Šta je dijabetes?
Šećerna bolest (dijabetes) je najčešći poremećaj endokrinog sistema, koja je posledica poremećaja insulina u krvi, a od koje boluje 1 od 70 ljudi.
Dijabetes tip 1 je insulin-zavistan dijabetes (mladenački) i javlja se u mladosti kao posledica manjka insulina, a dijabetes tip 2 – insulin- nezavistan dijabetes se javlja na starijem uzrastu i posledica je nemogućnosti organizma da preradi hormon insulin. 90% ljudi koji boluju od dijabetes imaju dijabetes tip 2.
Bolest se tretira uz pomoć lekara, promenu ishrane, lekovima i drugim aktivnostima.
Svaki dan treba da se starate o sebi i da pazite na visinu šećera u krvi, kako ne bi došlo do hipoglikemije usled koje nema dovoljno šećera u organizmu, te nema ni energije.
Hiperglikemiju tj. visoki šećer u krvi izaziva poremećaj ketoacidoza, kada krv postaje kisela zbog otrovnih materija (ketona), koji nastaju onda kada organizam razgrađuje masti.
Ketoacidoza nastaje u slučaju dijabetesa tip 1 ako se ne uzimaju odgovarajuće količine insulina, u organizmu se javlja glad za izvorima energije, te dolazi do tog poremećaja. Takođe se javlja i ako insulin i glukoza nisu u ravnoteži ili ako dođe do opterećenja organizma, nesreće ili bolesti.
Znaci da je došlo do ketoacidoze: muka, ogromna žeđ, mokrenje više nego uobičajeno, malaksalost, bolovi u stomaku i brzo disanje. U tim trenucima bitno je hitno uzeti dozu insulina i nadoknaditi gubitak telesnih tečnosti, jer u suprotnom može doći do smrti ili kome.
Dugoročne posledice su oštećenje očiju, nervnog sistema, bubrega, srca, krvotoka, i sam organizam je oslabljen, takođe rane sporije zarastaju, javlja se sklonost ka bolestima desni, infekcijama mokraćnog sistema i usne duplje.
Primarni uzrok slepila kod odraslih su komplikacije tokom dijabetesa – dijabetička retinopatija, je očni poremećaj koji u toku 10 godina od dijagnostikovanja bolesti razvije polovina dijabetičara. Javljaju se i glaukomi i katarakte.
Slabost krvotoka čini te osobe podložnim stvrdnjavanju arteriuja, srčanim i moždanim udarima, kao i grčevima i gangrenoznim infekcijama i zastoju u radu bubrega.
Dijabetička neuropatija jeste propadanje nervnog sistema usled dijabetesa, i taj poremećaj počinje rano i pogađa motoričke i senzorne nerve, a usled toga javljaju se bolovi, usporeni refleksi, gubitak osećaja, trnjenje, impotencija i slično.
Koji su simptomi dijabetesa?
- Velika žeđ i potreba za hranom
- Češće mokrenje
- Smanjenje telesne mase uz umor, mučninu, povraćanje
- Zamagljen vid
- Infekcije materice, izostanak menstruacije
- Impotencija
- Gljivične infekcije
Kada se obratiti lekaru?
- Ukoliko se javi osećaj mučnine, slabosti, jake žeđi, bola u stomaku, kao i ako teže dišete, često mokrite (ketoacidoza)
- Ukoliko se osećate slabo, onesvestite se, srce vam kuca jače, tresete se i dosta znojite, osećate razdražljivo, gladno, pospano (hipoglikemija)
Uzroci nastajanja dijabetesa
U slučaju dijabetesa tipa 1, luči se vrlo malo insulina, i organizam je nesposoban da koristi glukozu u krvi, te organizam razgrađuje masti i mišiće da bi dobio energiju. Dijabetes tip 1 se brzo razvija i to najčešće kod osoba mlađih od 30 godina, a istraživanja kažu da postoje i genetske predispozicije za nastanak bolesti. Dijabetes tip 2 se razvija kod osoba starijih od 40 godina, i jaka je veza između gojaznosti i ove bolesti. Organizam ovih osoba ne može da upotrebi hormon insulin onako kako treba, a veći unos hrane povećava visinu glukoze u krvi, koja ne može dobro da se iskoristi za stvaranje energije. Gestacijski dijabetes je privremen poremećaj kod trudnica.
