Giht

Šta je giht?

Giht je oblik artritisa, i to je reakcija organizma na naslage kristala u oblastima između kostiju i zglobova. Blagi slučajevi gihta mogu se završiti dijetom, dok se hronični napadi gihta leče dugotrajno radi zaustavljanja oštećenja kostiju i hrskavice i bubrega.

Giht napada zglobove iznenada i bolovi su veoma jaki. Bol i upala nestaju uz adekvatno lečenje.

Većina obolelih su muškarci, sa naslednom predispozicijom, a kod žena i dece giht se retko javlja. Muške osobe, veće telesne mase i sa većim pritiskom su podložniji gihtu.

Nekada se stvaraju male kvržice – tofi, koje su uzrokovane koncentrisanjem kristala mokraćne kiseline, i one izazivaju bol, i ako se jave i u bubrezima, može doći do bubrežnog kamenca.

Simptomi gihta

  • Jaka bol u zglobovima
  • Otok, upala, vrelina u zglobu
  • Temperatura
  • Javlja se neočekivano

Kada se obratiti lekaru?

  • U slučaju iznenadnog bola u zglobovima koji traje duže, uz temperaturu i groznicu
  • U slučaju jačanja simptoma ili javljanja nusefekata leka alopurinola (smanjuje mokraćnu kiselinu i bol)

Uzroci

Giht se javlja usled velike količine mokraćne kiseline u krvi, jer se tada u zglobovima i tetivama gomilaju kristali monoantrijskog urata, što dovodi do upale i bola.

Alkohol, hirurški zahvati, dugotrajan stres, lekovi, tumori, manjak enzima, trovanje olovom, anemija, psorijaza mogu uzrokovati giht. I nasleđe ima ulogu.

Lažni (pseudo) giht je manje bolan poremećaj nastao kao posledica taloženja kalcijumovih kristala, i javlja se kod oba pola iznad 60 godina, i leči se protivupalnim sredstvima ili hirurškim zahvatima.

Lečenje gihta

Bitno je ublažiti bol, a odeća pojačava bol i nelagodu, pa je bitno da stopalo i zglob budu otkriveni. Uz to uzimaju se i nesteroidni protivupalni lekovi, a onda se kontroliše visina mokraćne kiseline.

Iako simptomi mogu nestati sami, bitno je pitati lekara za savet, jer naslage kiseline mogu da izazovu trajno oštećenje bubrega i tkiva.

Prevencija

Smanjiti alkohol, masnoću, i namirnice pune purina i paziti na telesnu masu. Redovna kontrola krvi i mokraće.

Šta je dobro znati?

Alkohol i bogata ishrana mogu dodati uzrocima gihta na snazi i otežati bolest.

Akupunktura

Ovo je bolje od masaže, jer se ne primenjuje direktno na bolno mesto.

Lečenje lekovitim biljem

Praviti čaj od celera (Apium graveolens) i zelene konopljuše (Eupatorium purpureum) i pijte 3 puta na dan. Ako koristite kolhicin, ne piti ovaj čaj.

Homeopatija

Colchicum i biljka mrazovac su uspešni lekovi za smanjenje bola. Drugi lekovi sadrže sledeće:  Arnica, Ledum, Urtica urens, Benzoicum acidum, Lycopodium i Pulsatilla.

Ishrana

Meso i životinjske masti dovode do gihta. Dakle, kod ljudi sa gihtom, meso, umaci, kvasac, jetra, školjke, ribe, sardine i sl. se izbacuju iz ishrane.

Žitarice, voće i lisnato povrće smanjuju simptome. Šećere izbaciti.

Neka istraživanja pokazuju da treba uzimati sveže višnje radi smanjenja boli. Slično deluju jagode, borovnice (sve bobice crvenoplave boje).

Aktivni ugalj je koristan takođe, i treba piti puno tečnosti.

Konvencionalna medicina

Ibuprofen se može uzimati, ali lekove sa acetilsalicilnim kiselinama ne treba uzimati.

Kortikosteroidne injekcije mogu se dati u zglob koji boli, radi smanjenja bola i upale. Ali one nekada izazivaju nusefekte, te je bitan nadzor lekara. Kolhicin se odmah daje u slučaju gihta, ali treba biti OPREZAN jer on može da ima nusefekte, pogotovo u kombinaciji sa drugim lekovima (za smirenje, depresiju, antihistaminike) i trudnice ne smeju da koriste.

Preporuka je da se izbace belančevine, purini i sve što proizvodi mokraćnu kiselinu.

Pravilna ishrana, alopurinol mogu držati visinu mokraćne kiseline u organizmu. Drugi lekovi su probenecid i sulfinpriazon, ali postoje nusefekti (tegobe s krvi, čirom i bubrezima).

Odgovarajuća upotreba lekova smanjuje simptome, a pošto je povratak bolesti moguć bitno je kontrolisati se.

Alternativni načini lečenja

Prvo se smanji bol i upala, pa se rešava problem mokraćne kiseline.

Lečenje kod kuće

Hladne obloge stavljati na zglob po 5 minuta, i ponavljati redovno. Bolni zglob ne pokrivati.

Dijagnostički postupci

Ukoliko dođe do bola u zglobovima bitno je proveriti sa lekarom o čemu se radi. Radi se analiza krvi i mokraće, a nekada i rendgensko snimanje ili izvlačenje tečnosti iz ovojnice koja obavija zglobove, kako bi se videlo da li postoje naslage kristala mokraćne kiseline.