Šta je visok krvni pritisak i kako nastaje?
Vrednost krvnog pritiska varira i u zavisnosti je od toga da li ste se trenutno bavili nekom aktivnošću i od emotivnog stanja. Ako izmerite krvni pritisak nakon trčanja, ili nakon što se održali govor, on će sigurno biti visok, ali to nije razlog za zabrinutost. Visina krvnog pritiska se razlikuje od osobe do osobe, pa čak i od jednog dela organizma do drugog. Međutim, ako je krvni pritisak stalno visok, morate se obratiti lekaru. Visok krvni pritisak ili hipertenzija je bolest modernog sveta. Ona je najčešći uzrok moždanog i srčanog udara. Samo u SAD-u više od 40 miliona ljudi boluje od visokog krvnog pritiska, od toga je više od polovine Amerikanaca starijih od 60 godina, i oko 64% Amerikanaca starijih od 70 godina.
Krvni pritisak je snaga kojom krv prilikom prolaska kroz arterije pritiska njihove zidove. Ukoliko je previsok, može doći do oštećenja arterija. Prilikom merenja se određuju dve vrednosti pritiska, gornji (sistolni) i donji (dijastolni). Sistolni krvni pritisak predstavlja vrhunac pritiska koji krv stvara prilikom stezanja srca, a dijastolni krvni pritisak se odnosi na pritisak krvi na zidove arterija kada se srce priprema za novi otkucaj. Normalan krvni pritisak je 90/60 prilikom rođenja, a sa godinama postepeno raste do 120/80 kod zdravog, odraslog čoveka. Ako vam je najmanje dva puta izmeren pritisak 140/90 znači da imate povišen krvni pritisak. Ako ostane povišen, verovatno će vam biti potrebno lečenje. Pacijenati kod kojih je pritisak izuzetno povišen, npr 200/120, moraju zatražiti hitnu medicinsku pomoć.
Posledice visokog krvnog pritiska?
Stalno povišeni krvni pritisak tera srce da radi preko svojih mogućnosti, može oštetiti krvne sudove, mozak, oči ili bubrege. Mnogi ljudi i ne znaju da boluju od visokog krvnog pritiska, jer on retko izaziva pojavu simptoma, čak i kada dovodi do opasnih oštećenja u organizmu. Zbog toga ga i nazivaju “tihi ubica“. Ako se ne leči, visok krvni pritisak može dovesti do oticanja očnog živca ili krvarenja u rožnjači, može uzrokovati srčani udar, moždani udar, prekid rada bubrega i ostale opasne bolesti. Povišen pritisak može dovesti i do kongestivne dekompenzacije srca, koja se javlja kod starijih ljudi i izaziva otežano disanje. Međutim, ako se otkrije na vreme, visok krvni pritisak se može držati pod kontrolom.
Simptomi
U većini slučajeva nema očiglednih simptoma koji ukazuju na hipertenziju. Ako se jave, najčešće su u vidu:
- Glavobolje, bol ili stezanje u grudima, krvarenje iz nosa, obamrlost i trnci su znakovi veoma visokog pritiska.
- Preterano znojenje, grčevi u mišićima, slabost, treperenje srca i učestalo mokrenje mogu ukazivati na sekundarnu hipertenziju, kao posledicu tumora ili poremećaja rada nadbubrežne žlezde.
Kada se obratiti lekaru?
- Ako prilikom upotrebe lekova protiv povišenog pritiska ostetite pospanost, zatvor, vrtoglavice ili gubitak seksualne moći. Lekar će vam verovatno prepisati drugi lek.
- Ako tokom trudnoće imate povišeni krvni pritisak. On može uticati i na vaše zdravlje i na zdravlje nerođenog deteta.
- Ako imate jake glavobolje koje prati mučnina, zamagljen vid, zbunjenost i gubitak pamćenja. To može ukazivati na malignu hipertenziju, koja, ako se ne leči, može dovesti do srčanog ili moždanog udara.
- Ako vaš dijastolni (donji) pritisak naglo poraste na 130. To može ukazivati na malignu hipertenziju.
