Začin anisa (Anisi fructus) je zbog svoje izuzetno fine arome, omiljen je začin u pekarskoj industriji i u pravljenju slatkiša i likera. Ima jaka antibakterijska svojstva, pa se koristi za pravljenje pasti za zube. Porodilje ga uzimaju za pojačavanje lučenja mleka i za sprečavanje grčeva kod beba. Izuzetno je popularan i čaj od anisa koji se koristi kod problema sa nadimanjem ili lošeg varenja hrane, dezinfekcije sluzokože usta i desni, omekšava sluz u bronhijama i olakšava iskašljavanje. Pomaže kod proliva i problema sa crevima kao i protiv gasova i nadutosti.
Anis – opis biljke:
Familija: Apiaceae
Delovi biljke koji se upotrebljavaju:
- Plod Anisa – Anisi fructus
- Etarsko ulje anisa – Anisi aetheroleum
Morfološke i fiziološke odlike:
Anis je jednogodišnja zeljasta biljka, visoka 40-60 cm. Koren mu je vretenast, prav, slabo razgranat, slabe usisne moći, dostiže dubinu do 20cm. Stabljika je razgranata, nežna i sklona poleganju. Donji listovi su prosti, srcasti, sa dugačkim drškama. Gornji su složeni, sedeći, sitno deljeni. Cvetovi su sitni, bele boje, raspoređeni na dugačkim drškama. Anis počinje da cveta sredinom juna do prve polovine jula. Plodovi su dvodelni i međusobno srasli. Plod je jajastog oblika. Zreli plodovi imaju sivosmeđu boju, dugački su 4 mm, a široki 3mm. Vegetacioni period traje 120-125 dana.
Mlade biljke anisa otporne su na niske temperature pa ne postoji opasnost od izmrzavanja.
Неmijѕki ѕastav i upotreba:
Aniѕ ѕе gaji radi dobijanja рlodova koji ѕаdгže 2 do 4% etarѕkog ulja (Aniѕi aetheroleum ). Pored etarѕkog ulja, u plodovima aniѕа imа јоš i oko 10% masnog ulja, bеlаnčеvinа, sećera i dr. Etarѕko ulje dobija ѕе samo iz zrelih plodova i ima oko 80-90% anetola.
Etarsko ulje anisa upotrebljava se u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.
U narodnoj medicini plodovi anisa se upotrebljavaju kao sredstvo protiv nadimanja, za poboljšапje probave, za regulisanje varenja i dr.
Теžinа 1000 semenki je 1- 1,5 g. U ѕobnіm uslovima seme klija za 4-6 dаnа. Za 10 dana klija do 90%.
Podneblje – Anis uspeva pod različitim klimatskim uslovima. Smatra se kao biljka umereno toplog podneblja. Ne podnosi sušu, jer mu nanosi štetu naročito u doba cvetanja.
Zemljište – Anis nema velikih zahteva prema zemljištu, ali mu duboka i ocedna zemljišta, povoljne fizičke strukture, najviše odgovaraju. Teška glinovita zemljišta koja su, uz to, i nepropustiva, nisu pogodna za gajenje ove kulture. Od naših zemljišta najpogodnije su livadske crnice, lake gajnjače i sl.
Tekst preuzet iz knjige: ‘Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja’
