Rak dojke

Kako nastaje rak dojke?

Promene kroz koje žena prolazi u toku menstruacije utiču i na njenje dojke. U tom periodu dolazi do stvaranja kvržica u dojkama. U 90% slučajeva one nisu kancerogene, ali ipak, svaku kvržicu bi trebalo odmah pregledati. One se uglavnom stvaraju u malim vrećicama koje stvaraju mleko, odnosno lobulama, ili u kanalima kroz koje mleko dolazi do bradavice, ali se mogu pojaviti i u tkivu koje ne sadrži žlezde. Rak dojke može biti lobularni i duktalni, a svaki od njih ima svoje brojne podvrste.

Nastankom malog lokalizovanog tumora započinje rak dojke. Ti tumori mogu biti benigni, što znači da ne napadaju okolno tkivo, i maligni tj. zloćudni, i oni mogu metastazirati i proširiti se i na druga tkiva. Kada ovakav tumor dostigne određenu veličinu, on se dalje širi odvajanjem ćelija koje putuju u druge delove tela putem krvotoka ili limfnog sistema. Neke ćelije se mogu širiti godinama,  dok se druge kreću dosta brže. Rak dojke uglavnom pogađa žene, međutim, od ove bolesti mogu oboleti i muškarci, iako u mnogo manjem broju slučajeva,  manje od 0,5%. Ova vrsta raka se javlja kod svake devete žene, i to je jedna šestina od svih slučajeva raka, a skoro jedna trećina svih slučajeva raka kod žena. Rak dojke se nalazi na trećem mestu po broju smrtnih slučajeva, odmah posle raka debelog creva i raka pluća. Uglavnom pogađa žene starije od 50 godina, a većina ostalih su starosti od 39-49 godina. Ukoliko se uoči rano, rak dojke se dosta uspešno leči. Lokalizovani tumori se mogu izlečiti pre nego što se rak proširi. U 9 od 10 slučajeva stopa preživljavanja je 5 godina. Ali ako dođe do širenja ćelija, teže je lečenje, ali se bolest može kontrolisati godinama. Savremenim načinima lečenja život se može produžiti za 10 i više godina.

Rak dojke

Rak dojke

Simptomi raka dojke

U ranim stadijumima  obično nema nikakvih simptoma, ali sa razvojem bolesti mogu se pojaviti:

  • Oteklina ispod pazuha
  • Bol i osetljivost u dojci
  • Kvržica u dojci, koja je često prvi očigledan simptom. One su obično bezbolne, ili izazivaju osećaj peckanja. Na mamogramu se mogu videti mnogo pre nego što ih vi možete videti ili napipati.
  • Promene u izgledu, sastavu ili temperaturi dojke. Može biti crvenkasta i imati izgled pomorandžine kore
  • Promena na bradavici kao što je uvučen ili namreškan izgled, svrab, peckanje, gnojenje, a ljuštenje bradavice se javlja kod Pagetove bolesti koja je jedna vrsta lokalnog oblika raka
  • Neobičan iscedak iz bradavice koji može biti bistar, krvav ili neke druge boje. Obično nije alarmantan, ali može biti simptom karcinoma.

Kada se obratiti lekaru?

  • Ako se na jednoj ili obe dojke pojavi kvržica ili dugotrajna bol, ili vam se na dodir i izgled čini da nešto nije u redu. Moguće da uzrok nije rak, ali ipak treba proveriti.
  • Ako su ispod pazuha otekle limfne žlezde

Uzroci

Uzroci nastanka raka dojke još uvek nisu sasvim poznati, ali glavni činioci su starosna dob i nasledni faktor. Opasnost za razvoj bolesti je veća kod žena koje su već  imale benignu kvržicu, a još veća kod onih koje su prethodno imale rak dojke ili jajnika. Veća je verovatnoća da žena dobije rak dojke ako postoji istorija bolesti u užoj porodici. Identifikovan je gen koji je odgovoran za nasledni rak dojke, i ima ga svaka dvestota žena. Ako ga žena ima, velika je mogućnost da će dobiti rak dojke, ali to ne mora da znači i da će ga dobiti sasvim sigurno.

