Čaj od slatkog korena – sladića (Glycyrrhizae radix), se po lekovitosti može svrstati u čajeve sa veoma širokim spektrom delovanja. Pošto deluje i na bakterije i viruse, a po nekim autorima i na gljivice, to mu ide u prilog što se tiče širokog delovanja. Koristi se za korekciju ukusa drugih čajeva. Njegova lekovita svojstva se primenjuju kod bolesti respiratornog i gastro sistema. Glicirizna kiselina ima spazmolitička svojstva, pa je najčešća primena kod čira na želucu i bronhijalnog spazma. Japanski naučnici tvrde da aktivni sastojak glicirizin može da suzbije veliki broj procesa koji učestvuju u reprodukciji virusa, kao što je, na primer, mogućnost virusa da uđu u ćeliju domaćina i menjaju njen genetski materijal. Istraživanja su pokazala da glicirizin zaustavlja rast HIV virusa, ali za sada samo u laboratorijskim uslovima. U ustima sprečava upalne procese na desnima, kao i upalne procese na sluzokožama celog interstinalnog trakta. Kod žena u menopauzi reguliše nivo estrogena, pa tako čini taj period života jednostavnijim i kvalitetnijim. Ono što se ne sme zaboraviti prilikom uzimanja sladića je da dugotrajna upotreba ili prevelika količina može dovesti do disbalansa elektrolita tj. zadržavanja natrijuma i preteranog izlučivanja kalijuma, što dovodi do povećanja krvnog pritiska.
Način pripreme: U hladnoj vodi
Supenu kašiku čaja preliti sa 200 ml hladne vode, kuvati 3 minuta i ostaviti da stoji 30 minuta te ga procediti.
Slatki koren – opis biljke:
Familija: Fabaceue
Narodna imena: sladić, slatki koren.
Sladić je višegodišnja poludrvenasta biljka sa izuzetno snažnim, razvijenim i žilavim, korenovim sistemom. Iz mnogoglavog, višekrakog, debelog rizoma na površinu izbija više stabljika. Kroz zemlju se na sve strane šire stoloni koji omogućavaju dalje širenje i razmnožavanje biljke. Stabljike su žilave, drvenaste i otporne, visine od 1 do 2 m. Listovi su neparno perasto izduženi. Cvetovi su ljubičasti boje sakupljeni u grozdaste cvasti na vrhu stabljike ili u pazuhu listova, na kratkim drškama. Plodovi su pljosnate, mrke, kožaste mahune. Cveta u julu i avgustu.
Za razvoj sladića su potrebni umereni uslovi toplote, vlage i svetlosti. Najbolje uspeva na peskovitom i glinovitom zemljištu. Rasprostranjen je na terenima Fruške gore, kao i na visokim peskovitim obalama Dunava i drugim mestima.
Ekološki indeksi: V-3; K-3; N-3; S-3; T-4.
Koren sladića se i danas koristi za pripremanje oficinalnih čajeva, slezovog čaja — Species Althaeae, čaja za pluća — Species pectorales, čaja za mokrenje — Species diureticae. Drogu predstavlja koren sladića (Glycyrrhizae radix ili Liquiritiae radix), koji se uzima od starijih biljaka u kojima je on dovoljno razvijen. Ranije se sakupljao sa nekoliko lokaliteta u Vojvodini, osobito na Fruškoj gori, a danas se ta droga obezbeđuje uglavnorn od gajenih biljaka. Žuta boja korena potiče od flavonskih jedinjenja (likviricin i drugi). Poznato je preko 30 ukupnih flavonoida i izoflavonoida. Ova droga sadrži do 15% triterpenskih saponina, od kojih je najvažniji glicirizin, koji je kalijumova i kalcijumova so glicerinske kiseline, potom saponin čiji je aglikon glabrapin A i B, gliciretol i dr. Droga sadrži i kumarine, kao i druge korisne materije. Žuta boja korena potiče od flavonskih jedinjenja, a sladak ukus od glicirizina, pre svega, jer je on 50-100 puta slađi od šećera. Prema zahtevu Ph. Jug. IV, kvalitetan koren treba da sadrži, pored ostalog, najmanje 25% ekstraktivnih materija. Zahvaljujući delovanju glicirizina, droga je dobar ekspektorans, i sekretolitik, a zbog glicirizinske kiseline uspešna je kao antiflogistik i spazmolitik, naročito pri gastritisu i čiru na želucu. Njima se pripisuje i kortikoidni efekat droge. Najnovija istraživanja ove droge usmerena su i na otkrivanje nepoželjnih nuspojava, do kojih dolazi prilikom njenog dužeg korišćenja.
Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.