Rak kože

Šta je rak kože i kako nastaje?

U procesu obnavljanja kože, bazalne ćelije koje se nalaze na bazi epidermisa, pomeraju se prema gore kako bi zamenile mrtve ćelije koje stalno otpadaju sa površine kože. Pri tom se okrugle bazalne ćelije preobraze u ravne pločaste ćelije. Melanociti su ćelije koje proizvode zaštitni pigment melanin i nalaze se po celoj površini epidermisa. Sve vrste raka kože potiču upravo iz tog spoljašnjeg sloja kože, odnosno epidermisa.

Postoje dve osnovne grupe raka kože, to su melanomi i nemelanomi.

Melanom je karcinom melanocita i ima ga svaki deseti pacijent koji ima rak kože.  Najčešće se stvara u jako pigmentiranom tkivu poput mladeža ili mongolske pege, ali i u koži koja je normalno pigmentirana. Obično se prvo pojavljuje na trupu, ali se može javiti i na dlanu, tabanu, ispod nokta na ruci ili nozi, u sluznici usta,vagini ili čmaru, pa čak i na oku. Brzo se širi i može biti smrtonosan, ali ako se otkrije na vreme uvek je izlečiv ako se rano počne sa lečenjem.  Međutim, veoma brzo raste i širi se na druge organe. Kada jednom metastazira, teško se može lečiti.

Melanom

Melanom

 

Bazocelularni i planocelularni karcinom su dve najčešće vrste raka kože. Spadaju u nemelanome koji uglavnom nisu opasni po život. Sporo rastu, retko se šire van kože, lako se otkrivaju i obično su izlečivi. Bazaliom je oblik karcinoma koji najsporije raste i imaju ga tri od četiri pacijenta obolela od raka kože. Planocelularni karcinom je agresivniji i više se širi. Retka vrsta nemelanoma je Kaposijev sarkom. On može biti opasan po život, a odlikuje se grimiznim izraslinama i često je povezan sa AIDS-om. Neke izrasline na koži koje nisu kancerogene se mogu pretvoriti u karcinome. Najčešća je aktinička ili solarna keratoza. To su ljuspaste crvenkaste lezije koje se grebanjem mogu otkinuti, ali ponovo izrastu na delovima kože koji su izloženi suncu. Druga prekancerogena izraslina je kožni rog – comu cutaneum. Izgleda kao rog ili cevasta izraslina koja raste iz crvenkaste podloge na koži.

Comu cutaneum - rak kože

Comu cutaneum

 

Obzirom da svaki maligni kožni tumor vremenom postaje vidljiv na površini kože, rak kože je jedina vrsta raka koja se skoro uvek može otkriti u ranoj, izlečivoj fazi bolesti. Kada se otkrije na vreme, i pravovremeno leči, rak kože je izlečiv.

Iako se u većini slučajeva izleči, rak kože je najraširenija vrsta raka na svetu. Najveću smrtnost ima maligni melanom. Od raka kože najčešće oboljevaju ljudi svetlog tena, dok ljudi koji imaju tamniju kožu retko obole, i to samo na mestima gde je koža svetlija, na primer na tabanima ili ispod noktiju ruku ili nogu. Procenjuje se da će 40-50% ljudi svetle puti koji dožive 65-u godinu, oboleti od najmanje jedne vrste raka kože. Rak kože je učestaliji u krajevima sa dosta sunca, poput Arizone i Havaja. U Australiji je ova bolest uobičajena jer je uglavnom nastanjuju ljudi svetle kože poreklom iz Engleske i Irske.

Simptomi raka kože

Opšti upozoravajući znakovi su:

  • Svaka promena veličine, boje, oblika ili građe mladeža ili neke druge izrasline na koži.
  • Otvorena ili upaljena rana na koži koja ne zarasta

Melanom je najopasnija vrsta raka, a simptomi su:

  • Neka promena na mladežu
  • Mala, tamna, raznobojna tačka nepravilnih ivica, uzdignuta ili ravna, može krvariti i stvoriti krastu
  • Skup sjajnih, čvrstih, tamnih čvorića

Bazocelularni karcinom (bazaliom), karcinom bazalnih ćelija, može se javiti na delovima kože koji su izloženi suncu. Simptomi su:

  • Ovalni čvorić boje bisera ili kože koji se može pretvoriti u čir koji krvari
  • Meka, crvena tačka sa udubljenim središtem
  • Crvenkasta, smeđa ili plavkastocrna izraslina na koži leđa ili grudi

Planocelularni karcinom (spinaliom), karcinom pločastih ćelija, može se javiti na delovima kože izloženim suncu kao:

  • Čvrst, crvenkast čvorić sličan bradavici koji postepeno raste
  • Tačka u ravni kože koja se pretvara u ranicu koja krvari i ne zarasta.

