Duboka starost je pred vama ako svako jutro započnete šoljom čaja od lista koprive (Urticae folium). ‘Žara’ je još jedan od naziva za ovu biljku, a ime je dobila po žarnim trihomama koje na dodir izazivaju iritaciju i crvenilo kože i neprijatan osećaj. U listu koprive se nalazi gvožđe koje sa prisutnim organskim kiselinama lako popravlja deficit crvenih zrnaca u krvotoku. Čaj od lista koprive se lako i brzo apsorbuje u organizmu, te ga mogu uzimati i trudnice, deca i rekonvalescenti, bez neprijatnosti u želucu koje izazivaju sintetički preparati bogati gvožđem. Čaj od lista koprive se koristi za stimulaciju stvaranja i izlučivanja mokraće, čime indirektno utiče na smanjenje pritiska. Ima jaka antioksidansna svojstva i kao diuretik je odličan čistač organizma. U listovima se nalaze još i supstance koje nadoknađuju odsustvo insulina, pa se koristi protiv povišenih vrednosti šećera.
Način pripreme: U ključaloj vodi
Supenu kašiku čaja preliti sa 2 dcl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 15 min. pa procediti.
Piti tri puta dnevno pre jela po 2 dcl nezaslađenog čaja.
Kopriva – opis biljke:
Familija: Urticaceae
Narodna imena: kopriva, velika kopriva, obična kopriva, žara.
Kopriva je višegodišnja zeljasta biljka, visine od 30 do 150 cm. Podzemno stablo okruglo i granato, nadzemno prosto, uspravno sa čekinjama ili dugačkim žarnim dlakama. Listovi uglavnom naspramno raspoređeni. Po obliku su lancetasti ili jajasti, po obodu testerasto nazubljeni, prekriveni kratkim dlakama, izmešani sa žarnim trihomama. Cvetno stablo nosi samo muške ili samo ženske cvetove. Muške cvasti su uspravne, a ženske vise. Cveta od juna do oktobra.
Izuzetno rasrpostranjena vrsta, koja se sreće u velikom broju biljnih zajednica, pogotovo je rasprostranjena kao ruderalna vrsta, kosmopolit. Raste skoro svuda: oko kuća, uz puteve, po njivama, livadama, pašnjacima, duž rečnih dolina, napuštenim dvorištima. Sreće se i u šumama i to uglavnom na šumskim sečinama, na vlažnim staništima. Kopriva je biljka koja jedino može uspeti na zemljištima izuzetno bogatim mineralnim materijama. Prema ostalim uslovima staništa ima umerene potrebe. Biljka se sreće na celoj teritoriji Vojvodine.
Ekološki indeksi: V-3; K-3; N-5; S-3; T-3.
Kopriva se u narodnom životu višestruko koristi, dok školska medicina nedovoljno koristi njena blagotvorna svojstva. U lekovite svrhe najčešće se upotrebljava list (Urticae folium), koren (Urticae radix), povremeno nadzemni deo (Urticae herba), a poslednjih godina i seme (Urticae semen). U listovima koprive ima mnogo hlorofila a i b, kao i proizvoda njihovog raspadanja, mnogih vitamina (K, C, B, B6, PP, E), karotenoida ((β-karoten i ksantofil), mineralnih materija (gvožde, mangan, bakar), flavonoida (proizvodi kvercetina), zatim triter-pena, sterola (β — sitosterol), etarskog ulja koje sadrži metilheptenon i acetofenon. Konstatovani su i neki alkaloidi i druge materije sa azotom, kao što je acetilholin i histamin. U korenu su prisutni steroli, sterilglikozidi, fenilpropani i lignani. Plod je bogat masnim uljem (do 30%) s’ visokim sadržajem linolne kiseline (preko 80%), ima i proteine, karotenoide, oko 0,2% vitamina E i druge korisne materije. Zbog vrlo složenog hemijskog sastava, kopriva je još uvek predmet mnogih istraživanja. Brojne su indikacije u kojima se kopriva koristi kao lek ili lekovito sredstvo. Novija istraživanja ukazuju da je ona jedna od biljaka sa najizraženijim antioksidativnim aktivnostima, što ukazuje i na nove mogućnosti primene koprive u savremenoj terapiji.
Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.