Čaj od zečjeg trna

Cena: 150.00 din

Diuretik, ispiranje kod upala mokraćnih puteva, profilaksa kamenca u bubregu i mokraćnom mehuru, reuma, giht, nakupljanje vode u tkivima.
Pakovanje od 50g

Kategorija: Tags: ,

Opis

Lekoviti deo biljke zečjeg trna čini koren koji se skuplja u vreme proleća i jeseni, a cela biljka za vreme cvatnje. Čaj od zečjeg trna (Ononis spinoza) deluje kao diuretik. Koristi se za ispiranje kod upala mokraćnih puteva i za profilaksu kamenaca u bubregu i mokraćnom mehuru. Ovaj čaj pomaže kod reume, gihta, kod nakupljanja vode u tkivima i pri redukcijskim dijetama.

Način pripreme: U hladnoj vodi

Supenu kašiku čaja preliti sa 2 dcl hladne vode, pa poklopljeno zagrevati do ključanja ostaviti da stoji 30 min. pa procediti.
Piti tri puta dnevno pre jela po 2 dcl nezaslađenog čaja.

Zečji trn – o biljci:

Familija: Fabaceae

Narodna imena: žuti zečji trn, zanovet, zečjak.

Biljka zečji trn je žbunasta, visine do 2 m, ređe kao drvo, do 5 m. Glavni koren je snažan i drvenast, a na bočnim korenovima se razvijaju prosto deljene krtolice. Grane su debele sa tankim, prutolikim, uspravnim grančicama. Listovi su tročlani. Na kratkim izdancima se nalaze po jedan ili dva cveta, žute, ređe bele boje. Plod je mahuna, koja kad sazri pocrni i otvara se. Biljka cveta od maja do juna.

Za razvoj zahteva sušna, umereno topla i umereno zasenjena mesta. Sreće se na slabo kiselim i zemljištima siromašnijim hranljivim materijama. Javlja se na peščanoj ili silikatnoj podlozi, na pustarama, u spratu žbunja u borovim, hrastovim, brezovim i kestenovim, a ređe u bukovim i smrčevim šumama. Retko se razvija na podlozi bogatoj krečom, na čisto humusnoj i trajno vlažnoj podlozi, kao i u predelima sa izraženom kontinentalnom klimom. Sreće se i na većim nadmorskim visinama. Nalazi se na terenima Fruške gore i u okolini Vršačkog brega i to u šumskim zajednicama.

Ekološki indeksi: V-2; K-2; N-2; S-3; T-3.

Droga žutog zečjeg trna oficinalna je samo u starim farmakopejama Engleske, Danske,Francuske, Portugalije i SAD. Lekovite, a još više otrovne supstancije su alkaloidi spartein, sarotamnin, genistein i citizin. Drogu čine vršni delovi u cvetu (Spartii scoparii herba ili Sarothamni s. h.), koji su najbogatiji ovim otrovnim supstancljama, sadrže čak i do 1,5% sparteina. Mada su trovanja ovim biljnim materijalom danas retka, treba biti vrlo oprezan prilikom njegovog koriščenja. Ovo tim pre što je sadržaj sparteina u drogi neujednačen i može varirati u vrlo širokim granicama. Simptomi trovanja sparteinom su pojačana cirkulacija krvi koja dovodi i do kolapsa pri uzimanju većih doza, povećana diureza jak nadražaj creva. U farmaceutskoj industriji služi za izdvajanje sparteina, koji, kao i sama droga, ima svoje mesto i u savremenoj terapiji srčanih oboljenja. Spartein deluje slično alkoloidu hinidinu kao antifibrilans (Ivanić et al., 1996). Prema Tucakovu (1971), spartein sulfat se daje kao lek za srce, ali samo na lekarski recept. Na osnovu višegodišnjih istraživanja zečjaka, naši autori (Mihajlov et al., 1995) su utvrdili da ova introdukovana vrsta u Srbiji, pa i Vojvodini, može da se uspešno gaji u različitim ekološkim uslovima, čak i ekstremnim koji su prisutni na Deliblatskom pesku. Predstoji bolje upoznavanje hemijskog sastava farmakoloških svojstava zečjaka u cilju iznalaženja mogučnosti njegove šire primene u savremenoj fitoterapiji.

Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.