Čaj od kamilice

Cena: 150.00 din

Gastritis, kolitis, enteritis, nadimanje, grčevi u stomaku, čir na želucu, proliv, ispiranje očiju, vaginalna ispiranja.
Pakovanje od 50g

Kategorija:

Opis

Jedna od uskih specijalnosti naše firme je uzgajanje najkvalitetnije kamilice u ovom delu Srbije. Kamilica je jedna od biljnih vrsti koju uzgajamo preko 30 godina. Prebogato iskustvo koje posedujemo u proizvodnji sveže i sušene kamilice, dovela je naš čaj od cveta kamilice (Chamomillae flos) do savršenstva. Kod kamilice je izuzetno bitno stanište na kom se uzgaja, a specijalni rezervat prirode ‘Deliblatska peščara’ u kom se mi nalazimo, je pravo mesto za proizvodnju najkvalitetnije kamilice. Čaj od kamilice se konzumira vekovima unazad i upotreba kamilice je veoma rasprostranjena. Kreme, šamponi, paste za zube, tinkture, tonici, losioni, kapi, eterična ulja, lekovi, čajevi… i još mnogo toga. Ova prelepa biljka se od davnina koristila za lečenje mnogih bolesti kao što su: gastritis, kolitis, enteritis, nadimanje, grčevi u stomaku, čir na želucu, proliv na nervnoj bazi, za ispiranje očiju kod upale. Može se koristiti za ispiranje kože kod raznih infekcija, u ginekologiji za vaginalna ispiranja itd. Jak čaj od kamilice pomaže obolelom korenu kose ako ga utrljate posle pranja. Pošto kamilica ima nizak procenat eteričnog ulja, nemojte je kuvati.

Način pripreme: U ključaloj vodi

Supenu kašiku čaja preliti sa 2 dcl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 30 min. pa procediti.
Piti tri puta dnevno pre jela po 2 dcl nezaslađenog čaja.

Kamilica – opis biljke:

Familija: Asteraceae

Latinski naziv: Matricaria recutita

Narodna imena: kamilica, titrica, žabnjak.

Kamilica je jednogodišnja zeljasta biljka visine do 60 cm. Koren je tanak, slabo razvijen i vretenast. Stabljika je valjkasta, uspravna ili polegla, razgranata. Lišće je višestruko perasto deljeno. Prizemni listovi su trostruko, srednji dvostruko a gornji jednostruko usečeni. Cvetovi su sakupljeni u pojedinačne cvasti, koje se nalaze na drškama. Po obodu glavice nalaze se beli jezičasti, a po sredini glavice žuti cevasti cvetovi. Plod je ahenija sivobeličaste boje. Cveta od maja do septembra.

Ovo je vrlo rasprostranjena biljka koja nema posebne zahteve za staništem. Sreće se na različitim tipovima zemijišta, slatinama, oranicama, pašnjacima, utrinama, pored puteva, oko kuća. Često se javlja na zaslanjenim zembištima. Za razvoj zahteva umereno vlažnu i toplu klirnu. Uspeva kako u ravničarskim tako i u planinskim predelima (do 1000m nadmorske visine). Na području cele Vojvodine sreće se u više biljnih asocijacija.

Ekološki indeksi: V-3; K-2; N-2; S-4; T-4.

Glavicu cvasti propisuju sve srpske i jugoslovenske farmakopeje. Glavni sastojak droge je etarsko ulje, ali njena lekovitost u mnogome zavisi i od drugih hemijskih supstancija koje ona sadrži, kao što su gorke materije, flavonoidi (pretežno glikozidi apigenina, luteolina, kvercetina, patuletina i dr.) kumarini (umbeliferon, herniarin), triterpeni (taraksasterol), fitosteroli, sluzi, organske kiseline, vitamin C, karoten i dr. Zbog ovako složenog hemijskog sastava u novije vreme sve se više u lekovite svrhe koriste totalni ekstrakti ove droge. Široku primenu ima i samo etarsko ulje kamilice. Ono sadrži razne lekovite materije, kao što su alfabisabolol (levomenol, do 50%), razni bisaboloksidi, hamazulen (iz matricina), spiroetri i dr. Azuleni predstavljaju posebnu grupu plavih ili zelenih nezasićenih bicikličnih seskviterpenskih ugljovodonika izuzetnog farmakološkog delovanja. Zahvaljujući tako složenom hemijskom sastavu kamilice, vrlo je širok spektar njenog delovanja: antiflogistik (hamazulen, bisabolol, matricinspiroetri), spazmolitik (flavonoidi, etarsko ulje), karminativ, stornahik, antiseptik, sedativ antiinflamator. Uspešno se koristi i za inhalaciju pri upali disajnih puteva (grip, faringitis, laringitis i dr.). Kamilica ima široku primenu u proizvodnji higijenskih i kozmetičkih preparata i proizvodnji raznih napitaka.

Napomena: Najopsežnija proučavanja kamilice s vojvođanskih područja iz aspekta sadržaja i sastava etarskog ulja obavili su Tucakov (1953, 1959, 1960) Janaćković (1961, 1965). Danas je osvojena tehnologija gajenja kamilice u njivskim uslovirna za obezbeđenje dovoljnih količina ove droge za potrebe naše zemlje i za izvoz, a time je divlja kamilica manje interesantna nego što je to ranije bila.

Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.