Čaj od gujine trave

Cena: 170.00 din

Lek za jetru.
Pakovanje od 50g

Kategorija:

Opis

Gujinu travu zovu još i zmijina trava, a smatra se da je čaj od gujine trave (Silybum m.) najbolji lek za jetru. Seme ove biljke se pije kod jetre zatrovane toksinima i alkoholom, kod masne jetre i virusnih infekcija. Semenke se mogu pripremiti kao čaj, ali se mogu i samleti u prah i dodavati jelu. Dnevna doza čaja od gujine trave je pola kafene kašičice, ali to nije dovoljno, već se moraju pojesti i semenke, radi postizanja punog efekta. Pošto je kod bolesti jetre veoma bitna ishrana, pokazalo se da je najbolje seme dodavati u bareno jelo i pojesti ga na taj način, jer se najbolje iskoristi onda kada je jetra najaktivnija.

Način pripreme: U hladnoj vodi

Pola kafene kašičice gujinog semena preliti sa 2 dcl hladne vode, pa poklopljeno zagrevati do ključanja i ostaviti da stoji 30 min. Čaj procediti i popiti pre ručka, a semenke pojesti.

Napomena:
Dnevna doza je pola kafene kašičice, bez obzira da li se unosi kao čaj ili kao dodatak ishrani.

Gujina trava – opis biljke:

Familja: Asteraceae

Narodna imena: estragon, koziac, predivina, trkanj, troskotnjača, zmijina trava.

Gujina trava (Estragon) je višegodišnja zeljasta biljka jakog i razgranatog, aii ne dubokog korena. Iz korena izrasta uspravno, razgranato i bogato drvenasto stablo, visine do 1,5 m. Listovi su kopljasti, celi, s’ prstastom nervaturom, po obodu ravni ili slabo nazubljeni. Cvetna glavica je zelenkastobeličaste boje, malo povijena. Cveta od jula do oktobra. Seme je sitno i slabe klijavosti.

Biljka bez oštećenja dobro podnosi vrlo niske temperature. Zahvaljujući razvijenom korenovom sistemu dobro uspeva i u sušnim godinama. Razvija se na staništima umerene toplote i svetlosti. Ne podnosi severne položaje i zasenjena mesta. Estragon je biljka halofitskih zajednica. U Vojvodini je rasprostranjena u području Deliblatske peščare u asocijaciji Chrysopogonetum grylli pannonicum. inače se gaji.

Ekološki indeksi: V-3; K-3; N-4; S-3; T-3.

Estragon je kao začinska biljka u nekim zemljama Evrope poznata od davnina tako da su se tamo već formirali i određeni tipovi ove biljke. Francuski estragon se karakteriše bogatstvom mirisnih komponenti. U našoj zemlji estragon je počeo da se gaji posle Prvog svetskog rata. Estragon nije oficinalna biljka prema našim farmakopejama, ali za njega postoji jugoslovenski standard, prema kome u drogi Dracunculi herba mora biti 0,4% (druga klasa) do 0,8% etarskog ulja, glavnog sastojka ove droge. Za francuski estragon se smatra da sadrži 0,5-2,8% etarskog ulja sa 40-65% estragola (Kišgeci et. al., 1987). Droga sadrži i značajne kumarine herniarin, skoparin, artemidin, potom flavonoide kvercetin, luteolin, hiperozid i rutin. U lekovitom pogledu nije bez značaja i prisustvo taninskih i gorkih materija u drogi. Estragon ima ograničenu upotrebu u farmaceutskoj industriji, najčešće se koristi za pojačanje apetita. Koristi se u obliku čaja biljnih smeša. Znatno veću primenu estragon ima kao aromatična i mirisna sirovina u parfimerijskoj i kozmietičkoj industriji, a najveće količine se još uvek troše u prehrambenoj industriji u proizvodnji začina i sirćeta.a zeljasta biljka, koja naraste i do 1,5 metara u visinu. Listovi su joj sa belim prugama, a veliki crveni cvetovi, zajedno sa listovima, prekriveni su bodljama. Može uspeti i kraj puteva i u naseljima. Plod gujine trave, skuplja se u avgustu. Ekstrakt gujine trave sadrži silimarin, koji deluje kao čistač organizma, protivotrov i smanjuje oštećenja ćelijskih membrana izazvanih toksinima, alkoholom i slobodnim radikalima.

Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.