Uzroci
Kod 95% slučajeva koje nazivamo esencijalnom ili primarnom hipertenzijom nije poznat uzrok povišenog krvnog pritiska. Ako do povišenog krvnog pritiska dođe usled oštećenja organa, onda se taj oblik naziva maligna hipertenzija. U tim slučajevima dijastolni (donji) pritisak raste iznad 130. To je veoma opasan oblik hipertenzije, i zahteva hitno medicinsko lečenje.
Kada se zna šta je uzrok povišenog pritiska, nazivamo ga sekundarnom hipertenzijom. Najčešći uzrok je bolest bubrega, a mogu ga izazvati tumori i drugi poremećaji koji dovode do pojačanog lučenja hormona nadbubrežne žlezde, a time i do porasta krvnog pritiska. Kontraceptivne pilule (naročito one koje sadrže estrogen) i trudnoća mogu dovesti do povećanja krvnog pritiska, kao i lekovi koji pospešuju sužavanje krvnih sudova.
Kada je reč o primarnoj hipertenziji, mnogo toga je za sada nepoznato, ali su utvrđeni neki faktori rizika. Hipertenzija se često javlja kod članova iste porodice, a češća je kod muškaraca nego kod žena. Starost i pol takođe igraju važnu ulogu. U SAD-u, hipertenzija je duplo češća kod crnog stanovništva nego kod belaca, iako se ta razlika gubi nakon 45-e godine. Kod osoba starijih od 65 godina, povišeni krvni pritisak se najviše javlja kod crnkinja.
Primarna hipertenzija se povezuje i sa načinom ishrane i životnim navikama. Upotreba soli dosta utiče na pojavu primarne hipertenzije. Na primer, stanovnici ostrva na severu Japana jedu više soli po glavi stanovnika nego u bilo kojoj drugoj zemlji, i imaju prosečno najveći broj obolelih od hipertenzije. Dok sa druge strane, kod ljudi koji nemaju naviku uzimanja većih kolićina soli, primarne hipertenzije skoro da i nema. Ljudi koji boluju od povišenog krvnog pritiska su veoma osetljivi na so. Ako koriste so u količinama malo većim od onih koje su potrebne organizmu, odmah dolazi do porasta krvnog pritiska. Ostali faktori koji utiču na pojavu primarne hipertenzije su gojaznost, dijabetes, stres, manjak kalijuma, kalcijuma ili magnezijuma, manjak fizičke aktivnosti i hronična upotreba alkohola.
Lečenje
Primarna hipertenzija se ne može izlečiti, ali se može uspešno kontrolisati. Dok se sekundarna hipertenzija može u potpunosti izlečiti uklanjanjem njenog uzroka. Povišeni krvni pritisak se može regulisati na razne načine, i o tome se posavetujte sa vašim lekarom.
Prevencija
Ukoliko promenite određene životne navike, uspećete da održite normalan krvni pritisak i smanjite opasnost od srčanih oboljenja.
- Pazite na ishranu, smanjite unos soli i masnoća, a povećajte unos vlakana, kalcijuma i magnezijuma
- Redovno vežbajte, jer vežbanje pospešuje rad srca i podstiče širenje i rad krvnih sudova.
- Ako imate višak kilograma, pokušajte da smršate.
- Ako ste pušač, trebalo bi da prestanete da pušite.
Rad na telu
Redovna masaža i shiatsu mogu pomoći u snižavanju krvnog pritiska. Obe terapije imaju za cilj da smanje napetost. Međutim, dok se masaža vrši na celom telu, shiatsu se usredsređuje na određene tačke pritiska, kao što su zadnja strana noge ili unutrašnja strana ručnog zgloba.
Lečenje lekovitim biljem
Dodatak ishrani ‘Kardiomil’ je mešavina biljnog čaja na bazi lista sa cvetom gloga, lista breze, herbe hajdučke trave, šipurka, cveta lipe, herbe bele imele i korena sa rizomom odoljena.
List sa cvetom gloga povoljno utiče na zdravlje kardiovaskularnog sistema, povećava kontraktilnost srca, proširuje srčane krvne sudove, povećava priliv kiseonika i poboljšava perifernu cirkulaciju. Cvet lipe doprinosi opuštanju, smanjenju nemira, razdražljivosti i lakšem uspavljivanju kod tenzije i stresa. Herba bele imele pomaže rad srca i zdravlje krvnih sudova. Koren odoljena pomaže kod nesanice kao i za dobru kognitivnu funkcionalnost.
