka zahteva duboka i plodna zemljišta. Na plitkim i siromašnim zemljištima daje slabije rezultate. Zabarena i suviše hladna zemljišta ne podnosi.

Tekst preuzet iz knjige: ’Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja’.