Korijander začin

Cena: 90.00 din

Začin, nadimanje, varenje, protiv zatvora i hemoroida.
Pakovanje od 50g

Kategorija: Tag:

Opis

Začin od korijandera (Coriandri fructus) je odlično sredstvo protiv nadimanja zbog toga što poboljšava varenje. Korijander se dodaje mešavinama protiv zatvora i hemoroida, jer uspostavlja crevnu peristaltiku. Inače, karakteristična aroma semena biljke stavlja je u red veoma cenjenih začina u mesnoj i pekarskoj industriji, kao i u proizvodnji likera. Takođe. koristi se i u jelima koja se teško vare.

Korijander – opis biljke:

Familija: Apiaceae

Drugi nazivi: Koriandar, Čimarica, Živrica, Kišnec, Poprič, Paprica

Korisni delovi biljke:

  • Plod korijandera – Coriandri fructus
  • Etarsko ulje korijandera – Coriandri aetheroleum

Korijander je biljka koju su poznavali i upotrebljavali još stari narodi. O tome postoje pisani podaci još od 1550. godine p.n.e. , a spominje se i u Bibliji. Gajenje odnosno proizvodnja datira od XVI veka.

Danas se korijander najviše proizvodi u Rusiji, Ukrajini, Bugarskoj, Rumuniji i u zemljama oko Sredozemnog mora. U našoj zemlji najviše se proizvodi u Vojvodini, a naročito dobri prinosi postižu se u njenim severnim krajevima.

Morfološke i fiziološke osobine:

Korijander je jednogodišnja zeljasta biljka. Odlikuje se vretenastim korenom slabe usisne moći, koji se uglavnom razvija u povrišinskom sloju zemljišta. Na korenu se razvija mnoštvo bočnih tankih žila.

Stabljika je uspravna, okrugla, fino izbrazdana, a u gornjem delu razgranata. Dostiže visinu 30-100 cm, zavisno od sorte i uslova u kojima se razvija. Sve grane se završavaju cvastima štitastog izgleda.

Lišće je različitog oblika na pojedinim delovima stabljike. U početnoj fazi razvoja prizemni listovi su skupljeni u rozetu iz koje se kasnije, sa porastom temperature, brzo razvija stabljika. To je faza kada biljka ima 6-8 razvijenih listova. U toj fazi razvoja lišće mnogo podseća na lišće peršuna. U donjem delu stabljike listovi su na dugačkim drškama perasti i po obodu nazubljeni. U gornjem delu stabljike i na granama, listovi su na kratkim drškama, višestruko deljeni, lancetastog oblika.

Cvetovi su sitni i skupljeni u štitaste cvasti, bele ili bledoružičaste boje. Nalaze se na vrhu drški štita, po 3-8 na svakoj. Ovakvih drški ima 5-10 u svakoj cvasti. Spoljni cvetovi su krupniji, a u unutarnjem delu cvasti sitniji.

Plodovi su okrugli, veličine 1,5-5 mm u prečniku, slatko-ljutog ukusa i aromatičnog mirisa. Plod je složen i sastoji se od dve semenke koje se ne odvajaju ni kad plod sazri. Plod je žutosmeđe boje, a iznutra šupalj. Na svakom se zapaža pet uzdužnih rebara, a na mestu gde su semenke srasle, nalaze se dva rebra. U plodu se nalaze kanali u kojima je etarsko ulje. Veličina plodova zavisi od sorte i uslova uspevanja. Težina plodova u zavisnosti od krupnoće semena kreće se u širokim granicama od 5-18 grama (1000 semenki).

Prema veličini plodova kod ove vrste razlikuju se dva varijeteta: Krupozrni (Coriandrum sativum L., var vulgare Alef.) i sitnozrni (Coriandrum sativum L., var microcarpium DC.). Za gajenje u nas značajniji je sitnozrni, jer daje veće prinose i ima više ulja.

