Čaj od lista žalfije (Salviae folium) se danas zbog svojih jakih antibiotskih svojstava koristi za bilo koji upalni proces u organizmu. Do skora se žalfija kod nas koristila samo za ispiranje desni i kod upale grla, ali u novije vreme se njena primena raširila i na lečenje raznih oboljenja, kao što su upale grla i bešike, protiv kašlja, protiv upala sluzokože, proliva. Deluje antiseptično i smanjuje lučenje znojnih žlezda, pa se dosta koristi kao kupka ili protiv neprijatnog mirisa nogu jer ne dozvoljava razvoj bakterija. Dr. Brojs je preporučuje kao jednu od četiri biljke (uz nanu, matičnjak i kantarion) za životni čaj kome samo ime kaže koliko je moćan. Osobe koje su na zračenjima ili hemoterapiji treba da uzimaju čaj od žalfije, jer su neka iskustva pokazala da se ta vrsta terapije mnogo bolje podnosi uz konzumiranje ovog čaja. Ono što posebno treba izdvojiti je da čaj od žalfije priprema kuvanjem žalfije svega 3 minuta i ne bi trebalo da stoji duže od 10 minuta.
Način pripreme: U ključaloj vodi
Jednu kašiku čaja staviti u 2 dcl ključale vode, pa kuvati 3 minuta i ostaviti da stoji još 10 minuta. Čaj se, potom cedi i nezaslađen pije tri puta po 2 dcl.
Pogledajte kako izgleda Chamomilla plantaža žalfije klikom na link ispod
Žalfija – opis biljke:
Familija: Lanziaceae
Narodna imena: divlja žalfija, divlja kadulja, livadna kadulja.
Žalfija je višegodišnja zeljasta biljka, vretenastog, odrvenjenog korena. Stabljika uspravna, razgranata samo u zoni cvasti, pokrivena stršečim dlakama i žlezdama, visine od 20 do 50 cm. Listovi sakupljeni u rozetu, na dugačkim drškama, jajasti, duž oboda nepravilno nazubljeni, naborani, pokriveni kratkim dlakama. Cvetovi sakupljeni u prividne pršljenove na vrhu stabljike. Cvetovi plavi, ljubičasti, ređe beli ili ruzičasti. Plod orašica. Cveta od maja do avgusta.
U ranoj istoriji stari Grci su je upotrebljavali pre svega protiv zmijskog otrova, a posebno za održavanje duhovne svežine. Rimljani su je zvali Herba sacra – ‘Sveta trava’. U Srednjem veku su je koristili protiv kolere i epilepsije. Karlo Veliki je propisao zakon po kome se na državnim imanjima mora uzgajati oko stotinak lekovitih biljaka, među kojima je žalfija bila na prvom mestu.
Biljka je izrazito sušnih, toplih i sunčanih staništa. Sreće se na sušnim stepskim livadama, pustarama, na krečnjaku, u poljima. Na teritoriji Vojvodine javlja se u šumskim, livadskim, pašnjačkim i stepskim zajednicama. Rasprostranjena je na području Vršačkih planina, Sremskom lesnom platou u severoistočnoj Bačkoj, Subotičko-Horgoškoj peščari i drugim mestima u raznim asocijacijama.
Ekološki indeksi: V-2; K-3; N-2; S-4; T-4.
List ove biljke je oficinalna droga samo u prvoj francuskoj farmakopeji (1818-1837. godine). Kao rasprostranjena biljka i u Vojvodini, gde nema prave žalfije (Salvia offcinalis L.) kao divlje biljke, pri ruci je svakome kada zatreba za zaustaviti proliv, osobito stoke. Ovo delovanje se zasniva na prisustvu taninskih materija, potpomognuto i antimikrobnim delovanjem prisutnog etarskog ulja u biljci. Listovi ove žalfije su korišćeni u narodnoj medicini za jačanje organizma i protiv znojenja osoba obolelih od tuberkuloze, u čajnim mešavinama za regulisanje menstruacije i protiv menstrualnih bolova. Ranije se ova žalfija koristila i za kađenje u cilju rasterivanja izazivača raznih zaraza i epidemija.
Napomena: U Vojvodini ima više vrsta divljih žalfija, ali se one nisu koristile kao oficinalna lekovita sredstva, nego samo u narodnoj terapiji i narodnim verovanjima. Međutim, Salvia afficinalis L. je ovde sada introdukovana vrsta i nalazi se u plantažnoj proizvodnji, daje dobar prinos i kvalitet i proizvodi se za potrebe farmaceutske i srodne industrije.
Tekst preuzet iz knjige ‘Lekovite biljke Vojvodine’.