Čaj od troskota efikasno deluje protiv kamena u bubrezima i u žuči. Troskot ima moć da rastvara kamen bez obzira na tip, ali je u zavisnosti od vrste kamena, različit i vremenski period razgradnje. Zbog svojih diuretičnih svojstava se može koristiti protiv upale bešike, a zbog svojstva da zaustavlja krvarenja unutrašnjih organa se može koristiti protiv krvarenja hemoroida. Bolesti respiratornog sistema, kao što su upala pluća i tuberkuloza, se mogu lečiti troskotom u kombinaciji sa drugim biljkama.
Način pripreme: U ključaloj vodi
Supenu kašiku čaja preliti sa 2 dcl ključale vode, poklopiti i ostaviti da stoji 15 min. pa procediti.
Piti tri puta dnevno pre jela po 2 dcl nezaslađenog čaja.
Kako je nastao čaj od troskota – zanimljivost?
Još od davnina su dvorišne koke redovno kljucale i konzumirale biljku troskot. Kako u njihovu svakodnevnu ishranu ulazi i dosta kamenčića i kamene prašine, biljka troskot im efikasno razgrađuje kamenje u organizmu. Čovek je to tek kasnije shvatio i otuda čaj od troskota u redovnoj upotrebi i kod ljudi.
Troskot – opis biljke:
Familija: Polygonaceae
Narodna imena: troskot, ptičja trava, živinska trava.
Troskot je jednogodišnja zeljasta biljka, polegle i razgranate stabljike, dužine od 30 do 60 cm. Stabljika je tanka, žilava, člankovita, obrasla sitnim, uskim, duguljastim listovima. U pazuhu listova nalaze se sitni, beli, ružičasti ili crvenkasti cvetovi. Plod je sitna, trouglasta orašica. Cveta od maja do oktobra.
Troskot je biljka vrlo skromnih zahteva prema uslovima staništa. Odgovara mu topla i umerena klima. Slabije uspeva na slabo provetrenim mokrim zemljištima. Uspeva i na vrlo siromašnim zemljištima. Ne podnosi zasenjena mesta, a ni mrazeve. Biljka se sreće pored puteva, na pašnjacima, oranicama (naročito u jarim žitima), ledinama, oko kuća i na ugaženim mestima, obično gde druge biljke ne opstaju. Vrlo rasprostranjena vrsta u livadskim, pašnjačkim, stepskim, ruderalno-korovskim i halofitskim zajednicama. Sreće se u velikom broju biljnih asocijacija na celoj teritoriji Vojvodine.
Ekološki indeksi: V-3; K-3; N-4; S-4; T-3.
Droga Polygoni avicularis herba je oficinalna samo u nekim stranim farmakopejama. U Srbiji se manje koristila ali je bila dobra izvozna droga sve do pre nekoliko decenija. Vojvodina je bila glavno područje odakle se ona pripremala. Troskot je pretežno flavonoidna i taninska biljka. Glavni flavonoidi su avikularin i hiperozid (proizvodi kvercetina), fenolske kiseline (kafena, hlorogenska), šećeri, sluzi, antrahinonski glikozidi proizvodi emodina, mineralne materije (silikati), antocijani i druge materije. Sve one doprinose da se troskot vekovima uspešno koristi kao blag ekspektorans, adstringens i diuretik. U Vojvodini se sve do posle drugog svetskog rata, u obliku čaja, sam ili sa drugim biljkama (hajdučicom) koristio za lečenje plućnih bolesti, osobito tuberkuloze. Ovoj terapiji, prema nekim autorima, od značaja je prisustvo i delovanje silicijumove kiseline. Zahvaljujući znatnoj količini (oko 3%) tanina, troskot uspešno zaustavlja krvarenje raznih unutrašnjih organa i hemoroida, a primenjuje se i kod proširenih i zapaljenih vena, protiv noćnog mokrenja i za zaustavljanje proliva. Troskot treba brati izvan naselja, na mestima koja nisu zagađena.
Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.