Uopšteno govoreći, veća je verovatnoća da će žena dobiti rak u postmenopauzi, tj. posle navršene 50 godine, nego u premenopauzi. A statistike govore da će se rak pre javiti kod crnkinja pre menopauze nego kod belkinja.

Naučnici su otkrili i da postoji veza između hormona i pojave raka dojke. Ako je veća izloženost ženskom hormonu estrogenu, veća je verovatnoća od dobijanja raka. Estrogen podstiče razmnožavanje ćelija, a što se one više dele, veća je mogućnost da postanu abnormalne i tako postanu kancerogene. Nivo estrogena u organizmu se menja u toku života, raste i opada, a na te promene utiče starosna dob kada žena prestaje da dobija menstruaciju, prosečna dužina mesečnog ciklusa i njena starost kod prvog porođaja. Veća je verovatnoća dobijanja raka ako prvu menstruaciju dobije pre dvanaeste godine, rodi prvo dete posle tridesete, ako prestane dobijati menstruaciju posle 55-e godine ili ima mesečni ciklus koji je kraći ili duži od prosečnih 26-29 dana. Opasnost se povećava i uzimanjem hormona u vidu kontracepcije, ali za to još nema čvrstih dokaza. Velike doze zračenja tokom lečenja takođe povećavaju opasnost, ali to ne važi za mamogram koji ima malu dozu zračenja.

Još uvek nije dokazana veza između ishrane i dobijanja raka, ali se zna da su gojaznost i redovno konzumiranje alkohola veliki faktori rizika. Istraživanja su pokazala da ishrana bogata mastima povećava verovatnoću dobijanja raka, ali ako masti čine 20% ukupnih dnevnih kalorija, takva ishrana deluje kao preventiva i štiti od dobijanja raka dojke.

Lečenje

Pre nego što doneste odluku o načinu lečenja, istražite sve mogućnosti. Raspitajte se kod lekara specijaliste, kod osoba koje su se lečile od ove bolesti, tražite drugo mišljenje i u nekom većem onkološkom centru. Nađite lekara u kog imate poverenja i ne žurite sa donošenjem odluke.

Prevencija

  • Svaka žena treba da pregleda dojke bar jednom mesečno, ide na lekarski pregled jednom godišnje, i obavi mamografiju jednom godišnje ako je starija od 50 godina. Ako je bolest postojala u porodici, na pregled mamogramom treba ići i ranije.
  • Što više uključiti u ishranu voće, povrće, žitarice i ribu
  • Ako korisite kontraceptivne pilule na bazi estrogena, konsultujte se sa lekarom koliko su one bezbedne za upotrebu
  • Ako ste u rizičnoj grupi, posavetujte se sa lekarom o ublažavanju simptoma menopauze bez hormonske terapije

Psihosomatsko lečenje

Osim meditacije i joge, koje dosta pomažu kod ublažavanja psihičkih i fizičkih promena i problema, mnogim ljudima pomaže i grupna terapija za pružanjepodrške. Jedno istraživanje je pokazalo, da su žene koje su učestvovale u grupnim terapijama, dok su primale konvencionalnu terapiju, živele i do 18 meseci duže od onih koje nisu.

Ishrana

Ishrana može dosta uticati na pojavu raka dojke. Treba izbegavati masnu hranu, punomasne mlečne proizvode, meso i hranu prženu na visokim temperaturama,  a unositi što više voća, povrća i žitarica. Na taj način ćete uneti više vlakana koja pročišćavaju organizam, a ishrana će biti bogatija i vitaminima i mineralima koji štite od raka dojke. Najdelotvorniji su vitamin A, C,D i E i kalcijum, selen i jod. Osobama koje boluju ili su izlečene od raka se savetuje i unos veće količine antioksidanasa. Neke biljke sadrže fitoestrogene, odnosno slabe biljne estrogene koji mogu biti od koristi u lečenju nekih vrsta raka dojke osetljivih na hormone. Oni zaustavljaju ulaz estrogena u tkivo dojke i time se smanjuje opasnost od raka, ili ako bolest već postoji, smanjuju brzinu širenja ćelija raka. Biljke koje sadrže fitoestrogene su pšenica, soja, masline, šljive, šargarepa, jam (slatki krompir) i kokosov orah.

