Majoran začin

Cena: 90.00 din

Začin, pravljenje parfema, protiv bolova u stomaku.
Pakovanje od 30g

Nema na stanju

Kategorija:

Opis

U Grčko-rimsko doba majoran je bio simbol sreće. U starom Egiptu se gajio kao sveta biljka boga Ozirisa. U savremenom dobu ga češće koriste kao začin, posebno u Francuskoj i Nemačkoj. Začin majoran (Majoranae herba) je prijatnog mirisa i nagorkog ukusa, koristi se u prehrambenoj industriji, a može se koristiti  i za pravljenje parfema. Kao čaj se pije protiv bolova u stomaku jer ima sedativna svojstva.

Majoran – opis biljke:

Familija: Lamiaceae

Drugi nazivi: Mažuran, Mirišljavak

Korisni delovi biljke:

  • Nadzemni deo biljke – Majoranae herba

Majoran je biljka mediteranskog podneblja gde i danas raste kao samonikla.

Kao kulturna biljka majoran se gaji gotovo u celoj Evropi, izuzimajući najsevernije delove. Od evropskih država najviše se proizvodi u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji i Španiji. Kod nas je majoran počeo uspešno da se gaji tek posle II svetskog rata i to najviše u Vojvodini.

Po kvalitetu najbolji je majoran koji potiče iz Francuske i koji se sa mnogo uspeha gaji i u našoj zemlji. U krajevima gde nalazi optimalne uslove raste kao višegodišnja biljka i dostiže visinu preko 80 cm. U našoj zemlji se gaji isključivo kao jednogodišnja kultura.

Morfološke i fiziološke osobine:

Majoran je polužbunasta zeljasta koja u našim uslovima dostiže visinu 50-60 cm. Iz kratkog snažnog korena koji ne prodire duboko u zemlju, izbija čvrsta i uspravna stabljika, sa dosta bočnih grana i oblika. Cela biljka je obrasla sitnim lišćem elipsastog oblika. Donji listovi su izduženiji, dok su gornji nešto ovalnijeg oblika. Listovi su naspramno raspoređeni, dugački 1,5 do 2,5 cm, a široki 0,8 do 1,5 cm. Cela biljka je obrasla sitnim i finim maljama. Cvetovi su grupisani na vrhu grana u klasoliku cvast. Oni su sitni, bele do bledoružičaste boje. Cvet je sastavljen od 5 čašičnih listića koji su srasli i 5 kruničnih koji su donjim delom srasli u cev.

U našim prilikama biljka cveta u julu i početkom avgusta. Seme je okruglo, vrlo sitno, tamnomrke boje. Težina 1000 semenki iznosi 0,2 do 0,3 grama. Klijavost semena, ukoliko je sakupljeno od dobro sazrelih biljaka, može da bude i do 95%. Međutim, seme brzo gubi klijavost, tako da ono staro tri godine nije više za upotrebu.

Prema niskim temperaturama majoran je veoma osetljiva biljka. Mlade biljčice izmrzavanja već na -1 °C. Starije biljke su nešto otpornije, ali i i one izmrzavaju na oko -4°C.

Hemijski sastav i upotreba:

Majoran je od davnina poznat kao začinska biljka veoma aromatičnog i prijatnog mirisa, a nagorkog ukusa. Upotrebljava se ceo nadzemni deo biljke kao začin u prehrambenoj industriji, a ređe i u medicini. Kao začin majoran je veoma cenjen u Francuskoj i Nemačkoj. U narodnoj medicini se koristi kao lek za stomačne bolesti.

Biljka sadrži od 0,8 do 2% etarskog ulja. Ulje je bledozelene boje, prijatnog i karakterističnog mirisa. Etarsko ulje sadrži terpena, fenola, borneola i dr. Koristi se u prehrambenoj industriji i za izradu parfema.

Uslovi uspevanja:

Podneblje – Majoran je biljka južnih krajeva, koja zahteva dosta toplote i sunca. I pored toga, majoran se do sada gajio uspešno u svim delovima naše zemlje. Tereni koji se nalaze na velikoj nadmorskoj visini ne dolaze u obzir za gajenje majorana. Poslednjih godina se najviše gaji u Vojvodini, naročito u južnom Banatu. Osim toplote, majoran zahteva i mnogo svetlosti. U krajevima sa većim brojem kišovitih i oblačnih dana, dobija se droga slabog kvaliteta i sa malim sadržajem etarskog ulja.

Zemljište – Majoran je tipična baštenska kultura, koja za uspešan razvoj traži bogata, rastresita i humusna zemljišta sa pogodnim vodo-vazdušnim režimom. Najbolja zemljišta su ona koja se odlikuju dubokim akumulativnim horizontom i velikom plodnošču. Prema tome, najbolje mu odgovaraju neutralna ili slabo kisela zemljišta tipa černozema, duboke gajnjače, ritske crnice povoljnog mehaničkog sastava i aluvijalni.

Tekst preuzet iz knjige: ‘Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja’.