Šta je depresija?
Depresija je najčešći psihološki poremećaj i pogađa 25% žena, 10% muškaraca i 5% adolescenata.
Depresivna reakcija se odnosi na normalne osećaje deprimiranosti, potištenosti koji se smiruju tokom vremena (do 6 meseci). Distimija traje duže. Dok je teška depresija ozbiljan poremećaj koji smanjuje funkcionisanje i može dovesti do samoubistva. Simptomi su pored deprimiranosti, umor, osećaj krivice, bespomoćnost, teškoće sa spavanjem, nekada i gube kontakt sa stvarnošću. Depresivna bolest meša se sa depresivnom reakcijom. Depresija je ciklično oboljenje, što znači da i kada se pacijent oporavi, velika je verovatnoća da će se javiti opet tokom života. Javlja se u bilo kom dobu života, i istraživanja pokazuju da u SAD-u 1,8% dece i 4,7% mladih ima neki oblik depresije, iako je ona najčešća u ranim srednjim godinama, kao i kod starijih osoba usled straha od smrti, smrti bliskih osoba i sl.
Simptomi depresije
Reč je o teškoj depresiji ako se javi 4 i više simptoma:
- Pesimizam i trajni osećaj tuge
- Krivica, osećaj bezvrednosti, bespomoćnosti
- Nema osećaja zadovoljstva tokom aktivnosti koje su nekada donosile zadovoljstvo
- Slabija koncentracija uz umor
- Osećaj uznemirenosti i razdražljivosti
- Nesanica ili prekomerno spavanje
- Suicidalne misli
- Usporen govor i pokreti
Depresija kod dece i adolescenata
- Umor, bolu glavi, želudcu, vrtoglavica, nesanica
- Smanjenje težine, povlačenje iz društva
- Zloupotreba supstanci
- Smanjena koncentracija, loš uspeh u školi
- Osamljivanje
Kod distimije simptomi traju duže, ali su slabije izraženi.
Kada se obratiti lekaru?
- Ukoliko imate suicidalne misli i ispoljavate simptome teške depresije ili distimije, uz to da je bitno razlikovati potištenost od depresije.
Uzroci
Različiti su. Uzrok može biti neki događaj, efekat lekova, hormonskih promena, telesnih oboljenja. Kad je reč o teškoj depresiji misli se da je uzrok poremećaj neurotransmitera koji regulišu raspoloženje (serotonin). I ispitivanja su pokazala da genetika bitno određuje predispoziciju za javljanje depresije.
Lečenje
U odnosu na uzrok i jačinu depresije, razlikuju se i načini lečenja. A glavni su psihoterapija, lekovi i ECT.
Prevencija
Zdrava ishrana, fizička aktivnost, odmor, izbegavanje prekovremenog rada i uživanje u nekim aktivnostima mogu smanjiti ili sprečiti javljanje depresije.
Aromaterapija
Pomaže kod spavanja i osećaja umora. Bosiljak, jasmin, ruža, kamilica pomažu kod depresije.
Biofidbek
EEG biofidbek je delotvoran u smanjivanju intenziteta svih oblika depresije i njime se menjaju obeležja moždanih talasa. Depresivna reakcija zahteva 6 seansi, distimija 20-tak, dok teška depresija od 30 do 60. Biofidbek čini osobu aktivnom u svom lečenju.
Fizička aktivnost
Poboljšava protok krvi ka mozgu, poboljšava raspoloženje i smanjuje stres. Trčanje od 30 minuta tri puta nedeljno je jednako učinkovito u lečenju depresije kao psihoterapija. Što su vežbe energičnije i aerobnije to je bolje.
Kinesko lekovito bilje
Aspiracija je mešavina trava koja suzbija depresiju, stabilizuju apetit i stezanje u grudima. Bitne su tehnike opuštanja, vežbanje i pravilna ishrana. Tu je i mešavina zvana Prikupljanje vitalnosti koja reguliše nesanice, i bol i umor.
Lečenje lekovitim biljem
Glavni recept za depresiju jeste mešavina kantariona (Hypericum perforatum), lavande (Lavandula officinalis), crnog pelina (Artemisia vulgaris) i ovasa (Avena sativa), koja se uzima tri puta na dan po 5 ml minimum mesec dana.
Psihosomatsko lečenje
Muzika i ples, kao i meditacija, tehnike opuštanja, transcedentalna meditacija, joga i tai chi dižu energiju i poboljšavaju raspoloženje.
Ishrana
Ispravna ishrana je veoma bitna. Treba povećati unos celih žitarica, nemasnog mesa, voća, povrća, ribe, ali isto tako smanjiti upotrebu alkohola, gotovih jela, šećera i kofeina jer oni izazivaju porast energije koji se zatim obrće u suprotan osećaj. Vitamini B, folna kiselina, antioksidans selen, S-adenozilmetionin deluju dobro u slučaju depresije.
Ćuretina, piletina, riba, grašak, pasulj, pivski kvasac, puter od kikirikija, oraha i soje jesu namirnice koje omogućavaju unos L-triptofana koji povećava sintezu serotonina.
Konvencionalna medicina
Psihoterapija i antidepresivi su glavi način lečenja, jer prvo podstiče ljude da se okrenu ka aktivnostima i da razumeju šta se dešava, dok drugo ima cilj da napravi neurohemijsku ravnotežu.
SSRI se najčešće koriste za depresiju, i tu spadaju fluoksetin, paroksetin i sertralin, kao i bupropion.
Triciklički lekovi se mgu koristiti takođe, ali imaju više negativnih efekata (imipramin, amitriptilin, nortriptilin, doksepirt, dezipramin).
MAO lekovi su takođe učinkoviti, jer deluju brže od tricikličkih lekova, ali imaju veće nusefekte i zahtevaju promene u ishrani, te može doći do hipertenzije. Pored ove grupe lekova tu je i litijum.
ECT je primena električnog udara kroz elektrode na glavi. On se primenjuje samo u slučaju da lekovi ne deluju, ili ukoliko pacijent želi da izvrši suicid.
Alternativni načini lečenja
Mogu pomoći, ali uglavnom kao dopuna psihijatrijskom načinu lečenja.
Dijagnostički postupci
Često se dešava da se depersija ne dijagnostikuje dobro, i to je opasno jer je stopa samoubistava visoka. Od 74% ljudi koji potraže pomoć, 50% ne dobije dobru dijagnozu, a i oni koji budu dobro dijagnostikovani ne dobiju adekvatne lekove. Do toga može doći jer se pacijenti žale na telesne probleme, te bi svakako trebalo proveriti svaki put da li ima somatske osnove, i ako je nema, onda poslati pacijenta psihijatru.
Kod starijih se ovo sve dešava još češće, jer se problemi pripišu starenju ili demenciji, a zapravo je reč o depresiji koja se može lečiti. Zato je bitno otići kod psihijatra i zatražiti profesionalnu pomoć.