Kada se obratiti lekaru?

  • Ako se promeni veličina, oblik, boja ili građa postojećeg mladeža, ili se kod odrasle osobe pojavi nov, jako primetan mladež.
  • Ako neka izraslina na koži ili otvorena rana ne zaraste ili ne nestane u roku od nekoliko nedelja.

Uzroci

Preterano izlaganje suncu je glavni uzrok raka kože. Sunčeva svetlost sadrži ultraljubičaste zrake koji mogu menjati genetski materijal u ćelijama kože i tako dovode do mutacija. Sijalice, solarijumi i rendgenski zraci su takođe izvor ultraljubičastog zračenja koji mogu oštetiti kožu i izazvati zloćudne mutacije. Hronično izlaganje suncu može izazvati nastanak bazocelularnog i planocelularnog karcinoma, i to najčešće kod ljudi svetle kože koji rade napolju. Melanom se povezuje sa retkim ali neumerenim sunčanjem koje izaziva opekotine. Jedna opekotina od sunca u detinjstvu, praćena plikovima, može udvostručiti verovatnoću da će osoba kasnije tokom života oboleti od melanoma. Najvećoj opasnosti od raka kože su izloženi ljudi svetle puti, crvenokose osobe, svetlokose osobe plavih očiju i one sa poremećajima pigmentacije, npr albinizma, ali i ljudi koji imaju dosta mladeža i pega. Radnici koji su stalno izloženi ugljenom katranu, radijumu, anorganskim arsenskim jedinjenjima kojih ima u insekticidima i drugim kancerogenim sredstvima, izloženi su većoj opasnosti oboljevanja od nemelanomskog raka kože. Većina slučajeva raka kože se može sprečiti ograničenim izlaganjem ultraljubičastom zračenju. Međutim, broj obolelih od raka kože je u porastu. Kod muškaraca se rak kože javlja tri puta više nego kod žena, a rizik se povećava sa godinama. U većini slučajeva, od raka kože su oboleli ljudi između 40 i 60 godina, mada se svi oblici bolesti sve češće javljaju i kod mlađih ljudi. Kod osoba koje su već prebolele rak kože, postoji mogućnost da će ga ponovo dobiti.

Lečenje

U većini slučajeva, rak kože se otkrije na vreme, i moguće ga je izlečiti. Međutim, melanom koji se proširio u druge organe je teško izlečiv.

Prevencija

Ako ste podložni raku kože, treba da se pridržavate određenih mera opreza kad god je to moguće.

  • Izbegavajte izlaganje suncu od kasnog jutra do ranog poslepodneva
  • Kada ste napolju, nosite šešir, duge rukave, pantalone i naočare za sunce koje štite od ultraljubičastog zračenja.
  • Pre izlaganja suncu nanestite kremu za zaštitnim faktorom 15 ili većim
  • Uzimajte kompleks vitamina B, jer oni sadrže jedinjenje koje se naziva PABA. To je aktivni sastojak mnogih krema za zaštitu od sunca.
  • Ukoliko primetite sumnjiva oštećenja kože, imate mladeže neobičnog izgleda, ili je neko u porodici bolovao od melanoma, obavestite o tome svog lekara.
  • Neki lekovi za kožu mogu izazvati povećanu osetljivost na sunce, pa se pre njihove upotrebe posavetujte sa lekarom.

Lečenje lekovitim biljem

Ljudi iz Zimbabvea koji su oboleli od raka kože su, po savetu lokalnog travara, za lečenje koristili sirovu mast iz korena i kore afričkog drveta Kigelia pinnata. Neka istraživanja ukazuju na to da ekstrakt kigelije može ubiti melanomske ćelije, međutim, potrebna su dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li će taj lek podjednako delotvorno delovati kod svih ljudi.

Ishrana

Mineral cink i antioksidansi, vitamin A (beta karoten), C i E pomažu u obnavljanju oštećenog tkiva i zaštiti zdrave kože. Stručnjaci pokušavaju da otkriju da li postoji mogućnost da ove hranjlive supstance mogu zaštiti kožu i od štetnih uticaja sunčeve svetlosti.

Konvencionalna medicina

Postoje razni načini za lečenje lokalizovanih bazocelularnih i planocelularnih karcinoma koji su uspešni i izazivaju malobrojne nuspojave. Mali tumori se mogu odstraniti pomoću električne struje, zamrznuti pomoću tečnog azota ili ubiti malim dozama zračenja. Uspešnim se pokazala i primena ulja koje sadrži hemoterapijsko sredstvo, 5-fluoruracil, na površinski tumor u trajanju od nekoliko nedelja. Veći lokalizovani tumori se odstranjuju hirurškim putem.

