Šta je anksioznost?
Gotovo svi se s vremena na vreme osećamo anksiozno. Kad je prisutna nekakva pretnja, teskoba ili anksioznost je prirodna pojava – usko povezana sa načinom na koji se organizam priprema za suočavanje sa opasnošću: u krvotok se oslobađaju adrenalin i korizon; ubrzavaju se otkucaji srca; disanje postaje pliće i brže; mišići postaju napeti; jetra oslobađa šećer a psiha je sasvim budna i spremna. Ali kad se anksioznost ne veže za prepoznatljivu pretnju ili je jača i li duža nego što može da se opravda situacijom, radi se o kliničkom poremećaju, koji slabi organizam i deluje rušilački.
Prepoznaju se mnogi različiti poremećaji anksioznosti. Među njima su fobije (strahovi od određenih situacija, kao što je skučeni prostor ili od naročitih stvari kao što su insekti npr), panični napadi (iznenadne pojave izuzetnog straha ili napetosti, bez nekog vidljivog razloga), opsesivno-kompulsivni poremećaj (uporne, iracionalne misli, kao što su užasavanje od infekcija ili repetitivnog ponašanja, na primer proveravanja jesu li vrata zaključana), posttraumatski stresni poremećaj (dugotrajna anksioznost posle traumatskog doživljaja) i generalizovana ili neogređena anksioznost (neobjašnjiv osećaj zebnje koji može da potraje mesecima).
Poremećaji anksioznosti mogu uveliko da se razlikuju po težini – mogu da budu blagi ili sasvim paralizujući. Učestalost različitih poremećaja takođe se razlikuje, fobije, napadi panike i opsesivno-kompulsivni poremećaj, na primer, javljaju se ređe od opšte anksioznosti (koja pogađa dva puta više žena nego muškaraca). Poremećaji obično počnu da se primećuju u tinejdžerskim godinama (13-19 godina) ili ranim zrelim godinama i znatno su češći među odraslimanego među decom.
Neke oblike anksioznosti vrlo je teško lečiti. Drugi pak, dobro reaguju na lekove, psihoterapiju i alternativne načine lečenja. Ono što ne deluje je samolečenje alkoholom ili stimulativnim sredstvima da bi se ublažili simptomi. Mnogi pacijenti izaberu taj put, ali na kraju to će samo pogoršati stanje.
Simptomi anksioznosti:
- Srčane palpitacije
- Osećaj da će vam pozliti
- Nemogućnost koncentracije
- Napetost mišića
- Proliv
- Bolovi u grudima
- Suva usta
- Prekomerno znojenje
- Prekomerno jedenje ili nedovoljno jedenje (prejedanje ili gladovanje)
- Nesanica
- Razdražljivost
- Zadihanost, hiperventilacija
- Gubitak polne želje
Kod školske dece:
- Strah od odvanja od porodice
- Odbijanje odlazaka u školu
- Strah od stranaca
- Nepotrebno zabrinjavanje
Kada se obratiti lekaru:
- Ako vaša anksioznost deluje nerazmno ili preterano u odnosu na situaciju koja bi to opravdala
- Ako vaša anksioznost ometa uobičajene aktivnosti
- Ako anksioznost slabije jačine traje tokom više nedelja
- Ako vaši simptomi iznenada postanu jaki ili nekontrolisani. Možda imate napad panike u tom slučaju
- Ako je anksioznost praćena gubitkom telesne težine i izbuljenim očima – možda imate tegobe sa štitnom žlezdom
Uzroci:
Anksioznost može da bude posledica prepoznatljivog stresa kao što je nesreća, smrtni slučaj u porodici ili gubitak posla. U tim slučajevima, prilagođavanje situaciji, uz proticanje vremena, imaće povoljno delovanje. U drugim slučajevima stres je nevidljiv – zakopano sećanje na neki nesrećan ili zastrašujući aspekt detinjstva, koji vreba pod površinom svesnoga i otkriva svoje postojanje u anksioznosti.
Genetsko nasleđe može unapred da odredi anksioznost kod nekih pojedinaca: ispitivanja jednojajčanih blizanaca pokazuju da ako jedna polovina identičnog para pati od anksioznosti, postoji barem 50% verovatnoće da će i druga. Osetljivost na određene vrste hrane takođe može da doprinese anksioznosti iako se mora sprovesti još istraživanja kako bi se potvrdila ova veza. Osim toga, anksioznost često prati nagli prestanak uzimanja alkohola, duvanja ili drugih sredstava koja izazivaju zavisnost.
