Čaj od kičice

Cena: 170.00 din

Apetit, šećer, temperatura, žutica, giht.
Pakovanje od 50g

Kategorija:

Opis

Niste gladni, mršavi ste, nemate apetit, a možete da popijete nešto jako gorko? Nemojte se više pitati šta da radite jer je ova biljka vaše rešenje. Kičica je biljka prelepih cvetova i gorke arome. Čaj od kičice (Centaurii herba) stimuliše lučenje želudačno-crevnih sokova. Koristi se i za snižavanje nivoa šećera u krvi, kao i kod povišene temperature. Takođe, čaj od kičice se može piti kod žutice i gihta.

Način pripreme: U ključaloj vodi

Supenu kašiku čaja preliti sa 2 dcl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 30 min. pa procediti.
Piti tri puta dnevno pre jela po 2 dcl nezaslađenog čaja.

Kičica – opis biljke:

Familija: Gentianaceae

Narodna imena: kičica, gorka kitica, gorko zelje, gorčica.

Jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka, vrlo sitnog i plitkog korena. Stabljika je uspravna, u gornjem delu razgranata, visine 10 do 50 cm. Listovi eltptični, sedeći, celog oboda, naspramno raspoređeni. Cvetići su sitni crvenkaste boje, sakupljeni u zbijene štitolike cvasti, na vrhu stabljike i grančica. Plod je uzana čaura. Cveta od jula do septembra.

Raste svuda, a najviše po vlažnim brdskim i planinskim livadama (do 1400 m nadmorske visine), po ivicama puteva i njiva, na golim padinama, u svetlim šumama i šikarama. Raste na toplijim i nezasenjenim terenima. Obično na krečnim, suvim zemljištima, ali i na ilovastim, peščanim i močvarnim. Ulazi u sastav termomezofilnih livadskih zajednica i u svetlim hrastovima šumama. Naseljava i ruderalne i halofitske zajednice. U Vojvodini se sreće na padinarna Fruške gore, Vršačkih planina, na Sremskom lesnom platou i drugim mestirna.

Ekološki indeksi: V-3; K-3; N-3; S-4; T-3.

Kičica je na području Vojvodine retka i brojnost joj je mala. Zbog toga se ovde nikada nije sakupljala za industrijske potrebe. Oficinalna droga je nadzemni deo biljke u cvetu (Centaurii herba). Lekovita svojstva joj potiču od gorkih iridoidnih heterozida genciopikrozida, sverciamarina i sverozida, potom flavonoidnih komponenti, ksantonskih derivata, fenolkarbonske kiseline i triterpena. Konstatovano je i prisustvo alkaloida, među kojima je dominantan gencianin, koji je monoterpentske piridinske strukture. Bugarski istraživači su izolovali više alkaloida dihidropiridin-laktonske strukture (Gašić et al., 1997). Po svojim gorkim sastojcima kičica je po ukusu i delovanju slična lincuri, pa se tako i koristi za pojačanje lučenja sokova u probavnom traktu, za pojačanje apetita, za poboljšanje varenja hrane i za bolje lučenje žuči. Kičicu koristi i savremena fitoterapija, osobito kao amarum, tonik i stomahik. Najčešći farmaceutski oblici preparata su infuz, vodeni ekstrakt, tinktura i lekovita vina. Biljka je skoro nezaobilazna komponenta raznih rakija travarica namenjenih ublažavanju stomačnih tegoba, jačanju organizma i otvaranju apetita (aperitiv).

Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.