Alergije

Šta su alergije?

Izraz alergija odnosi se na neprirodnu reakciju odbrambenog sistema na materiju koja obično nije škodljiva. Alergije se javljaju u raznim oblicima i razlikuju se težinom od blago neugodnih do opasnih po život. Procenjuje se da jedna petina stanovništva zapadne hemisfere pati od alergija. Niko ne zna zašto se one javljaju kod nekih ljudi, ali čini da naslednost igra u njihovom nastajanju, iako vam se alergije mogu rasplamsavati i smirivati celog života, ljudima se retko javljaju nove alergije posle četrdesete godine.

Imunološki sistem štiti organizam od stranih naterija – poznatih kao antigeni – tako što stvara antitela i druge hemijske materije kako bi se borili protiv njih. Odbrambeni sistem obično zanemaruje dobroćudne materije, poput hrane, i bori se samo protiv opasnih, poput bakterija. Alergijska reakcija javlja se kad imunološki sistem ne može da razlikuje dobro od lošeg, pa oslobađa vrstu hemijske materije, koja se zove histamin, da napadne bezopasnu materiju kao da se radi o pretnji. Histamin izaziva mnoge simptome koji se povezuju sa alergijama. Materije koje mogu da izazovu alergijske reakcije, a poznate su pod nazivom alergeni, kreću se od polena preko alergena životinjskog porekla, poput dlaka li perja kućnih ljubimaca, do penicilina.

Većina alergijskih reakcija nije ozbiljna, ali neke poput anafilakse, mogu biti smrtonosne. Tek nekolicina alergija može se u celosti izlečiti, ali za ublažanje simptoma na raspolaganju je čitav niz različitih konvencionalnih i alternativnih načina lečenja. Ako imate tešku alergiju, vrlo je važno da odete kod lekara konvencionalne medicine i dobijete trenutnu medicinsku pomoć za hitne slučajeve.

Simptomi

  • Kijanje, hripanje, začepljenost nosa kongestija i kašalj upućuju na astmu ili alergije na neki lek ili respiratorne alergije.
  • Svrab očiju, usta i grla, simptomi su respiratornih alergija
  • Bolovi u želucu, učestale probavne tegobe i pojava želudačne kiseline(žgaravica), znakovi su osetljivosti na hranu. Nadražena koža koja svrbi, crveni ili otiče, povezana je sa alergijama na lekove , hranu i ubode insekata.
  • Ukočenost, bolovi i oticanje zglobova, mogu ukazivati na alergije na hranu i lekove

Uzroci nastajanja

Alergije se javljaju u mnogo različitih oblika i uobičajeno je da se svrstavaju u opšte kategorije prema vrstama materije koje ih uzrokuju ili delovima tela koje pogađaju.

Kožne alergije: Kontaktni dermatitis uzrokuje direktna, lokalna izloženost određenom alergenu: atopički dermatitis je nepoznatog uzroka, ali je obično nasledan. Koprivnjača, ili urtikarija, manifestuje se otečenim, crvenim plikovima na koži koji svrbe i mogu da potraju nekoliko minuta ili nekoliko dana. Angioesem se odlikuje dubljim otokom oko očiju i usnica, a katkad i šaka i stopala. I koprivnjača i angioedem, posledica su neželjene reakcije organizma na određene vrste hrane, polen, alergene životinjskog porekla (poput dlaka ili perja kućnih ljubimaca), lekove, ubode insekata, hladnoću, toplotu, svetlo ili emocionalni stres.

Respiratorne alergije: Oko 20 miliona Amerikanaca pati od polenske groznice (alergijski rinitis). Tipični simptomi uključuju svrab očiju, nosa i nepca ili grla, zajedno sa začepljenošću nosa, kašljem i kijanjem. Ako vi (ili članovi vaše porodice) imate druge alergije, poput dermatitisa ili astme, veća je verovatnoća da ćete imati polensku groznicu. Izrazi alergijski rinitis i polenska kijavica odnose se upravo na reakcije koje izaziva polen trava i viljaka koji širi vetar. No iste simptome mogu izazvati i druge materije nošene vazduhom koji udišete. One uključuju plesan, prašinu i alergene životinjskog porekla. Ako ste, na primer, alergični na alergene životinjskog porekla (mrtve čestice kože i pljuvačku), blizina mačke kod vas će da izazove kijanje, hripanje i šmrcanje. Alergije na plesan prouzrokovane su sporama koje se prenose vazduhom. Spoljne plesni – altrnaria i hormodendrum – bujaju u toplim godišnjim dobima ili podnebljma, dok unutrašnje plesni – penicilium, aspergillus, mucor i rhizopus – rastu cele godine na vlažnim mestima (podrumi i kupatila, na primer). Prašina izaziva alergije zato što zadržava štetne materije kao što su polen, spore i plesni i mikroskopske grinje; isto tako može da sadrži nadražujuća vlakna iz tkanina, tapaciranog nameštaja i tepiha.

