Morač (Foeniculi fructus et folium)

Cena: 90.00 din

Začin u pekarskoj industriji, protiv nadimanja u crevima, poboljšava apetit.
Pakovanje od 30g

Kategorija:

Opis

Bronhi bombone mmm…kakav ukus. Plod ove mirišljave biljke se koristi kao začin u pekarskoj industriji, u proizvodnji likera i bombona. Bebama u prvim nedeljama života se stavlja u vodu za piće kako bi sprečavao grčeve u stomaku, jer popravlja crevnu peristaltiku. Odrasli koriste čaj od morača protiv nadimanja u crevima, a poboljšava i apetit. Divlja mirođija je još jedan naziv za ovu biljku, pa shodno tome morač se može koristiti i kao pitoma mirođija. List se koristi u pripremi jela kao začin. Svež se koristi kao salata.

Morač – opis biljke:

Familija: Apiaceae

Drugi nazivi: Komorač, Divlja mirođija

Korisni delovi biljke:

  • Plod morača – Foeniculi frustus
  • Etarsko ulje morača – Foeniculi aetheroleum

Morfološke i fiziološke osobine:

U našoj zemlji se gaje dve vrste morača: obični, višegodišnji morač (Foeniculum vulgare Mill.) i jednogodišnji ili makedonski, zvani anason (Foeniculum dulce Thell.). Oba pripadaju porodici štitonoša.

Jednogodišnji morač se odlikuje vretenastim i slabo razvijenim korenom iz kog se razvija jedna stabljika koja se slabo grana. Stabljika dostiže visinu do 80cm, a ređe do 100cm. Cela biljka, kako nadzemni, tako i podzemni organi, izmrzava tokom zime, pošto se radi o vrsti osetljivoj prema niskim temperaturama.

Višegodišnji morač se odlikuje moćnim i razgranatim korenovim sistemom. Iz korena višegodišnjeg morača se razvija veći broj stabljika. Stabljike su uspravne i dostižu visinu 1,5 do 2m. Grananje počinje od polovine stabljike. Nadzemni organi propadaju svake godine, a u proleće izbijaju nove stabljike.

Lišće je složeno perasto i jako urezano, liske su veoma uske. Donje lišće je na dugačkim drškama, sa širokim rukavcem, a srednje i gornje lišće ima kraće ili sasvim kratke drške. Lišće morača mnogo liči lišću mirođije, samo krupnije.

Cvetovi su sitni, žute boje, skupljeni u cvast. Cvasti su složene i krupne (10-15 cm u prečniku). Svaka cvast ima 3-25 zrakova, a svaki zrak nosi 3-10 cvetova (plodova).

Slatki morač – anason cveta znatno ranije u odnosu na višegodišnji. Najčešće cveta u prvoj polovini juna, a sazreva već u prvoj polovini avgusta.

Višegodišnji morač dugo cveta (od jula do oktobra). Cvetanje se odvija postepeno sa porastom stabljike. To uslovljava i neujednačeno sazrevane, što predstavlja teškoću za određivanje momenta žetve.

Plod morača se sastoji iz dve semenke. Razlike između plodova višegodišnjeg i jednogodišnjeg morača su u tome što je seme jednogodišnjeg jako sraslo u plodu i veoma teško se odvaja, dok se plod višegodišnjeg morača lako raspada na dve semenke. Seme jednogodišnjeg morača je nešto duže od semena višegodišnjeg. Plod je voštanozelene boje. Zrelost plodova se manifestuje pojavom sivožutih rebara po dužini. Dužina plodova morača kreće se od 6-10mm, a širina oko 4mm. Težina 1000 semenki iznosi oko 5-7 grama, a klijavost semena dostiže do 90 ili 100%.

Hemijski sastav i upotreba:

Morač se gaji isključivo zbog ploda. U nekim krajevima se koristi i kao povrće – salata.

Plod višegodišnjeg morača sadrži 2-6 % etarskog ulja, 12-18% masnog ulja, 4-5% šećera i 16-22% belančevina. Jednogodišnji morač ima znatno manje etarskog ulja.

Etarsko ulje morača je bezbojna ili malo žućkasta tečnost, prijatnog i blagog mirisa.

Glavni sastojak etarskog ulja je anetol koga ima 50-70%. U ulju ima i drugih sastojaka.

U medicini se koristi kao sredstvo za popravljanje mirisa, za izradu raznih čajeva za jačanje apetita, za bolje varenje, zatim kao dodatak raznim vodicama itd.

U narodnoj medicini koristi se koren i čitav nadzemni deo kao lek protiv bolova i grčeva u stomaku. Plod se mnogo koristi u pekarskoj industriji kao začin. Najviše se upotrebljava za proizvodnju etarskog ulja. Ostaci semena posle destilacije upotrebljavaju se kao visokokvalitetna stočna hrana. Etarsko ulje se najviše troši u industriji likera i bombona, a upotrebljava se i u veterini i kozmetičkoj industriji.

Uslovi uspevanja:

Podneblje – Morač uspeva u različitim klimatskim uslovima, ali najbolje rezultate pokazuje u južnim i toplim predelima. Jednogodišnji morač je veoma osetljiv na niske temperature. Morač ima veliku potrebu za svetlošću. Nedostatak svetla nepovoljno utiče na razvoj biljke i kvalitet dobijenog ploda.

Za klijanje ne zahteva visoku temperaturu, što omogućuje sejanje u rano proleće.

Višegodišnji morač je otporan prema niskim temperaturama. U našim uslovima prezimlja bez oštećenja. Izmrzava tek na temperaturi od – 20°C, ako nema snežnog pokrivača. Kod nas se temperatura u rejonima gajenja morača najčešće ne spušta do te granice.

Za gajenje morača najpovoljniji su topli i sunčani predeli, jer zbog neujednačenog i dugog sazrevanja plodova, poželjno je da jesen bude topla i suva.

Zemljište – Morač u pogledu zemljišta nema velike zahteve. Uspeva gotovo na svim tipovima zemljišta koja nisu suviše vlažna. Međutim, najbolje mu odgovaraju duboka, plodna i rastresita zemljišta. Naročito dobre rezultate daje na peskovitim humusom bogatim ilovačama. Vlažna zemljišta nisu pogodna, posebno za višegodišnji morač, jer od suvišne vode koren brzo truli i propada.

U pogledu reakcije najbolje mu odgovaraju neutralna zemljišta, ali se može gajiti i na slabo kiselim i slabo alkalnim.

Morač se može uspešno gajiti i na jalovinama površinkih kopova uglja.

Tekst preuzet iz knjige: ‘Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja’.