Ženotrga i gologuza su narodni nazivi za biljku vodopiju koja se koristi kao sredstvo za bolje funkcionisanje gastro sistema. Čaj od korena vodopije (Cichorii radix) pomaže bolje izlučivanje žuči, te tako i bolje varenje hrane, pa se koristi protiv zatvora. Dobar je čistač jetre, a smiruje i zapaljenske procese na crevima, pa se koristi kod upale hemoroida i kolitisa. U narodu su vračare koristile koren ove bilke za izazivanje pobačaja, zbog njegovog karakterističnog oblika, te zbog toga je i zovu ženotrga.
Način pripreme: U hladnoj vodi
Tri supene kašike čaja potopiti u 6 decilitara hladne vode i ostaviti da odstoji dva sata pa procediti. Po jednu šolju nezaslađenog čaja piti tri puta dnevno pre jela.
Vodopija – opis biljke:
Familija: Asteraceae
Narodna imena: vodopija, ženetrga, cikorija.
Vodopija je višegodišnja zeljasta biljka, visine od 30 do 120 cm. Koren je valjkasto-vretenast, čvrst, spolja tamne, a na preseku svetle boje. Stabljika je prava, tvrda, pri vrhu razgranata. Listovi pri osnovi obrnuto lancetasti, sa lisnom drškom,duboko testerasto-režnjevito usečeni, a duž stabljike sedeći, Cvetovi su sakupljeni u glavičastu cvast svetloplave ružičaste boje. Plod je objajasta ahenija. Cveta od jula do septembra.
Raste svuda kao korov, najviše pored staza i puteva, po zidinama i obodima šuma. Stanovnik je raznih biljnih zajednica, stepskih,pašnjačkih, livad skih, u okviru kojih se sreće u mnogim asocijacijama. Za razvoj zahteva sušna stanista, mada se dobro razvija i u mezofilnim biljnim zajednicama. Heliofitna termofilna biljka. Rasprostranjena je na različitim tipovima zemljišta, ali bolje uspeva na neutrainim i slabo baznim.
Ekološki indeksi: V-2; K-4; N-3; S-5; T-4.
Koren i list vodopije propisuju mnoge strane farmakopeje. Od domaćih farmakopeja, samo Ph. Serb, I koren vodopije (Cichorii radix) smatra oficinalnom drogom. U korenu ima mnogo inulina, osobito u jesen, potom sadrži gorkog glikozida intibina, tanine, pektine, gorke materije lakticin i laktupikrin, a u nadzemnim delovima ima još i glikozida cikorika. Zahvaljujući svemu ovome, vodopija se koristi kao holagog, povoljno deluje na jetru i zbog toga je neki dijetetičari preporučuju za upotrebu i u obliku salate, osobito u proleće, zajedno sa maslačkom. Vodopija je i dobar diuretik, stomahik, gorak tonik, depurativ reminaralizant. Najčešće indikacije u kojima se preporučuje vodopija su digestivna anemija, infekcija mokraćnih puteva, dijabetes. Obe droge vodopije su često sastojci, raznih čajnih smeša, koje se koriste u obliku čajnog napitka za pojačanje lučenja žuči i eliminaciju urina. Naši istraživači (Pavlović et al., 1993), ispitujući koren vodopije, u njoj su određivali sadržaj mineralnih materija, ugljenih hidrata, organski vezanog azota (proteina), masnih materija, celuloze i ukupnih organskih kiselina, čime su dali vredan doprinos boljem poznavanju hemijskog sastava i objašnjenju terapijske vrednosti i danas ove vekovima uptrebljavane lekovite biljke rasprostranjene na celokupnom našem području.
Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.
