Šta je multipla skleroza i kako nastaje?
Multipla skleroza je naziv za bolest srednjeg nervnog sistema. Sporo napreduje i može dovesti do invaliditeta. U zdravom organizmu većina nerava je izolovana mijelinom, te se tako prenose impulsi. Međutim kada se mijelin upali i razori, impulsi ne mogu da se provode i tada posledica može biti i gubitak mišićne koordinacije, poremećaj vida i inkontinencija.
Prvi napad može biti blag i kratak, i može se javiti u ranoj mladosti. Može se desiti da simptomi nestanu, ali sigurno se opet javljaju – razlog za to nije poznat. Prvi razvijeni napad javlja se između 20 i 40 godina i traje dugo. Stalne upale nerava stvaraju ožiljke (skleroza) i oni su trajni, te kod 77% obolelih dolazi do ograničenosti pokreta, a 25% postaju invalidi.
Postoje 4 oblika multiple skleroze:
- Dobroćudna – jedan napad, bez onesposobljavanja. Ukoče se udovi, jave se tegobe sa vidom. 20% slučajeva spada ovde.
- Ponavljajuća sa oporavkom – ponavljani jaki napadi, uz faze mirovanja. 25% spada ovde.
- Ponavljajuća sa napredovanjem – napadi su blagi, ali nema mirovanja. Napadi vode do onseposobljenosti. 40% ovde spada.
- Hronična sa napredovanjem – brzo napreduje, nema oporavka. 15% spada ovde.
Ova bolest nema obrasce javljanja, niti postoji neki način na koji deluje na ljude. Zna se da su žene dva puta podložnije ovoj bolesti, i da je ona dva puta češća kod belih ljudi, kao i u severnijim područjima.
Simptomi multiple skleroze
- Slabost, kruti pokreti, ukočenost ekstremiteta
- Svrab, bockanje, osećaj težine
- Tremor, nestabilnost, nemogućnost održavanja ravnoteže
- Pomućen vid, nevoljni pokreti očiju
- Nevoljno obavljanje nužde
- Osećaj iscrpljenosti konstantne
Kada se obratiti lekaru?
- U slučaju da znate nekoga ko ima simptome – bitna je prava dijagnoza
- U slučaju akutnog napada
Uzroci
Ne zna se uzrok, ali smatraju da je imuni sistem bitan, jer se bolest može razviti u slučaju nasleđenog poremećaja imunog sistema. Virus može izazvati autoimuni odgovor i tada imuni sistem napada svoje tkivo. Takođe smatra se da velika trauma može da utiče na javljanje ove bolesti. Tu je i ishrana – kod onih koji jedu više crvenog mesa, mlečnih proizvoda. Ima dosta dijeta koje mogu dovesti organizam u ravnotežu. Olovo, pesticidi, plinovi, hemijske supstance u vodi su još neki od mogućih uzroka bolesti.
Lečenje
Teško se leči i istražuje jer se simptomi razlikuju i nema jednog obrasca javljanja. Lekovi leče simptome samo do neke granice.
Akupunktura
Cilj je da se smanji ukočenost ekstremiteta i da se mišići opuste.
Apiterapija
Apiterapija – lečenje ubodom pčele koristi se za lečenje artritisa, ali i ove bolesti. Na ovaj način se stimuliše imuni sistem, te se na taj način smanjuje upala koja nastaje. Takođe ubod je bogat masnim kiselinama koje nedostaju ljudim sa multiplom sklerozom.
Važno – ubod pčele može izazvati smrtonosni šok ili alergijsku reakciju te je bitno da o tome razgovarate sa lekarom.
Rad na telu
Preporučuje se redovno vežbanje mišića kako ne bi došlo do atrofije. Feldenkraisova metoda obuhvata osmišljene vežbe za treniranje nervno-mišićnog sastava. Proprioceptivna neuromuskularna facilitacije je tehnika koja se takođe koristi i omogućava lakše pokretanje delova tela, i rastegljivost mišića.
Ishrana
Mleko, kofein, kvasac, gluten, kečap, sirće, vino, kukuruz – izbegavati. Postoje dijete koje dovode telo u balans, a unos masnih kiselina i smanjenje zasićenih masti su najbolji načini.
Najpoznatija dijeta za multiplu sklerozu jeste Swank dijeta koju je osmislio Dr. Roy Swank i u ovoj dijeti se unosi određena količina nezasićenih ulja (suncokretovo, maslinovo, susamovo, ulje iz zelenog povrća i riblja ulja). Dijeta podrazumeva unos belančevina i unos vitamina. Puter i margarin su zabranjeni. Izbegava se crveno meso, puter od kikirikija, sir, začini, kolači, gotova jela i mleko. Linolenska kiselina smanjuje jačinu napada multiple skleroze. Ulje pupoljke je dobro takođe zbog masnih kiselina. Lecitin jača mijelinski omotač, kao i koenzimi Q i CoQ10. Niacin pomaže kod trnjenja i ukočenosti.
Konvencionalna medicina
Beta interferon – smanjuje učestalost napada. Kortikosteroidi – smanjuju napade i upalu. Baklofen i dantrolen smanjuju motoričke disfunkcije. Mišićni relaksansi smanjuju ukočenost i bolove. Amantadin povećava izdržljivost organizma.
Neki lekovi deluju na mišićnu ukočenost, drugi na imuni sistem. Kladribinom stabilizira zdravstveno stanje ljudi sa ovom bolešću. Neko istraživanje pokazuje da primena kravljeg mijelina smanjuje broj napada. Takođe fizikalna terapija opušta ekstremitete.
Alternativni načini lečenja
Bitna je stručna pomoć.
Dijagnostički postupci
Evocirani moždani potencijalni testiraju multiplu sklerozu. Takođe fMRI i lumbalna punkcija su korisni načini dijagnostifikovanja.
Način života
Vežbanje je veoma bitno i korisno ali ne treba da se vežba tokom napada. Plivanje, istezanje i aerobik umerenog intenziteta mogu biti korisni. Hidroterapija pomaže u opuštanju ekstremiteta. Joga povećava lučenje hormona nadbubrežne žlezde stimulatora nervnog sistema, što može da uspori propadanje mijelina.