Više o samom čaju pročitajte klikom na sliku ispod:
Psihosomatsko lečenje
Brojne metode biofeedbacka, meditacije i hipnoterapije mogu pomoći kod opuštanja i pospešiti snižavanje krvnog pritiska ukoliko se izvode uz pomoć stručnog lica. Metoda pozitivne vizualizacije (na primer zamišljanje da plutate na mirnoj površini vode) takođe daju dobre rezultate.
Ishrana
Prilagođen način ishrane vam može pomoći da kontrolišete povišen krvni pritisak. U ishranu uključite hranu bogatu vlaknima, a unosite što manje masti. Jedite što više voća, povrća i celih žitarica. Umesto soli koristite začine kad god je to moguće, i izbegavajte namirnice koje sadže dosta natrijuma. Smanjite unos pića koja sadrže kofein jer utiče na porast krvnog pritiska, dok umerena potrošnja alkohola pomaže u održavanju normalnog krvnog pritiska. Međutim, više od 60 ml alkohola na dan može povećati krvni pritisak.
Kalijum je mineral koji uspešno može sniziti krvni pritisak. Ima ga u svežem voću i povrću, a najviše u bananama. Pre upotrebe kalijuma posavetujte se sa lekarom, jer veća količina može biti opasna. Jedite ribu, jer ona sadrži masne kiseline koje pospešuju opuštanje arterija i razređivanje krvi. Takođe, celer (iako ima natrijuma) sadrži supstance koje opuštaju zidove krvnih sudova.
Dodatne doze kalcijuma i magnezijuma mogu biti korisne. Ali pri tom treba znati da neki ljudi bolje reaguju na kalcijum, a neki na magnezijum. Možete koristiti kalcijum tokom jednog meseca, a ako ne primetite rezultate, pokušajte sa magnezijumom. Kalcijuma ima u mleku sa malo masnoće ili bez nje, u jogurtu i siru. Orasi, grašak, mahunarke i tamnozeleno lisnato povrće su dobar izvor i kalcijuma i magnezijuma.
Konvencionalna medicina
Visok krvni pritisak se najčešće otkrije tokom redovnog lekarskog pregleda. Većina lekara će vam prvo preporučiti promenu određenih životnih navika pre nego što vam da terapiju lekovima. Promene životnih navika uključuju promene načina ishrane, kako biste povećali unos hranjlivih materija a smanjili unos soli, zatim redovno vežbanje, smanjenje telesne težine i prestanak pušenja. Mnogi lekari preporučuju i jogu i druge tehnike opuštanja jer one smanjuju nivo stresa.
Teži slučajevi hipertenzije zahtevaju terapiju lekovima. Mnogi lekovi veoma uspešno regulišu krvni pritisak. To su lekovi za izmokravanje koji oslobađaju organizam viška tečnosti i soli, zatim beta adrenergički blokatori koji usporavaju i ublažavaju rad srca. Ostali lekovi poput blokatora kalcijumovih kanala, inhibitori enzima konverzije angiotenzina deluju tako što opuštaju i šire arterije. Upozorenje: nikada ne prestajte sa uzimanjem lekova bez konsultacije sa lekarom, jer nagli prekid može biti štetan.
Alternativni načini lečenja
Alternativni načini lečenja se uglavnom svode na upotrebu tehnika za opuštanje. Ostali načini deluju na fiziološke uzroke poremećaja, bilo promenom životnih navika, bilo delovanjem na rad srca i krvnih sudova.
Lečenje kod kuće
- Zdravo se hranite, jedite dosta voća, povrća i celih žitarica. Izbegavajte slanu hranu, i kad je moguće so zamenite začinima. Alkohol i kofein konzumirajte u umerenim količinama.
- Redovno vežbajte kako biste smanjili telesnu težinu i pospešili cirkulaciju. Hodanje, trčanje, vožnja biciklom i plivanje dugoročno snižavaju krvni pritisak.
- Stres se ne može uvek izbeći, bilo da je posledica preteranog rada ili osećaja bespomoćnosti, odnosno osećaja da ne vladate situacijom. Najpre treba da utvrdite uzrok stresa, a zatim da ga uklonite.
Ako ste pušač, prestanite da pušite.