Maslačak je, takođe, odličan i kao salata. Ako vam je ponestalo spanaća, a pijaca se zatvorila, slobodno naberite listove maslačka i spremite ručak bogat raznim materijama koje mogu da nam ponestanu za vreme dugih zimskih meseci. Salata od listova maslačka je često jelo u makrobiotici.

Način pripreme čaja od korena maslačka: U hladnoj vodi
Tri supene kašike čaja potopiti u 6 decilitara hladne vode i ostaviti da odstoji dva sata pa procediti.  Po jednu šolju nezaslađenog čaja piti tri puta dnevno pre jela.

Maslačak – opis biljke:

Familija: Asteraceae

Narodna imena: maslačak, maslačica, mlečac, salatua.

Maslačak je višegodišnja zeljasta biljka, visine od 15 do 40 cm. Iz vretenastog, dobro razvijenog i dubokog korena izbija Iisna rozeta, bez stabljike. Listovi objajasti do usko lancetasti ili linearni, duboko testerasto usečeni ili perasto deljeni. Žuti, jezičasti cvetovi, složeni u glavičastu cvast, smešteni su na vrhu šuplje i dugačke cvetne drške. Cela biljka ima mlečni sok. Cveta od ranog proleća do kasne jeseni.

Maslačak je izuzetno rasprostranjena vrsta koja se sreće u skoro svim biljnim zajednicama (šumskim, livadskim, pašnjačkim, stepskim, ruderalnim, korovskim, halofitskim i močvarnim). Raste najviše na plodnim, humoznim vlaž,nim staništima, naročito na travnjacima, uz puteve na zapuštenim njivama, utrinama, baštama, voCnjacima. Sreće se i na pesku, kao i na vlaznim do umereno suvim, zaslanjenim livadama, a i na većirn nadmorskim visinama. Dobro podnosi temperaturne razlike i naseljava pretežno osunčana mesta. Zastupljena je na celoj teritoriji Vojvodine.

Ekološki indeksi: V-3; K-3; N-4; S-4; T-3.

Svi delovi maslačka su gorkog ukusa i imaju mnogo belog mlečnog soka, koji je najgorči, jer u njemu ima najviše gorkih lekovitih materija. Kao lekovitu biljku, maslačak prvi spominju arapski medicinski pisci Razes i Avicena. Od tada do danas maslačak ima, istina nekada veći nekada manji medicinski značaj, kontinuiranu primenu u terapiji. Od naših farmakopeja samo Ph. Serb. I ga priznaje za oficinalnu biljku, jer propisuje njegov koren (Taraxaci radix). Droga ima složen hemijski sastav. U soku se nalaze heterozidi taraksacin i traksacetin, zatim triterpenski alkoholi (taraksasterol), velika količina inulina (do 40%). Gorak ukus maslačka potiče od triterpenskih laktona. Svakako je za terapiju značajno i prisustvo flavonoida, tanina, sterola, bojenih materija, ugljenih hidrata i minerala (kalijum, natrijum, magnezijum, mangan, sumpor), silicijumove kiseline, kaučuka, smole. Osnovno delovanje maslačka je holagogno, holeretično, diuretično, laksantno i antireumatično. Stimuliše apetit i reguliše metabolizam masti. Velik sadržaj inulina omogučava da se koren maslačka koristi u proizvodnji kafenih dodataka, kao cigura. Sveže lišće mladog maslačka upotrebljava se kao zelena salata, koja se u Vojvodini, nažalost, još uvek retko koristi.

Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.

The post Čaj od maslačka – koren appeared first on Chamomilla | Prodaja lekovitog bilja.