Čaj od bosiljka

Cena: 150.00 din

Disajni putevi, urogenitalni trakt, diuretik, miran san, upala sinusa, kuhinjski začin.
Pakovanje od 50g

Kategorija:

Opis

Čaj od bosiljka (Basilici herba) ima jaka antibiotska svojstva i svrstava ga u grupu čajeva sa širokim spektrom delovanja. Čaj od bosiljka se koristi kod bolesti disajnih puteva i urogenitalnog trakta. Ima diuretična svojstva, a zbog sedativnih svojstava se koristi za miran san. Bosiljak je najbolji lek protiv upale sinusa, i to ako se kuva u mleku. Proces inhalacije ovim preparatom traje 15 minuta. Ako neko ne voli da pije čaj od bosiljka, ali voli da ga jede, onda je bosiljak pravi začin za njega.

Način pripreme: U ključaloj vodi

Supenu kašiku čaja preliti sa 2 dcl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 30 min.pa procediti.
Piti tri puta dnevno pre jela po 2 dcl nezaslađenog čaja.

Bosiljak – opis biljke:

Familija: Laniaceae

Korisni delovi biljke:

  • Nadzemni deo bosiljka (Basilici herba)
  • Etarsko ulje bosiljka (Basilici aetheroleum)

Bosiljak je u našoj zemlji poznat od davnina, ali samo kao ukrasna i mirsina biljka. Međutim, poslednjih godina etarsko ulje ove biljke veoma je traženo u parfimerijskoj industriji. Smatra se da bosiljak vodi poreklo sa prostora oko Sredozemnog mora. Najviše se gaji u Francuskoj, Italiji i još u nekim evropskim zemljama.

Do sada se kod nas bosiljak nije gajio na većim površinama, ali se poslednjih godina sve više uvodi u proizvodnju.

Morfološke i fiziološke odlike:

Bosiljak je jednogodišnja zeljasta biljka koja dostiže visinu do 80cm. Koren je razgranat i prodire u zemlju i do 40 cm. Stabljike je uspravna, sa dosta bočnih grana i grančica, četvorougaona, a na poprečnom preseku kvadratna. Listovi su prosti, naspramnog rasporeda, obično jajastog oblika, po obodu sa ravni sa oštrim vrhom. Najkrupniji su donji listovi, dok su oni pri vrhu sitniji. Dužina donjih listova je 5-6 cm, a širina 2-3 cm. Lisna drška je dugačka 1-2 cm. Cvetovi su skupljeni u gornjem delu stabljike, sitni su i najčešće bele boje. Biljka počinje da cveta početkom jula, a cvetanje traje do kraja avgusta. Plod je sitno, sjajno, mrko zrno, okruglog oblika, klijavosti od 90-95%. Težina 1000 semenki je 1-1,5 grama.

Pošto uspeva samo u toplim krajevima, bosiljak ne podnosi niske temperature. Strada od prvih jesenjih mrazeva. Zbog toga se druga žetva obavlja pre nego mrazevi počnu.

Hemijski sastav i upotreba:

Nadzemni deo biljke (Basilici herba) ima 0,3 – 0,6% etarskog ulja, čije su glavne komponente linalol, alfapinen ocimen. Pored etarskog ulja ima tanina, flavonoida, saponina i drugih materija.

Bosiljak u obliku čaja koji se koristi kao sredstvo za umirenje kod nervoze želuca, zatim za poboljšanje varenja u protiv gasova.

U kulinarstvu bosiljak se mnogo koristi kao začin. Posebno ga mnogo upotrebljavaju Grci, Italijani i Francuzi. Kao začin dodaje se raznim jelima, varivima i pečenjima. Za ove namene se koriste sveži listovi.

Bosiljak ima izraženo jako antiseptično dejstvo.

Uslovi uspevanja:

PodnebljeBosiljak je biljka umereno tople klime. Visoke temperature i velika vlažnost za vreme nicanja, a naročito za vreme porasta biljke, obezbeđuje joj optimalne uslove za razvoj. Kišovita i hladna klima nepovoljno utiče na njegov razvoj.

Zemljište – Utvrđeno je da bosiljak najbolje uspeva na rastresitom i dubokom zemljištu povoljne fizičke strukture. Od naših zemljišta mu odgovaraju černozemi, bolje gajnjače i aluvijalna zemljišta. Sa uspehom se može gajiti i na peskovitim zemljištima, ali se za to mora obezbediti redovno zalivanje i obilno đubrenje mineralnim đubrivima Zemljišta koja se zalivaju veoma su pogodna za gajenje bosiljka jer on u tom slučaju redovno daje 2 žetve godišnje. Zalivanje je najpotrebnije u drugoj polovini leta, kada u našim krajevima, po pravilu, ima najmanje vodenih taloga. Zaliva se 2-3 puta tokom avgusta i početkom septembra.

Tekst preuzet iz knjige: ’Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja’