Čaj od imele (Visci albi) pomoći će vam u slučaju da vas nešto pritiska, odnosno imate visok pritisak, ili su vam zakrčeni krvni sudovi. Oni koji su probali čaj od imele, kažu da pročisti krvne sudove kao četkom. Međutim, ono što morate da znate to je da se čaj od imele ne kuva, već stoji 8 sati u hladnoj vodi. Pije se 2 decilitra dnevno. Kada popijete 100g u kontinuitetu morate napraviti pauzu od 1-3 meseca. Lektini i citokinini uvećavaju imunostimulaciju pa se imela može koristiti kod nekih oblika tumora.
Način pripreme čaja: U hladnoj vodi
Jedna kašičica čaja se potapa u dva decilitra hladne vode i ostavlja da stoji 8 sati, pa se procedi i pije jednom dnevno – nezaslađeno. Važna napomena je da se imela pije 100g u kontinuitetu, pa je neophodno napraviti pauzu tri do šest meseci.
Imela – opis biljke:
Familija lepaka (Loranthaceae)
Imela je zelenkasti grm koji raste kao useljenik na drugom drveću. Može biti i do 1 metra u prečniku i doživeti starost od više desetina godina. Stabljika je žutozelena pa do potpuno zelene boje, okrugla, a listovi su kožasti i tvrdi, duguljasti i suženi prema peteljci. Imela raste na drveću širom Evrope, Azije i Severne Afrike. Najčešće na listopadnom drveću meke kore (kroz koju će lakše proći njeni pipci), a to znači na jabuci, krušci, lipi, brezi, vrbi. Veoma je važno naglasiti da hemijski sastav imele zavisi od vrste drveta na kom raste. Što se naših prostora tiče, najviše se traži imela sa kruške i topole.
Ono što je karakteristično za imelu je da je ona zaista neobična biljka. Ona ostaje zelena i kada ogole sve ostale biljke, u savršenom je skladu sa svojim granama koje kolonizuje, ovalni listovi imele podsećaju na uši kunića, a pastelne grančice kojima je teško odrediti boju, uvek iznova zadivljuju ljudsko oko. Ali imela je parazit tj. poluparazit. Imeline sisaljke prodiru u drvo odakle sisaju hranljive sokove dok se deo njene nezavisnosti ogleda u tome što se sama prehranjuje vlastitim hlorofilom kojim uz pomoć sunčeve svetlosti prerađuje ugljen dioksid i vodu. Nekada se dešava da imela zaposedne i drugu imelu ali najviše voli stabla voćaka (jabuka i kruška naročito), dok u nekim krajevima napada topolu, bor, jelu ili hrast. Hrastova imela važi i za najlekovitiju ali je ona vrlo retka. Imela nosi dve vrste cvetova, muške i ženske, koje pčele zbog polena i nektara neretko posećuju i tokom zime.
Ptice rado jedu bobice imele i raznose semenke iz njih koje se lako lepe na drvo i tako se za vrlo kratko vreme imela može naseliti i na površinu celog voćnjaka.
U prevelikim količinama imela je otrovna izazivajući gubitak osećaja, progresivnu paralizu, probavne smetnje, napad nervnog sistema, dovod kiseonika i na kraju napad na srce. Naročito su opasne bobice te su korisni delovi imele samo zeleni delovi (grančice i listovi).
Uzimajući sve u obzir, lekovitost imele se ogleda u borbi protiv visokog krvnog pritiska. Imela pomaže i kod dugotrajnih glavobolja, grčeva, vrtogalvica, srčanih smetnji, napada angine pektoris, zadihanosti, uzrujanosti i sl. Klinička slika ateroskleroze vidno se popravlja pod njenim delovanjem. Osim toga imela pospešuje mokrenje u slučajevima zadržavanja mokraće, reume, mokraćnog kamenca, bubrežnih bolova itd. Od davnina su ljudi lečili imelom grčeve, napade epilepsije, astmu i histeriju. Potvrđena je i njena delotvornost protiv svih vrsta krvarenja i izbacivanja krvi.
Imela se bere krajem jeseni. Beru se grančice sa listovima pre nego se pojave bobice.
