Mirođija začin

Cena: 90.00 din

Antioksidans, diuretik, poboljšanje varenja, crevna peristaltika, zatvor, hemoroidi..
Pakovanje od 30 gr.

Kategorija:

Opis

Biti u svakoj čorbi mirođija i nije neki kompliment za čoveka, ali svaka čorba uživa u začinu mirođije. Kao što smo navikli, kopar (mirođija) je začin bez kog ne može nijedna savremena domaćica, ali malo ko zna da poseduje antoksidansna i diuretična svojstva, te se preporučuje kao antikancer i u prevenciji i u toku bolesti. Deluje na poboljšanje varenja i uspostavlja crevnu peristaltiku, pa se daje kao dodatak mešavinama protiv zatvora, hemoroida i čajevima protiv celulita i za mršavljenje. Skoro svaka mešavine čaja u sebi može sadržati seme ili list mirođije.

Mirođija – opis biljke:

Familija: Apiaceae

Kopar, koprić, mirudija

Korisni delovi biljke:

  • Nadzemni deo u cvetu – Anethi herba
  • Plod mirođije – Anethi fructus
  • Etarsko ulje mirođije – Anethi aetheroleum

U našoj zemlji mirođija raste svuda i na svakom zemljištu. Gotovo da nema domaćinstva koje ne gaji ovu biljku. Proizvodnja na većim površinama kod nas razvila se sa napretkom prehrambene industrije, a posebno povećanjem potražnje etarskog ulja mirođije.

U ovo vrsti razlikuje se veći broj formi, ali se sve ne gaje. Gajene sorte mirođije se međusobno razlikuju po veličini biljke i obraslosti lišćem. Jedne su krupnije i imaju mnogo lišća, druge su sitnije, sa manje lišća ali sa većom količinom plodova. Zato se neke gaje radi proizvodnje herbe koja se upotrebljava kao začin, a druge za proizvodnju plodova koji se, takođe, koriste kao začin ali i za proizvodnju etarskog ulja.

Morfološke i fiziološke osobine:

Mirođija je jednogodišnja zemljasta biljka iz porodice štitonoša. Odlikuje se tankim vretenastim korenom slabe usisne moći, koji se razvija uglavnom u površinskom sloju zemljišta.

Stabljika je uspravna, okrugla, fino izbrazdana i razgranata. Dostiže visinu 80-120 cm, zavisno od uslova u kojima se razvija. Sve grane i stabljike se završavaju cvastima štitastog oblika.

Lišće je različitog izgleda na pojedinim delovima stabljike. Prizemni listovi su nešto krupniji, a na granama i u vršnom delu sitniji. Liske su višestruko perasto deljene, a one u poslednjem redu imaju končast izgled. Lišće liči na lišće morača, ali je znatno sitnije. Režnjevi su nešto kraći i širi nego kod morača. Prizemne liske su na krupnijim i jakim drškama, a vršne na kratkim ili sedeće.

Cvetovi su sitni i sakupljeni u štitaste cvasti, žute ili žutozelenkaste boje. Nalaze se na drškama štita – zrakovima kojih ima od 30–50. Svaki zrak nosi 3-8 cvetića.

Plod je jajastog oblika, dužine 3-4 mm, širine 1,5 do 2,5 mm. Složen je i sastoji se od dve semeke koje se pri sazrevanju lako odvajaju. Seme je lagano, bez obzira što je krupnog izgleda u odnosu na seme drugih vrsta. Težina 1000 semenki je od 1-2 grama, zavisno od sorte. Seme ima dobru klijavost koja ostaje očuvana u dužem periodu, tako da se za setvu može koristiti seme staro 3 godine. Klijavost semena je 90-95%.

Seme klija na temperaturi 8-12 °C, a najpogodnije je oko 15 °C. Usev počinje da niče 3-4 nedelje posle setve.

Cvetanje je dugo i neujednačeno, a takođe i sazrevanje plodova. Najpre cvetaju štitovi centralne stabljike, a zatim grana. Od nicanja do sazrevanja plodova najčešće prođe 90-100 dana. Od nicanja do tehnološke zrelosti za proizvodnju herbe, treba 60-80 dana, a za proizvodnju etarskog ulja 80-100 dana.

Hemijski sastav i upotreba:

Svi nadzemni delovi mirođije sadrže etarsko ulje usled čega ova biljka ima karakterističan miris. Najviše ulja ima u plodovima (3-4%). Sveža herba ima oko 0,5%, a suva 1,5 do 2,5% etarskog ulja.

Etarsko ulje je bezbojna ili žućkasta, providna tečnost prijatnog i oštrog mirisa. Glavni sastojak je karvon, kojeg ima 40-70%. Osim karvona, u ulju ima i limonena, felandrena i drugih sastojaka. Ulje je različitog sastava, zavisno od kraja iz kog biljka potiče.

Osim etarskog, plodovi sadrže 15-18% masnog ulja i 14-16% belančevina. Ostaci plodova posle destilacije predstavljaju dobru stočnu hranu.

Mirođija se upotrebljava uglavnom kao začin u domaćinstvima i prehrambenoj industriji. Za potrebe domaćinstva najviše se koristi list, a u industriji konzervirane hrane cela biljka. Najveći deo mirođije se troši za proizvodnju etarskog ulja i izradu prehrambenih koncentrata. Ulje se upotrebljava u parfimeriji, medicini, i prehrambenoj industriji.

Osim kao začin, mirođija se upotrebljava i kao sastojak čajeva koji pomažu lučenju mleka, mokrenje i protiv grčeva u stomaku.

Uslovi uspevanja:

Podneblje – Mirođija ima veoma širok areal rasprostranjenja, ali joj najbolje odgovara umereno toplo podneblje. Za toplotom nema velike zahteve. Za vlagom ima veće zahteve nego za toplotom. Naročito velike potrebe za vlagom ima u fazi nicanja i početkom cvetanja. Slabo podnosi duže suše. Potrebe za svetlošću su umerene, a može da uspeva i u blažoj senci. Ukoliko se mirođiji obezbede povoljniji uslovi, utoliko će kvalitet biti bolji. Krajevi sa velikom količinom padavina nisu pogodni za ovu kulturu, jer se u takvim uslovima dobija droga sa malim sadržajem etarskog ulja.

Zemljište –Prema zemljištu mirođija nema velikih zahteva. U pogledu reakcije, kao i ostalim biljkama iz ove porodice, najviše odgovara slabo kiselo do neutralno zemljište. Najpogodnija su baštenska, duboka i rastresita zemljišta. Može se gajiti i na zemljištima slabijeg kvaliteta, ali se u tom slučaju đubrenju i agrotehnici mora pokloniti izuzetna pažnja.

Tekst preuzet iz knjige: ‘Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja’.