Dijagnostički postupci:
Prvi korak je isključiti mogućnost da simptome izaziva organska bolest. Među bolesti koje stvaraju simptome slične simptomima anksioznosti ubrajaju se hipertireodizam (oboljenje štitne žlezde), hiperkalcemija ili hiporkalcemija (previše ili premalo kalcijuma), bolest koronarnih arterija, tahikardija(ubrzani otkucaji srca) i druge srčane tegobe. Temeljna procena vašeg lekara odrediće da li je uzrok bilo koja od navedenih mana.
Ako ne može da se nađe nikakav organski krivac, a simptomi deluju nesrazmerno bilo kakvoj situaciji sa kojom se suočavate, ovo će se stanje svrstati pod poremećaje anksioznosti.
Lečenje anksioznosti:
Anksioznost može da se leči konvencionalnom medicinom, psihoterapijom i mnogim alternativnim pristupima. Kombinacija konvencionalnih i alternativnih metoda često je efikasna.
Konvencionalna metoda:
Cilj psihoterapije i psihoanalize je identifikovanje sukoba i drugih stresova – možda odavno skrivenih, koji se mogu nalaziti u korenu problema. Bihevioralna modifikacija – terapija koja se usredsređuje na promenu uzoraka ponašanja, može da pomogne pacijentu da suzbije anksioznost ili da se bolje nosi sa njom, kao i kognitivna terapija, koja se usredsređuje na promenu načina razmišljanja.
Lekovi su korisni pri ublažavanju simptoma anksioznosti i često se pripisuju uz ostale terapije. U najistaknutija sredstva protiv anksioznosti ubrajaju se sredstva poznata kao benzodiazepini, među njima se nalaze lorazepam, diazepam, alprazolam i klonazepam.
Svi navedeni lekovi imaju neke svoje nedostatke kao što su pospanost, razdražljivost, vrtoglavica ili zavisnost.
Alternativni načini lečenja:
Mnoge alternativne prakse i načini lečenja mogu da ublaže simptome anksioznosti. Meditacija, telesne vežbe (naročito aerobik) i tehnike opuštanja ubrajaju se među najefikasnije. Ali njihova se delotvornost razlikuje od osobe do osobe. Na primer, osobama sa telesnim simptomima kao što su bolovi u želucu ili znojenje, više koristi telesna vežba dok onima sa mentalnim simptomima više pomaže meditacija ili neki drugi oblik mentalnog opuštanja.
Kineska ili ajurvedska medicina služe se različitim biljnim preparatima koji mogu da posluže kao sredstvo za jačanje celog sistema i smanjivanje napetosti.
Blaga masaža gotovo svakome će pomoći da se opusti.
Akupunktura:
Nedeljno lečenje akupunkturom – takođe prilagođeno uzroku anksioznosti, može da bude od koristi. Savetujte se sa stručnjakom za akupunkturu koji ima iskustva u lečenju mentalnih tegoba.
Aromaterapija:
Smatra se da je aromaterapija vrlo delotvorna kod anksioznosti. Probajte eterično ulje lavande, jasmina ili plave kamilice. Stavite kapljicu, dve na paprinu maramicu i udišite, ili ihalirajte paru iz ulja ili ih kapnite u parnu kupku. Ili pak možete da utrljate kapljicu u slepoočnice.
Bahovi cvetni lekovi:
Ove lekove razvio je na početku 20. Veka britanski bakteriolog i homeopata Edvard Bah, a upotrebljavaju se u lečenju niza različitih psihičkih stanja. Sve u svemu, postoji 38 lekova, od kojih je svaki specifičan za određeni emocionalni problem. Ovi lekovi u tečnom obliku dobijaju se umakanjem cvetova na vrhu posude sa vodom koja stoji na suncu tokom nekoliko sati. Ovaj postupak, prema stručnjacima za ovu vrstu lekova, oslobađa energiju cvetova u vodu. Bahovi lekovi mogu da se kupe u prodavnicama zdrave hrane ili biljnim apotekama.
