Bulimija

Šta je bulimija?

Bulimija i anoreksija su psihološki poremećaji ishrane. Bulimija se odnosi na prejedanje, koje se završava korišćenjem laksativa, pilula za mršavljenje, diuretika, nasilnim povraćanjem i slično. To čišćenje ima svrhu da spreči gojenje, ali i trenutno smanjenje negativnih osećanja.

Prosečni uzrast na kome se javlja bulimija jeste 18 godina, i procenjuje se da jedna petina devojaka u americi ispoljava simptome bulimije. Svaki peti slučaj uključuje i anoreksiju i bulimiju koji se naizmenično smenjuju. Anoreksija se povezuje sa crtama ličnosti kao što je sklonost ka potiskivanju poriva, dok bulimičari udovoljavaju svojim željama, upadaju u nevolje sa drogom, promiskuitetno se ponašaju, kradu, nekontrolisano troše novac. Od toga koliko se prejeda i povraća zavisi zdravlje ovih osoba. Jer neki povraćaju jednom mesečno, dok drugi mogu povraćati i više puta na dan. Dolazi do oticanja želuca, upale jajnika, krvarenja zuba i desni zbog velikih količina želudačne kiseline. Remeti se srce, mišići se grče, oduzimaju se. Nekada bulimija dovodi do smrti, ili samoubistva usled depresije. Bulimija je bolest i bitno je imati stručnu pomoć, i ne pokušavati nagovarati osobu da prestanu sa tim ponašanjem, jer to može dovesti do kontraefekta.

Koji su simptomi bulimije?

  • Česte epizode prejedanja i povraćanja
  • Iracionalan strah od povećanja kilograma
  • Promene u težini
  • Želja za hranom
  • Korišćenje laksativa u ogromnim merama
  • Depresija
  • Infekcije desni, karijesi, promena boje zuba
  • Problemi sa želudcem i crevima

Kada se obratiti lekaru?

  • Ukoliko se prejedate tajno, nakon čega se silite na povraćanje ili koristite laksative
  • Ukoliko ne želite da jedete pred drugima
  • Ukoliko dete ispoljava strah od dobijanja kilograma i smatra da je gojazno, a nije
  • Ako dete ne želi da jede pred drugima, ili odmah nakon jela ide u toalet

Uzroci

Pritisci i sukobi u porodici su psihološki uzroci bulimije. Osoba želi da postigne previše, teži savršenstvu, a ima osećaj da ne može da dođe do tog savršenstva, i zato joj pada samopouzdanje i vodi depresiji. Jedan od uzroka može biti i zlostavljanje tokom detinjstva, jer polovina obolelih od bulimije ima to u svojoj prošlosti.

Lečenje bulimije:

Bitno je naći psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta koji vam na stručan način može pomoći sa problemima u ishrani. Postoje i klinike specijaliziovanje za poremećaje u ishrani koje obezbeđuju i nutricionistu i psihijatra i terapeute.

Lečenje lekovitim biljem

Koren belog sleza (Althaea officinalis) ili crveni brest (Ulmus fulva) smanjuje bolove u želudcu i upalu usne šupljine.

Homeopatija

Ukoliko konvencionalna medicina ne pomaže, potražite stručnjaka homeopatije.

Psihosomatsko lečenje

Joga, tai chia i ples mogu pomoći ljudima da vide lepšu sliku o svom telu. Hipnoterapija ili EEG biofidbek pomažu da se reprogramiraju mentalni procesi.

Ishrana

Izbaciti šećer, alkohol, kofein, so, cigarete. Jesti raznoliko i uzimati puno vitamina C, B kao i multivitaminskih i multimineralnih dodataka ishrani.

Konvencionalna medicina

Lečenje bulimije može uključiti individualnu, grupnu i porodičnu terapiju. Najviše se propisuje bihejvioralna terapija koja se koncentriše na menjanje navika prejedanja ili kognitivna terapija koja se koncentriše na menjanju iracionalnih misli koje su u pozadini destruktivnih navika. Bitno je staviti fokus na emocije i odnose koji uzrokuju bulimiju.

U lečenju bulimije koriste se antidepresivi, ali i selektivni inhibitori serotonina (SSRI).

Alternativni načini lečenja

Alternativni oblici lečenja bulimije ne leče uzrok, ali smanjuju telesne tegobe koje su posledica poremećaja u ishrani. Bitno je savetovati se sa stručnjacima koji imaju iskustva u radu sa poremećajima u ishrani.