Lečenje dijabetesa
Bitno je uravnotežiti visinu insulina u organizmu, paziti na ishranu i vežbati.
Prevencija
Ukoliko imate višak kilograma, njihovim smanjenjem možete prevenirati dobijanje dijabetesa tipa 2. Posebno paziti ako se bolest javlja u porodici. Pušenje treba da se prekine svakako, a treba da se poveća fizička aktivnost i da ishrana bude što zdravija.
Šta je dobro znati kod dijabetesa?
Prva pomoć za dijabetičare
Ako vidite da neko prolazi kroz dijabetičku krizu prvo proverite da li nosi znak upozorenja za svoje zdravlje. Ako osoba ima šećernu bolest treba da ima negde znak za bolest. Hiperglikemija se može javiti kod oba tipa dijabetesa, dok hipoglikemija može da pogodi i ljude koji nemaju dijabetes.
Simptomi hiperglikemije su ubrzano, teško disanje, bol u stomaku, slatkast miris daha, povraćanje, pospanost, nesvestica. Šta uraditi: ako osoba može da guta dajte joj da pije nešto bez šećera i vodite je u bolnicu, a ako je bez svesti zovite hitnu pomoć.
Simptomi hipoglikemije su bleda, hladna koža, jaka želja za hranom, dezorijentisanost, agresivnost, nesvestica. Šta uraditi: ako je osoba pri svesti, dajte joj da pojede/popije nešto sa šećerom, a onda je vodite u bolnicu.
Ukoliko niste sigurni o čemu se radi, bitno je da osoba pojede/popije nešto sa šećerom, a onda da je odmah vodite u bolnicu.
Lečenje lekovitim biljem
Nema zamene insulina u vidu biljaka i bitno je savetovati se sa stručnjakom.
Listovi borovnice u dekoktu smanjuju visinu glukoze u krvi, i pomažu da se spreči krvarenje iz očnih žila. U istraživanju u kome su jeli krekere od velikog čička (Arctium lappa) u obliku skrobnog obroka hiperglikemija se javila manje puta. Krema napravljena sa paprikom smanjuje bolove vezane sa perifernom neuropatijom. Semenke grčke piskavice smanjuju glukozu u krvi i visinu insulina, a smanjuje se holesterol u krvi. Beli luk smanjuje takođe visinu šećera i holesterola.
Ekstrakti ginkobilobe (Cinkgo biloba) koriste se za spečavanje oštećenja vida, opasnost od srčanih bolesti, hipertenzije i slično.
Luk oslobađa insulin i time pospešuje prerađivanje glukoze u krvi, i snižava je. Luk održava zdravlje i krvne žile.
Chamomilla čaj protiv šećerne bolesti glukomil je čaj naše domaće recepture koji efikasno pomaže kod dijabetesa. Biljke iz prirode koje sadrži ovaj čaj regulišu lučenje insulina i postižu ravnotežu šećera u krvi. Sve o čaju Glukomil pogledajte klikom na sliku ispod:
Psihosomatsko lečenje
Biofidbek, meditacija, hipnoterapija i tehnike opuštanja smanjuju potrebu za insulinom.
Ishrana
U kulturama gde je zastupljen savremeni način života, gde se koriste prerađena jela, rafinirani šećeri, stopa dijabetesa raste. HCF dijete su dobre za dijabetičare – jede se 70-75% složenih ugljenih hidrata, 15-20% belančevina i 5-10% masti. Istraživanje je pokazalo da dijeta bogata ugljenim hidratima i vlaknima može smanjiti potrebu za insulinom kod dijabetesa tipa 1 za 30-40%, a kod dijabetesa tipa 2 za 75-100%.
Treba izbegavati šećer, jer on smanjuje podnošenje glukoze u organizmu. Sa druge strane treba koristiti hron, inozitol, vitamin V, biotin (vitamin H), vitamin C, vitamin E, mangan, cink, magnezijum, bamija, grašak, cimet, jer su to neke od materija koje pomažu u smanjenju posledica dijabetesa.
