Upale pluća, bronhitis, tuberkoloza pluća i sve tegobe vezane za disajne puteve leči čaj od omana (Inulae radix). Čisti pluća, jača krv i izlučuje sluz. Sprečava spazam u plućima. Koren ove biljke ima karakterističnu aromu, pa se melje u prah i dodaje duvanu da poboljšava miris i ukus. Pije se kao čaj, ali se može praviti i sirup od korena. Sirup se priprema na sledeći način: 50gr omana se kuva 20 min. u pola litra vode i topao se sipa u pola tegle meda.
Način pripreme: U hladnoj vodi
Tri supene kašike čaja potopiti u 6 decilitara hladne vode i ostaviti da odstoji dva sata pa procediti. Po jednu šolju nezaslađenog čaja piti tri puta dnevno pre jela.
Oman – opis biljke:
Familija: Asteraceae
Narodna imena: oman, beli oman, pitomi oman.
Višegodišnja, snažna zeljasta biljka visine od 60 do 150 (200) cm. Cveta od juna do septembra.
Oman je biljka koja preferira mezofilna staništa, ali se može naći i u kserofitnim fitocenozama. Naseljava zemljišta srednje bogata hranljivim materijama neutralne reakcije. Javlja se na krečnjaku. Za razvoj zahteva nešto toplija staništa, ali dobro podnosi uslove polu senke. Raste kao korov na vlažnim livadama, kraj potoka i reka, pored puteva, železničkih pruga i kanala, u živim ogradama, na obodima šuma i vinograda. Mestimično se može javiti u velikom broju i zakoroviti livadu. U Vojvodini je rasprostranjena na području Srednjeg Banata u okviru akvatičnih i močvarnih biljnih zajednica (as. PlantaginetoFestucetum pseudovinae).
Ekološki indeksi: V-3; K-3; N-3; S-3; T-4.
U lekovite svrhe koristi se koren belog omana (Inulae radix, Enulae radix ili Helenii radix). Drogu propisuje Ph. Srb. I i mnoge strane farmakopeje. Droga je bogata za medicinu interesantnim sastojcima. Glavne komponente prisutnog etarskog ulja, kojeg ima do 3%, su seskviterpenski laktoni alantolakton, izoalantolakton i dihidroalantolakton. Oni obrazuju kristalnu smesu, nazvanu helenin, zbog koje je ovo ulje na običnoj temperaturi konzistencije slične vosku. U ovom etarskom ulju su prisutne i azulenske materije, koje svojim osobinama obogaćuju spektar farmakološkog delovanja ove droge. Drugi sastojci korena ovog omana su polisaharid inulin (do 45%), pseudoinulin, inulenin, triterpeni (fridelin, damaradienol), fitosteroli, pektini, smole, organske kiseline. Zbog takvog sastava, oman je prijatan antiseptik organa za disanje. Koristi se kao dobar stomahik, antitusik i anthelmintik. U čajnim mešavinama se preporučuje za regulisanje poremećene menstruacije i protiv menstrualnih bolova. Spolja se koristi protiv suvogsvraba i protiv reumatizma. Inulin služi u dijetama dijabetičara, a koren ulazi u sastav antidijabetičnih čajeva.
Zbog prijatne arome, ponekad se oman stavlja u duvan. Koristi se i kao insektifug, za etarsko ulje ulazi u sastav raznih repelenata. Dimom se rasteruju komarci.
Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.