Peršun začin

Cena: 90.00 din

Pakovanje od 30 gr.

Kategorija:

Opis

Chamomilla vam donosi najsvežiji začin od peršuna. Peršun je univerzalan začin i sadrži dosta vitamina C. Cela sveža biljka  peršuna se upotrebljava kao začin. Kao čaj, snižava temperaturu, pomaže pri varenju i izbacuje vodu iz organizma.

Peršun – opis biljke:

Familija: Apiaceae

Drugi naziv: Peršum

Korisni delovi biljke:

  • List peršuna – Petroselini folium
  • Koren peršuna – Petroselini radix
  • Plod peršuna – Petroselini fructus
  • Etarsko ulje peršuna – Petroselini aetheroleum

Peršun je dvogodišnja biljka iz porodice štitonoša. U svetu postoji velik broj varijeteta i formi hortikulturnog peršuna, koje se međusobno razlikuje po habitusu, hemijskom sastavu i delovanju. Za proizvodnju etarskog ulja ili kao povrća od značaja su samo dva varijeteta: Petroselinum sativum Hoff. Var. Tuberosum (Bernh.) Thell., koji se gaji radi proizvodnje korena i P. Sativum var. Foliosum (Alef)Thell,. Koji se gaji radi proizvodnje lilšća. Prvi varijetet se naziva peršun korenjaš, a drugi lišćar. Jedna od formi koja ima značaja za proizvodnju je P. Sativum var. Foliosum Thell f. Cristum (Mill.) Fioeri et Paol., koja se odlikuje naboranim i po obodu usko usečenim lišćem.

Morfološke i fiziološke odlike:

Peršun u prvoj godini razvija koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetnosnu stabljiku. Kada se radi o peršunu za proizvodnju etarskog ulja onda se on obavezno gaji dve godine.

Koren peršuna je najčešće vretenast i u gornjem delu zadebljao. Sastoji se od zadebljale kore koja omotaa centralni drvenasti deo. Za proizvodnju je važno da učešće drvenastog dela u korenu bude što manje.

Koren dostiže dužinu i preko 20cm, a u debljinu do 5cm. Iz glave korena razvija se lišće, a u drugoj godini stabljika.

List peršuna je prost, ali je sitno izdeljen tako da ima perast izgled. Kod nekih formi i sorti je više izdeljen i naboran, a kod nekih manje.

Cvetonosna stabljika je uspravna i razgranata, a dostiže visinu 100-150cm. Grananje počinje od polovine stabljike, a svaka grana se završava štitastom cvasti. Stabljika je šuplja, a bočne grane pri vrhu ispunjene.

Cvetovi su sitni, žutozelene boje i skupljeni u cvast štitastog izgleda.

Plod je složen i pri sazrevanju se raspada na dve semenke.

Seme je vrlo sitno, dužine 2-3,5 mm, širine 1-2 mm. Težina 1000 semenki je oko 1 gram. Seme ima dobru klijavost, a u prvoj godini 90-95%, a u drugoj do 70%. Starenjem klijavost semena opada.

Cela biljka je otporna prema niskim temperaturama. Bez oštećenja podnosi mrazeve do -4 °C. Pod snežnim prekrivačem prezimljuje bez oštećenja na otvorenom polju.

Koren je jake usisne moći, a oblik i krupnoća zavise od sorte.

Dve sorte peršuna svrstane su u dve grupe: korenjaša i lišćara. Međusobno se razlikuju po obliku i veličini korena, ranostasnosti, visini prinosa i obliku lišća.

Hemijski sastav i upotreba:

Svi delovi peršuna sadrže etarsko ulje. U zrelim plodovima ima ga 2-5%, u sirovom korenu od 0,05 – 0,08%. U lišću ga ima nešto manje, a sirovom 0,05 – 0,1 %, a u suvom od 0,2 – 0,6%. U plodovima, pored etarskog ulja, ima i masnog ulja do 20%, zatim belančevina i drugih materija, a koren sadrži i šećera i sluzi.

Glavni sastojak etarskog ulja je apiol. Od drugih sastojaka ulje sadrži i fenole, aldehide, ketone i dr.

Peršun kao povrće ima veliku primenu u ishrani. Njegova važnost je utoliko veća, jer lišće sadrži mnogo vitamina C (200-300 mg na 100 grama suvog lista) i znatne količine provitamina A (karotena – 3,5 – 5, mg na 100 grama suvog lišća). U korenu na 100g suve mase ima oko 40 mg vitamina C.

U svežoj masi lišća korena ima oko 21% suve materije.

Uslovi uspevanja:

Podneblje – Peršun je biljka umerenoh podneblja. Ne podnosi dugotrajnu sušu, a prema visokim temperaturama je nešto otporniji. Peršun traži mnogo svetlosti.

Minimalna temperatura za klijanje semena je 2-3 °C. Peršun je dosta otporan na mrazeve. Mlade biljke mogu da izdrže i -4 °C. Odrasle biljke prezimljavaju na otvorenom polju. U početnoj fazi razvoja vrlo je osetljiv prema suši, dok odrasle biljke mogu da podnesu duži sušni period.

Zemljište – Za gajenje peršuna najpogodnija su duboka, rastresita i normalno vlažna zemljišta. Ne treba ga gajiti na jako teškom i jako kiselom zemljištu. Suviše vlažna zemljišta, kao i ona gde je nivo podzemnih voda visok, ne odgovaraju ovoj kulturi. Nisu pogodna ni ona zemljišta na kojima se površinska voda dugo zadržava. U teškim i vlažnim zemljištima brzo dolazi do truljenja korena, pa ih treba izbegavati. Osim toga, ako se proizvodi koren teško ga je iz sabijenog zemljišta vaditi.

Tekst preuzet iz knjige: ‘Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja’.