Konvencionalna medicina
U slučaju dijabetesa tipa 1 svaki dan, minimum 2 puta se uzima insulin, koji mora da se ubrizgava u organizam, a ne da se uzima oralno. Davanje injekcija sebi ili drugima se brzo uči. Insulin koji se danas koristi se prerađuje i dobija sintetički, ali i ponekad iz životinjskih hormona. Insulin se javlja u tri oblika: kratkodelujući (deluje u roku od 30-40minuta), srednjedelujući (za 2-4h deluje, a traje do 24h) i dugodelujući (za 6-8h deluje, a traje do 32h).
Praćenje visine glukoze omogućava lekaru da proceni adekvatnu dozu insulina. Postoje merači i papirne trake koje mere visinu glukoze.
Kod dijabetesa tipa 2 ishrana i fizička aktivnost su dodatne aktivnosti kojima se bolest kontroliše, ali nekima je potreban samo lek u vidu insulina ili oralni lek za hipoglikemiju (tolbutamida, acetoheksamida, glipizida, gliburida ili hlorpropamida) i tada je bitno raspitati se o tome da li postoji međudelovanje sa drugim lekovima (poput hloramfenikola, fenilbutazona, oksifenbutazona i hlofibrata).
Što se ishrane tiče, kad je reč o dijabetesu tipa 1, bitno je da se pazi, i da se prati kad i koliko i šta se jede. Uglavnom je preporuka tri manja obroka i 3-4 manja međuobroka kako bi se održala ravnoteža između glukoze i insulina. Dosta složenih ugljenih hidrata unositit i belančevina, a manje masti.
Kod dijabetesa tipa 2, razmera ugljenih hidrata, masti i belančevina je ista, osim što oni sa viškom težine treba da smanje unos masti. Nije bitno vreme obroka uglavnom. Ovde je bitna i fizička aktivnost, jer pomaže da se izgubi telesna masa, ali i olakšava funkcionisanje organizma i smanjuje stres. Bitno je da dijabetičari tipa 1, paze jer vežbe smanjuju visinu glukoze u krvi i da bi se sprečio napad hipoglikemije, bitno je pojesti nešto pola sata pre vežbe.
Može se nositi narukvica na kojoj piše da imate bolest, kako bi drugi to znali, u slučaju nekog napada, jer se hipoglikemija često meša sa pijanstvom, a bez lečenja ona može dovesti do kome.
Alternativni načini lečenja
Treba se posavetovati sa lekarom, jer ako se neispravno leči može dovesti do smrti. Neki naglasak stavljaju na dijete, drugi na dodatne vitamine, minerale, biljke i slilno. Tehnike za smanjenje stresa su svakako korisne.
Dijagnostički postupci
Ako se pokaže da se višak šećera u krvi ispire u mokraću, lekar može da posumnja da je reč o šećernoj bolesti. Prvo se proveri visina glukoze, pre jela i ako gušterača stvara malo insulina (tip 1) ili ne stvara dovoljno za preradu šećera (tip 2) onda će visina glukoze biti povećana. Dodatni je test podnošenja glukoze, koji meri sposobnost organizma da glukozu pretvori u energiju.
Način života i dijabetes
Fizička aktivnost povećava visinu hrona, koji reguliše visinu glukoze i holesterola. Kod obolelih od tipa 1 vežbanje povećava mogućnost organizma da se služi insulinom koji je tu, te je potreba za injekcijama manja. OPREZ: vežbanje, kod tipa 1, smanjuje glukozu, te pojedite lagani obrok pre vežbanja, i jedite opet ako se jave simptomi napada hipoglikemije.
Kod dijabetesa tipa 2 vežbe su korisne za mršavljenje, ali treba izbegavati, dizanje tegova, guranje teških predmeta i slično, jer to povećava pritisak, i može pogoršati tegobe sa očima.
Bitno je da se brinete za zube i da ih proveravate jer dijabetes, može da pogorša bolest desni.