Odoljen je lepa biljka, sa cvetom izuzetno prijatnog mirisa i korenom vrlo neprijatnog mirisa. Taj karakterističan miris prljavih čarapa privlači mačke, što je bio povod da je u narodu nazovu Macina trava. Ime valerijana dobila je od latinske reči valere što znači biti zdrav. Za čaj se koristi samo koren. Od starih Grka, pa do danas, čaj od korena odoljena (Valerianae radix) se koristi za lečenje duševnih poremećaja, uzbuđenja, nesanice, a daje odlične rezultate u lečenju osoba koje boluju od hipohondrije. Smiruje tahikardije, te blagotvorno deluje na srce. U kombinaciji sa antihipertenzivima snižava krvni pritisak. Kod žena u menopauzi pomaže u sprečavanju nervne napetosti. Ono što je izdvaja kao dobar sedativ je njena osobina da ne stvara zavisnost posle duže upotrbe, pa je bez straha mogu koristiti osobe relativno svih uzrasta. Karakterističan miris korena privlači soma, pa je pecaroši u kombinaciji sa kukuruznim brašnom koriste kao mamac.
Način pripreme: U hladnoj vodi
Tri supene kašike čaja potopiti u 6 decilitara hladne vode i ostaviti da odstoji dva sata pa procediti. Po jednu šolju nezaslađenog čaja piti tri puta dnevno pre jela.
Odoljen – opis biljke:
Familija: Valerianaceae
Narodna imena: odoljen, odolen, odolenak.
Višegodišnja zeljasta biljka, visine od 0,5 do 2m. Cveta krajem proleća tokom celog leta.
Biljka je vlažnih staništa u kojima se uglavnom ne javlja sušni period. Zbog toga se najčešće sreće pored reka i potoka, na vlažnim livadama, travnjacima, po ivicama šuma. Srednje termofilna biljka, često na zasenjenim mestima. Stanovnik je šumskih, livadskih, pašnjačkih, stepskih, akvatičnih i močvarnih zajednica. Od močvarnih i akvatičnih zajednica sreće se u asocijaciji Caricenun vulpinae-ripariae na području cele Vojvodine. Javlja se na Subotičko-Horgoškoj peščari, na padinama Vršačkih planina, na Sremskom lesnom platou i dr.
Ekološki indeksi: V-4; K-4; N-3; S-3; T-3.
Odoljen je najviše cenjen u srednjem veku i korišćen kao lek, začin i miris. I naše narodno ime odoljen ukazuje na veliku važnost i poverenje u isceliteljsku moć, jer ko ima odoljen taj će odoleti svakom zlu i nevolji. Biljka je oficinalna i u svim našim farmakopejama, koje propisuju njen koren (Valerianae radix). Najpre se verovalo da je dominantna lekovita materija etarsko ulje sa svim svojim komponentama, a kasnije se ustanovilo da su takođe vrlo važni i prisutni valepotrijati, među kojima su valtrat, acevaltrat, IVHD-valtrat i valerozidat. Etarsko ulje odoljena sadrži valerijansku i izovalerijansku kiselinu, azulene, terpene, seskviterpene, alkohole i drugo, a glavne komponente su mu estri borneola. Ono što je manje poznato, jeste to da se u svežim podzemnim organima odoljena nalaze i alkaloidi hatinin i valerin, pretpostavlja se da su piridinske grupe. Iako je njihovo prisustvo malo (0,01-0,05%), njihovo delovanje ne treba zanemariti. Koren odoljena i preparati izrađeni na bazi njega deluju kao sedativi. Izolovani valepotrijati ispoljavaju psihostimulativno delovanje, valerijanska kiselina ima spazmolitičko i antikonvulzivna svojstva, neke komponente droge pojačavaju diurezu. Najčešće se koriste kod neuroza, nesanica, depresije, napetosti i stanja straha. Valepotrijati su pre svega trankvilancija i timoleptika.
Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.