U retkim slučajevima, bazaliom i planocelularnii tumor se mogu proširiti van kože. Ako dođe do toga, lečenje se sprovodi hirurškim putem, a nastavlja hemoterapijom, zračenjem ili imunoterapijom. Neki pacijenti sa uznapredovalim planocelularnim karcinomom su dobro reagovali na kombinaciju retinske kiseline (derivat vitamina A) i interferona (vrsta belančevine koja je proizvedena u laboratoriji, a za imunoterapiju karcinoma). U nekim slučajevima, retinska kiselina sprečava ponovno pojavljivanje karcinoma kod pacijenata kod kojih je tumor odstranjen.

Melanomi se moraju odstraniti hirurški pre nego što se prošire na druge organe. Odstranjuje se ceo tumor sa okolnim tkivom, a nekada se odstranjuju i limfni čvorovi koji su u blizini. Ako je melanom metastazirao, hemoterapija i zračenje ne mogu dovesti do izlečenja, već mogu samo usporiti napredovanje bolesti i ublažiti simptome. Uglavnom se lečenje vrši hemoterapijom, nekada u kombinaciji sa imunoterapijom, odnosno primenom interferona. Ako se melanom proširi na mozak, tada se za usporavanje rasta i kontrolu simptoma primenjuje zračenje.

Imunoterapija je relativno novi oblik lečenja raka, kojim se pokušava ciljano ubijanje ćelija raka uticanjem na imunološki sistem. Ovakva terapija je dala najviše rezultata u lečenju uznapredovalog melanoma. Neki lekari koriste vakcine, a drugi primenjuju lekove poput interferona i interieukina 2 da bi podstakli ćelije imunološkog sistema da agresivno napadnu ćelije raka. Genetske manipulacije melanosmkim tumorima mogu ih učiniti ranjivijima na napade imunog sistema. Svi eksperimentalni načini lečenja su usmereni na jačanje imuniteta, kako bi se organizam mogao boriti protiv kancera. Ljudi koji su jednom izlečeni od raka kože, u opasnosti su da ga ponovo dobiju, i zbog toga bi trebalo da idu na lekarske preglede bar jednom godišnje. Kod 20% pacijenata, rak kože se ponovo javlja, obično u toku naredne dve godine nakon postavljanja dijagnoze.

Alternativni načini lečenja

Alternativni načini lečenja se ne mogu koristiti u lečenju raka kože bez konvencionalne medicine. Oni mogu biti korisni u prevenciji raka i za ublažavanje simptoma mučnine, povraćanja, umora i glavobolje izazvanih hemoterapijom koja se primenjuje za lečenje uznapredovalog raka kože.

Dijagnostika

Ako pripadate visokorizičnoj grupi za dobijanje raka kože, ili ste nekad bili lečeni od nekog oblika ove bolesti, trebalo bi da znate kako rak kože izgleda. Svakih nekoliko meseci pregledajte sve delove tela, počev od usta, nosa, kože glave, pa do dlanova, tabana, kože iza ušiju, polnog organa i zadnjice. Pregledajte kožu, i obratite pažnju na mladeže i mesta gde se ranije javljao rak kože. Ako pronađete neku sumnjivu izraslinu obratite se lekaru.

Ako lekar posumnja da je neka izraslina kancerogena, uradiće biopsiju. Zavisno od toga na koju vrstu raka se sumnja, biopsijske tehnike se razlikuju. Ako se sumnja na melanom, vrši se operativna biopsija, pri čemu se odstranjuje cela izraslina. Nakon toga patolog vrši mikroskopski pregled uzorka da bi se utvrdilo postoje li ćelije raka. Ako je reč o melanomu, zrnaca melanina će biti vidljiva u ćelijama raka. Izrasline koje mogu predstavlajti melanom se ne smeju niakada odstranjivati brijanjem, paljenjem ili zamrzavanjem, jer se kasnije ne mogu patološki pregledati. Na melanomima oka se ne vrši biopsija, jer ih iskusni oftalmolog odmah može prepoznati. Kada je melanom dijagnostifikovan, rade se druge analize za utvrđivanje stepena proširenosti karcinoma.

Kod izraslina koje su verovatno baziliom ili neki drugi oblik nemelanoma, biopsija se može raditi na više načina. Deo ili cela izraslina se mogu odstraniti skalpelom, ili se može odseći tanak sloj izrasline kako bi se pregledao pod mikroskopom.