Šta je bulimija?
Bulimija i anoreksija su psihološki poremećaji ishrane. Bulimija se odnosi na prejedanje, koje se završava korišćenjem laksativa, pilula za mršavljenje, diuretika, nasilnim povraćanjem i slično. To čišćenje ima svrhu da spreči gojenje, ali i trenutno smanjenje negativnih osećanja.
Prosečni uzrast na kome se javlja bulimija jeste 18 godina, i procenjuje se da jedna petina devojaka u americi ispoljava simptome bulimije. Svaki peti slučaj uključuje i anoreksiju i bulimiju koji se naizmenično smenjuju. Anoreksija se povezuje sa crtama ličnosti kao što je sklonost ka potiskivanju poriva, dok bulimičari udovoljavaju svojim željama, upadaju u nevolje sa drogom, promiskuitetno se ponašaju, kradu, nekontrolisano troše novac. Od toga koliko se prejeda i povraća zavisi zdravlje ovih osoba. Jer neki povraćaju jednom mesečno, dok drugi mogu povraćati i više puta na dan. Dolazi do oticanja želuca, upale jajnika, krvarenja zuba i desni zbog velikih količina želudačne kiseline. Remeti se srce, mišići se grče, oduzimaju se. Nekada bulimija dovodi do smrti, ili samoubistva usled depresije. Bulimija je bolest i bitno je imati stručnu pomoć, i ne pokušavati nagovarati osobu da prestanu sa tim ponašanjem, jer to može dovesti do kontraefekta.
Koji su simptomi bulimije?
- Česte epizode prejedanja i povraćanja
- Iracionalan strah od povećanja kilograma
- Promene u težini
- Želja za hranom
- Korišćenje laksativa u ogromnim merama
- Depresija
- Infekcije desni, karijesi, promena boje zuba
- Problemi sa želudcem i crevima
Kada se obratiti lekaru?
- Ukoliko se prejedate tajno, nakon čega se silite na povraćanje ili koristite laksative
- Ukoliko ne želite da jedete pred drugima
- Ukoliko dete ispoljava strah od dobijanja kilograma i smatra da je gojazno, a nije
- Ako dete ne želi da jede pred drugima, ili odmah nakon jela ide u toalet
Uzroci
Pritisci i sukobi u porodici su psihološki uzroci bulimije. Osoba želi da postigne previše, teži savršenstvu, a ima osećaj da ne može da dođe do tog savršenstva, i zato joj pada samopouzdanje i vodi depresiji. Jedan od uzroka može biti i zlostavljanje tokom detinjstva, jer polovina obolelih od bulimije ima to u svojoj prošlosti.
Lečenje bulimije:
Bitno je naći psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta koji vam na stručan način može pomoći sa problemima u ishrani. Postoje i klinike specijaliziovanje za poremećaje u ishrani koje obezbeđuju i nutricionistu i psihijatra i terapeute.
Lečenje lekovitim biljem
Koren belog sleza (Althaea officinalis) ili crveni brest (Ulmus fulva) smanjuje bolove u želudcu i upalu usne šupljine.
Homeopatija
Ukoliko konvencionalna medicina ne pomaže, potražite stručnjaka homeopatije.
Psihosomatsko lečenje
Joga, tai chia i ples mogu pomoći ljudima da vide lepšu sliku o svom telu. Hipnoterapija ili EEG biofidbek pomažu da se reprogramiraju mentalni procesi.
Ishrana
Izbaciti šećer, alkohol, kofein, so, cigarete. Jesti raznoliko i uzimati puno vitamina C, B kao i multivitaminskih i multimineralnih dodataka ishrani.
Konvencionalna medicina
Lečenje bulimije može uključiti individualnu, grupnu i porodičnu terapiju. Najviše se propisuje bihejvioralna terapija koja se koncentriše na menjanje navika prejedanja ili kognitivna terapija koja se koncentriše na menjanju iracionalnih misli koje su u pozadini destruktivnih navika. Bitno je staviti fokus na emocije i odnose koji uzrokuju bulimiju.
U lečenju bulimije koriste se antidepresivi, ali i selektivni inhibitori serotonina (SSRI).
Alternativni načini lečenja
Alternativni oblici lečenja bulimije ne leče uzrok, ali smanjuju telesne tegobe koje su posledica poremećaja u ishrani. Bitno je savetovati se sa stručnjacima koji imaju iskustva u radu sa poremećajima u ishrani.