Lavanda začin

Cena: 50.00 din

Lavanda začin
Pakovanje od 15 gr.

Kategorija:

Opis

Chamomilla vam donosi najsvežiji začin od lavande.

Lavanda – opis biljke:

Familija: Laminaceae

Drugi nazivi: Lavandula, Levanda

Korisni delovi biljke:

  • Cvet lavande – Lavandulae flos
  • Etarsko ulje lavande – Lavandulae aetheroleum

Morfološke i fiziološke osobine:

Lavanda je višegodišnja, kserofirna, polužbunasta biljka iz porodice usnatica. Kao biljka aridnih predela razvija snažan korenov sistem sa velikim brojem žila. Pojedine žile duboko prodiru u zemlju, dostižući dubinu i do 4 metra. Koren je veoma jake usisne moći.

Nadzemni deo se sastoji od mnogobrojnih stabljika koje dostižu visinu 50-80 cm. Grane su u donjem delu odrvenele, a u gornjem delu zeljaste, četvrtastog izgleda, a završavaju se cvastima. Lišće i grane su obrasli srebrnastim maljama, tako da cela biljka ima sivozelenu boju. Biljka u prvoj godini života formira manji broj stabljika, a starenjem se taj broj povećava. Naša ispitivanja su pokazala da neke biljke u 12. godini života imaju preko 2000 cvetonosnih grana.

Lišće je usko i izduženo, gotovo linearno, kožasto i veoma žilavo. Listovi su naspramno poređani na stabljikama. Mladi listovi su zelene, a stariji sivozelene boje. Obraslost bokora lišćem je različita kod raznih vrsta i formi. Neke forme razvijaju više lišća, a neke manje. Lavanda cveta u julu i avgusta.

Cvetovi su sitni i sakupljeni u klasoliku cvast, a raspoređeni su u 5 -9 pršljenova na vrhovima grana. Boja cvetova može da bude veoma različita: bela, svetloplava, plavoljubičasta, pa sve do tamnoljubičaste. U najvećem broju slučajeva cvetovi lavande imaju plavoljubičastu boju. Seme je sitno, crne boje i metalnog sjaja. Težina 1000 semenki iznosi oko 0,9 grama. Seme ima klijavost oko 90% koja vremenom opada. Najbolja klijavost semena je u prvoj godini. Klijanje se odvija prilično sporo, jer seme ima veoma čvrstu opnu kroz koju voda teško prodire. Klijanje ne zahteva visoku temperaturu. Cela biljka je veoma otporna prema mrazevima. Bez oštećenja podnosi mrazeve u toku zime i do -30°C. Vegetacija počinje već pri temperaturi vazduha od 9°C, što u našim uslovima pada u prvu polovinu aprila. Osim velike otpornosti prema niskim temperaturama, lavanda je veoma otporna i prema suši. Moćan korenov sistem, otpornost prema niskim temperaturama i suši, omogućuju da se lavanda uspešno koristi u zaštiti zemljišta od erozije.

Hemijski sastav i upotreba:

Od lavande se koristi cvet i etarsko ulje. Osušen cvet sadrži do 3% etarskog ulja, a svež oko 0,5%. Ulje lavande sadrži, kao osnovnu komponentu, linalilacetat u količini 35 do 62%. Ova komponenta daje ulju karakterističan miris. Osim linalilacetata u ulju ima još linalona, geraniola, a u manjim količinama ima pinena, borneola, cineola, kumarina i drugih sastojaka.

Cvet lavande se upotrebljava kao korigens mirisa raznih čajeva, a ulazi i kao lekovita komponenta u sastav nekih specijesa. Cvet se upotrebljava i za zaštitu tkanina od moljaca.

Etarsko ulje se upotrebljava u parfimerijskoj industriji za izradu kolonjskih voda i parfema, a u sapunskoj industriji za izradu toaletnih sapuna. Ovo ulje se upotrebljava i u farmaceutskoj industriji za izradu nekih lekova, a ustanovljeno je da ima i baktericidno dejstvo.

Uslovi uspevanja:

Podneblje – Lavanda je biljka toplih južnih krajeva, koja ima velike potrebe za svetlošću i toplotom. Posebno ima velike zahteve za svetlošću. Ukoliko joj je na raspolaganju više svetla, utoliko više ima etarskog ulja, a ono je boljeg kvaliteta. Za kvalitet lavande i njenog ulja posebnu važnost ima i nadmorska visina. Otuda je jasno što se najkvalitetnija lavanda u Francuskoj dobija sa terena koji se nalaze na visini oko 1600 m. Neki proizvođači preporučuju gajenje lavande na visini između 700 – 1200 m. Utvrđeno je da se na tim visinama dobija najveći prinos i najbolji kvalitet. Međutim, ona se uspešno gaji i na nižim terenima od 150 – 300 m., gde proizvodnja takođe pokazuje zadovoljavajuće rezultate.

Zasade lavande treba podizati na južnim nezaseljenim i od vetra zaštićenim ekspozicijama. Severne strane i tereni izloženi vetru nisu pogodni za ovu kulturu. Zasenjeni tereni uopšte ne dolaze u obzir za gajenje ove biljke.

Zemljište – Zahtevi lavande prema zemljištu su veoma skromni. Uspeva na svim zemljištima samo ako u njima ima dovoljno kalcijuma (Ca). Podnosi čak i najljući krš. Ne odgovaraju joj jedino zabarena i kisela zemljišta. Ipak, najviše joj pogoduju laka, propustljiva, krečna i hranljivim zemljišta bogata hranljivim materijama. Tereni sa visokim podzemnim vodama nisu pogodni za lavandu, jer ona razvija dubok koren koji u uslovima suvišne vlage brzo truli. Sva zemljišta na kojima uspeva vinova loza odgovaraju i lavandi.

Tekst preuzet iz knjige: ‘Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja’.