Korijander se odlikuje visokom klijavošću semena oko 95%, pa čaj i 100%. Nicanje semena nastupa na temperaturi od 5-8 °C za 21 dan. Porastom temperature proces klijanja se ubrzava.

Mlade biljke korijandera su otporne prema niskim temperaturama i mogu da izdrže mrazeve od -3 do -5 °C. Starije biljke ne podnose niske temperature.

Cvetanje korijandera počinje prvih dana juna i produžava se u julu. Prvo se otvaraju cvetovi na centralnom štitu, zatim na perifernim. Intezitet cvetanja je najjači u prvih 15 dana. Od početka do kraja cvetanja prođe najčešće 25 -35 dana. Cvetovi korijandera su bogati nektarom i predstavljaju odličnu pašu za pčele.

Od nicanja biljaka do sazrevanja plodova treba 90 – 120 dana, zavisno od sorte i prirodnih uslova. Plodovi dospevaju za žetvu polovinom ili krajem jula. Sazrevanje je neujednačeno, a zreli plodovi se lako osipaju, zbog toga treba strogo voditi računa o određivanju momenta žetve.

Hemijski sastav i upotreba:

Od korijandera se koristi plod (Coriandri fructus). Plod sadrži etarsko ulje koje se izdvaja destilacijom pomoću vodene pare. Sadržaj etarskog ulja u plodu različit je i zavisi od varijeteta i uslova uspevanja. Krupozrni korijander sadrži 0,15 – 0,20 %, a sitnozrni 0,6 – 1 % etarskog ulja. Neke novije sorte imaju čak i više od 1,5 % etarskog ulja.

Plodovi korijandera, pored etarskog ulja, sadrže 13 – 18 % masnog ulja, 16 – 18 % belančevina i 5 – 7 % mineralnih materija.

Glavni sastojak etarskog ulja korijandera je linalol ili korijadrol. U ulju ga ima 55 – 70 %. Pred linalola, u ulju ima pinena, borneola, limonena, geraniola i drugih sastojaka.

Upotreba korijandera u zvaničnoj medicini je neznatna, ali se nešto više koristi u narodnoj medicini i veterini. Upotrebljava se u industriji likera, peciva i pri izradi suhomesnatih proizvoda. U domaćinstvima se koristi kao začin. Najveće količine korijandera se troše za proizvodnju etarskog ulja koje se koristi u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji.

Uslovi uspevanja:

Podneblje – Korijander je biljka umereno toplog podneblja. Prema toploti nema velikih zahteva, što omogućuje da se gaji u veoma širokom arealu. Dužina vegetacije traje od 90 – 120 dana, ali u vlažnim i manje toplim letima, vegetacija se produžava za 15 – 20 dana. Nasuprot ovome, visoka temperatura u junu ubrzava sazrevanje plodova. Korijander se može gajiti na staništima gde je suma toplote od 1800 – 1900 °C.

Korijander ima velike zahteve za vlagom, a kritičan period javlja se u fazi porasta stabljike i cvetanja. U našim uslovima u to vreme najčešće ima dovoljno vlage, pa je opasnost da biljke stradaju minimalna.

Zemljište – Korijander nema velikih zahteva prema zemljištu. Može se gajiti i na veoma siromašnom zemljištu. Suviše vlažna i zakorovljena zemljišta nisu pogodna za ovu kulturu. Ovoj kulturi ne pogoduju ni zemljišta bogata azotom, jer ovaj element utiče na jači razvoj zelene mase na račun cvetanja, umanjuje otpornost prema bolestima i pojačava neujednačenost cvetanja i sazrevanja. Zemljišta koja su teška i sklona obrazovanju pokorice nisu pogodna za gajenje korijandera.

U pogledu reakcije zemljišta podnosi od slabo kiselih do slabo alkalnih (pH 6 – 7,5).

Najpogodnija su duboka, rastresita i nezakorovljena zemljišta koja sadrže dovolljno kalcijuma.

Tekst preuzet iz knjige: ‘Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja’.