Chamomilla vam donosi najsvežiji čaj od suručice.
Način pripreme: U ključaloj vodi
Supenu kašiku čaja preliti sa 2 dcl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 30 min. pa procediti.
Piti tri puta dnevno pre jela po 2 dcl nezaslađenog čaja.
Suručica – opis biljke:
Familija: Rosaceae
Narodna imena: suručica, suručarka.
Višegodišnja zeljasta biljka sa tankim, čvornatim, kosim rizomom. Stabljika uspravna, jednostavna, retko u gornjem delu granata, tanka, sa jako razmaknutim listovima. Visoka je od 30 do 80 cm. Listovi isprekidano perasti, sa 8-25 pari duguljastih, perasto urezanih listića. Cvetovi žućkastobeli, sakupljeni u metličaste cvasti. Plod dlakava orašica. Cveta od maja do jula.
Biljka je toplih i sunčanih staništa, siromašnijih hranljivim materijama. Sreće se na suvim i prilično vlažnim livadama, ređe u suvim proređenim šumama. Od šuma, biljka je konstatovana u šumama granice i cera (as. Quercetum farnetto cerris) itd. Od travnih fitocenoza, ustanovljena je u brojnim asocijacijama. Naseljava livadske, pašnjačke, stepske, ruderalne i halofitske biljne zajednice.
Ekološki indeksi: V-2; K-3; N-2: S-4; T-4.
U fitoterapeutskoj praksi se koristi nadzemni deo biljke u cvetu sa drškom (Filipendulae flos cunz stipites) i bez drške (Filipendulae flos sine stipites). Droge propisuju samo neke strane stare fatmakopeje, a za njihovu lekovitost od značaja su prisutni: fenolni glikozid gaulterin sa aglikonom metilsalicilatom, izosalicin i spirein, salicilaldehid; flavonotdi (kvercetin, hiperozid, avikularin, spireozid); etarsko ulje, pretežno u cvetovima, tanini i sluzne materije. Od komponenata etarskog ulja (salicilni aldehid, heliotropin, vanilin) i kumarina potiče prijatan miris droge. Zbog toga se ona koristi i kao korigens mirisa nekih fitopreparata. Droge ove vrste, kao i ostalih biljnih vrsta ovog roda, su predmet novih fitohemijskih proučavanja, pre svega iz aspekta boljeg poznavanja njihovih flavonoidnth. kumarisnkih i mineralnih materija, kojima se pripisuje sve veći medicinski značaj. Preparati izrađeni na bazi delovanja ove droge najčešće se koriste kao holeretici, zbog sadržaja salicilne kiseline i njenih derivata, kao antiinflamatori, zahvaljujući fenolnim glikozidima, proizvodima metikalicilata, potom kao reumatiei, diuretici, dijaforetici, adstringensi, ali i kao srčani i želudačni tonici. Često se primenjuju i u slučaju pojave celulitisa i gojaznosti.
Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.