Astma: Astma ima različite uzroke, ali glavni su alergije na polen, spore plesni, alergene životinjskog porekla (čestice kože i pljuvačku kućnih ljubimaca) i grinje.

Alergije na hranu: Procenjuje se da 70% ljubi sa alergijama na hranu ima manje od 30 godina. Većinu čine deca do 6 godina. Ponekad je teško tačno da izdvojite određene alergene koji uzrokuju alergiju na neku vrstu hrane, zato što su reakcije često zakasnele ili mogu da ih izazovu aditivi u hrani ili čak navike jedenja. No približno 90% alergija na hranu izazivaju belančevine u kravljem mleku, belance iz jajeta, kikiriki, pšenica ili soja. Međe ostale česte alergene u hrani spadaju bobičasti plodovi, ljuskari, kukuruz, grašak, žuta boja za hranu br. 5 i gumirabika (aditiv u prerađenoj hrani). Klasični simptomi alergija na hranu uključuju grčeve u želucu, proliv i mučninu. U težim slučajevima može doći do povraćanja, oticanja lica i jezika i respiratorne kongestije, kao i vrtoglavice, znojenja i nesvestice.

[box type=”note”]Alergija na hranu ili nepodnošenje hrane?
Dva čoveka od pet veruju da su alergični na određene vrste hrane, ali manje od 1% imaju istinske alergije; većina nije u stanju da podnese određene vrste hrane, često zbog toga što im nedostaje enzim potreban za pravilno varenje i probavu. Neki ljudi su osetljivi na laktozu tj. šećer koji se nalazi u mleku; ali mogu podneti mlečne proizvode poput jogurt, kisele pavlake i tvrdog sira. Neka deca ne mogu podneti gluten, koji se nalazi u pšeničnim proizvodima. Mononatrij-glutamat, sredstvo za pojačavanje arome, može da izazove zajapurenost, glavobolje i obamrlost. Sulfiti, koji se upotrebljavaju kao konzervans u mnogim vrstama hrane i vinima, mogu da izazovu osetljivost i da podstaknu alergijske reakcije.[/box]

Alergije na lekove: Najčešća alergija na lekove je alergija na lekove iz porodice penicilina. Ostali česti alergeni među lekovima su sulfatni lekovi, barbiturati, antikonvulzivi, insulin, lokalni anestetici i boje koje se ubrizgavaju u vene radi rengendskog snimanja. Gotovo milion Amerikanaca ima reakcije na acetilsalicilnu kiselinu koja se više ubraja u ’osetljivost’ nego u alergiju.

Alergije na ubod insekata: Neka ispitivanja nagađaju da osobe koje imaju neke druge alergije (na hranu, lekove ili respiratorne alergije), mogu biti podložniji alergijama od uboda insekata, koje pogađaju oko 15% te populacije. Otrov u žaokama pčela, osa, stršljena i južnoameričkih otrovnih mrava, je čest alergen.

Dijagnostički postupci

Posle uzimanja potpune porodične i lične medicinske bolesti, lekar postavlja niz pitanja o izloženosti i reakcijama na različite alergene kako bi se isključili i prepoznali uzročnici vaših alergija. Čest je slučaj da lekar zatraži da se 7 dana vodi dnevnik o mogućim alergenima i alergijskim reakcijama kako bi preciznije utvrdio dijagnozu. Nakon toga, lekar bira metod laboratorijskog testiranja.

Najčešći test za respiratorne i kožne alergije i alergije na penicilin, ubode insekata i hranu je test na koži. Mala količina alergena se stavlja na kožu ili se ubrizga tik ispod nje, a lekar posmatra da li će da se pojave alergijski simptomi. Oticanje, svrab i crvenilo, javljaju se u roku od 20 minuta. Testovi na koži nisu u celosti pouzdani jer, ukoliko se ubrizga prevelika doza alergena, može doći do reakcije na koži iako osoba nije alergična. Isto tako, posebno osetljive osobe mogu od testova na koži da zapadnu u anafilaktički šok. Druga mogućnost kod respiratornih alergija je RAST (skraćenica za radio-alergosorbentni test), kojim se u krvotoku meri količina antitela povezana sa alergijama.