Konvencionalna medicina

Lečenje raka dojke zavisi od stadijuma bolesti, starosti i opšteg zdravstvenog stanja pacijentkinje. Ako je moguće, lečenje se sprovodi hirurškom intervencijom, nakon čega se nastavlja zračenjem, hemoterpijom ili hormonskom terapijom. U prošlosti je lečenje bilo usmereno na radikalnu mastektomiju, odnosno potpuno odstranjivanje dojke, okolnog tkiva, mišića i limfnih čvorova. Ako se rak otkrije rano, i nije se proširio, danas se koristi metoda lečenja koja se naziva lumpektomija, tj. uklanjanje kvržice i limfnih čvorova ispod pazuha. Ova metoda se pokazala uspešnom kada se koristi u kombinaciji sa zračenjem, hemoterapijom i hormonima.

Ako dođe do operacije, mnoge žene se pre odlučuju za modifikovanu radikalnu mastektomiju pre nego za lumpektomiju i lečenje zračenjem. Ovom metodom se odstranjuju tumor i okolno tkivo, a većina grudnih mišića ostaje netaknuta, pa tako ima i manje ožiljaka i postiže se bolji izgled.

Ako  se radi o raku koji je već metastazirao ili se ponovo javlja, najčešće je lečenje zračenjem i hemoterapijom. A u slučajevima raka koji reaguje na hormone u lečenju se koristi tamoksifen, lek koji potiskuje estrogen. Naučnici i dalje vrše istraživanja za lečenje raka, a fokusiraju se na lečenje raznim oblicima imunoterapije, jer smatraju da će manipulacijom imunog sistema organizma povećati njegovu prirodnu otpornost na rak.

Alternativni načini lečenja

Nikakvo alternativno lečenje ne može biti zamena za konvencionalno lečenje za obolele od raka. Može se koristiti kao preventiva ili dodatak standardnom lečenju.

Lečenje kod kuće

Ako je izvršena operacija dojke, redovno vežbanje će pomoći u vraćanju pokretljivosti i smanjenju ukočenosti mišića. Nelagodnost od lečenja zračenjem možete smanjiti tako što nećete nositi grudnjak koji nadražuje operisano područje, održavajte kožu čistom, i koristite samo preporučene kreme i dezodoranse.

Dijagnostički postupci

Kao i kod svake druge bolesti, tako i kod raka, lečenje će biti uspešnije ako se bolest otkrije u ranom stadijumu. Zbog toga treba redovno raditi mesečne samopreglede dojki, i ići na preglede mamografom, i to osnovni pregled za žene starosti od 35-40 godina, svake druge godine počevši od četrdesete a svake godine nakon navršene pedesete godine starosti. Mamograf može pokazati kvržice i dve godine pre nego što se mogu napipati.

Uz pomoć nekoliko metoda se može utvrditi da li je kvržica benigna ili maligna. Pri opipavanju, dobroćuna kvržica liči na zrno graška, dok tumor na dodir može biti deblji i izazivati jamicu na koži iznad njega. Pošto se ove kvržice fizički razlikuju, mamografija i ultrazvuk mogu isključiti rak, a jedini način da se dijagnoza potvrdi je biopsija, odnosno uzimanje uzorka tkiva i njegovom analizom.

U slučaju postojanja raka, treba odrediti stadijum bolesti, a to se vrši raznim analizama. Može se utvrditi i prisutnost hormonskih receptora na ćelijama raka da bi se ustanovilo da li će rak reagovati na hormonsko lečenje. Pomoću drugih analiza može se utvrditi i verovatnoća metastaza i mogućnost vraćanja bolesti nakon lečenja.

Način života

Istraživanja su utvrdila da se kod žena koje često i energično vežbaju (npr. aerobik) može upola smanjiti verovatnoća dobijanja raka dojke u odnosu na one koje ne vežbaju. A vežbanje takođe može pomoći i ženama koje su već obolele da bolje podnesu neželjena dejstva hemoterapije i zračenja.