Lečenje lekovitim biljem:
Kamilica (matricaria recutita), Matičnjak (Mellisa officinalis) i Cvetovi Lipe (Tilia spp.) smatraju se blagim sredstvima za opuštanje i smirenje. Matičnjak je naročito dobar za smetnje sa varenjem povezane sa anksioznošću. Šišak(Scutellaria lateriflora) je nešto jači dok Valerijana (Valeriana officinalis), Hmelj (Humulus lupulus) i pasiflora (Passiflora incarnata) imaju još jače delovanje na centralni nervni sistem. Ove tri poslednje pomažu kod nesanice i mogu se korisno iskombinovati. Ako je anksioznost povezana sa palpitacijama, upotrebljavajte običnu srčenicu (Leonurus cardiaca). Ako je povezana sa visokim krvnim pritiskom, upotrebljavajte koru bekovine (Viburnum opulus) i cvetove lipe. Od svog lekovitog bilja pripremite čaj tako što ćete preliti vrelom vodom jednu supenu kašiku osušenog bilja pa ostavite da odstoji 10-15 minuta. Ovakav čaj piti tri do četiri puta na dan.
Takođe, mogu se koristiti i tinkute pomenutih biljaka.
Homeopatija:
Ako je anksioznost posledica iznenadnog straha ili šoka, probajte Aconite. Ignatia je ’lek protiv tuge’ za koji se kaže da pomaže onima koji su uzrujani iznenadnim gubitkom. Gelsemium se preporučuje za anticipirajuću anksioznost i anksioznost zbog javnog nastupa, kao što je trema ili agorafobija (strah od javnih mesta). Ako se nijedno od ovih sredstava ne pokaže delotvornim, obratite se homeopati. Vešt praktičar možda će znati da prepiše mešavinu čiji će sastojci i jačina biti prikladniji vašoj anksioznosti.
Psihomatsko lečenje:
Široka lepeza različitih načina i posupaka lečenja duha/tela može da ublaći anksioznost. Ključno je uvek pronaći jedan ili dva koji vam najbolje odgovaraju i dosledno ih sprovodite. Među korisne meditacijske tehnike i tehnike opuštanja ubrajaju se progresivno opuštanje mišića, autogeni trening, reakcije opuštanja, transcendantalna meditacija i orijentalne tehnike vežbanja kao što su joga, taj či i kigong. Da bi se postigli najbolji rezultati, vežbe meditacije i opuštanja trebalo bi sprovoditi svakodnevno ili čak dvaput na dan.
Budući da je anskioznost gotovo uvek praćena površinskim disanjem, vežbe dubokog disanja vrlo su korisne. Nemoguće je osećati se anksiozno kad dišete duboko i polako. Probajte sledeći oblik disanja iz joge: lezite na leđa na neko udobno mesto. Polagano udahnite kroz nos, služeći se dijafragmom kako biste uvukli vazduh u pluća dopuštajući trbuhu da se širi. Pošto se trbuh raširi, nastavite da udišete što je moguće dublje. Kad izdišete, obrnite postupak: stežite trbuh dok polagano i potpuno izdišete. Ponovite nekoliko puta.
Lečenje kod kuće:
- Svakodnevno vežbanje može da bude jedno od najmoćnijih oblika lečenja simptoma anksioznosti. Ako ustanovite da kod vas deluje telesna vežba, prisilite se na žustre šetnje ili počnite da se bavite aktivnim sportom u kojem uživate
- Dodatne količine magnezijuma pomažu, naročito ako patite od grčenja mišića. Ne uzimajte više od 300 mg triput na dan jer previše magnezijuma može da izazove proliv
- Izbegavajte alkohol i smanjite ili ukinite korišćenje industrijskog šećera i kofeina
- Svedite grozničav i iscrpljujući dnevni raspored na najhitnije i svakako se trudite da izbegavate aktivnosti koje vas ne opuštaju
- Ako počnete da hiperventilišete, izdahnite u papirnu kesicu i udahnite vazduh iz kesice. Time se povećava količina ugljen-dioksida koji udišete, što može da smanji nagon za hiperventilacijom. Udisanje vazduha iz kesice pomoći će vam da ublažite vrtoglavicu ili bockanje koje možda osećate