[box type=”note”]Šta podstiče anafilaktički šok?
Najteža i najopasnija od svih alergijskih reakcija je anafilaksa, ili anafilaktički šok, koji počinje u roku od nekoliko minuta nakon izlaganja alergenu i brzo napreduje, iako bilo koji alergen može da izazove anafilakitčki šok, najčešće su to ubodi insekata, neke vrste hrane (školjke i orasi npr) i injekcije određenih lekova. Standardni hitni postupak lečenja uključuje ubrizgavanje adrenalina kako bi se otvorili disajni putevi i krvni sudovi. U težim slučajevima, može biti potrebna i reanimacija.[/box]

Lečenje

Najbolji način lečenja alergija je izbegavanje materija koje ih izazivaju, ali to može biti teško. Osnovni lekovi za alergije su antihistaminici, koji deluju kao protivteža histaminskim hemijskim materijama koje uzrokuju alergijske reakcije. Za teške simptome mogu da se koriste i kortikosterodni lekovi koji se dobijaju na lekarski recept. U hitnim slučajevima – kad dođe do anafilaktičkog šoka – upotrebljavaju se injekcije adrenalina kako bi se proširili bronhijalni putevi. Imunoterapija ili alergijske injekcije mogu da izleče neke alergije uvođenjem malih količina škodljivih alergena kako bi pomogli organizmu da nauči da izlazi na kraj sa njima.

Alternativni načini lečenja

Budući da može da bude teško dijagnostifikovati alergije, a u mnogim slučajevima su neizlečive, alternativni lekovi za njih postali su prilično popularni. Ako imate tešku alergiju, ili u hitnom slučaju, najbolje je da se obratite lekaru.

Lečenje aromaterapijom

Da biste ublažili začepljenost nosa, pokušajte da pomešate 1 kap ulja od lavande (Lanadula officinalis) i 1 kašičicu osnovnog ili baznog kao što je ulje slatkog badema ili suncokretovo ulje; umasirajte u kožu oko sinusa jednom dnevno. Ulja eukaliptusa (Eucalyptus globulus), kedrovine i nane (Mentha piperita) takođe deluju kao dekongestivi. Natapkajte na maramicu i inhalirajte.

Lečenje lekovitim biljem

Čaj od kamilice (Matricaria recutita), cveta crne zove, lekovitog vidca, belog luka, zlatnice (Solidago virgaurea), koprive (Urtica follium) te hajdučke trave (Achilea millefolium) deluju antimukozno i protivupalno.

Ishrana

Vitamin C i bioflavonoidi (koji se nalaze u belom jezgru agruma) deluju kao prirodni antihistaminici, pa bi trebalo da povećate unošenje agruma u organizam ili uzimate 500mg vitamina C tri puta na dan. Smatra se za vitamine A i grupe B da su jaki stimulansi za odbrambeni sistem organizma. Proizvodi koji se prave sa pčelinjim polenom i matičnim mlečom, mogu da ublaže ili uklone simptome respiratornih alergija, ali ne biste smeli da ih uzimate ako ste alergični na pčelinji ubod. Kod alergija na hranu, pažljivo čitajte etikete i pobrinite se da budete dobro upoznati sa tim koje vrste hrane bi trebalo da izbegavate.

Prevencija

Respiratone alergije: Ugradite visokodeltvoran prečišćavač vazduha pomoću kog će se uklanjati polen i spore plesni. Tokom toplih godišnjih doba kod kuće i u automobilu, upotrebljavajte rashladni uređaj kako biste zadržali polen napolju. Redovno čistite vlažne površine dezinfekcionim sredstvom da biste uništili plesan. Razmislite o unajmljivanju posebne službe za čišćenje kako biste se rešili grinja prašine na običnom i tapaciranom nameštaju. Izolujte svoje kućne ljubimce i držite ih napolju što je više moguće. Redovnim kupanjem vašeg kućnog ljubimca, smanjćete čestice kože i dlaka.

Alergije na hranu: Umesto mlečnih proizvoda, probajte hranu na bazi tofua. Uvek proverite etikete na namirnicama radi aditiva koji su poznati kao alergeni – žute boje za hranu br. 5 ili gumiarabike.

Tekst preuzet iz knjige Veliki porodični savetnik o zdravlju