Zloupotreba droga i lekova podrazumeva upotrebu psihoaktivnih droga i lekova u onoj količini koja će fizički, mentalno, emotivno ili društveno naškoditi osobi koja ih koristi. Zavisnost nastaje kada se osoba ne može odupreti nagonu za uzimanjem droge ili leka, i uzima ih neprestano.
Osim zloupotrebe zakonom zabranjenih droga, postoji i zloupotreba lekova koji su dozvoljeni za upotrebu, i to postaje veliki zdravstveni problem. Veliki broj ljudi je zavisno od lekova koje dobijaju na lekarski recept, a u bolnicama je zabeležen i isti broj hitnih slučajeva nastalih zloupotrebom lekova kao i droga. Ljudi koji koriste droge i lekove, često poriču da su zavisni i smanjuju dužinu vremenskog perioda upotrebe, a pravdaju se stresom, problemima na poslu ili u porodici. Članovi porodice takođe mogu poricati da postoji problem, i time umanjiti šanse za lečenje i ozdravljenje zavisnika.
Lekovi i droge koji se zloupotrebljavaju se mogu svrstati u nekoliko kategorija:
Depresori centralnog nervnog sistema su tablete za spavanje i protiv anksioznosti. Oni se najviše prepisuju. Procenjuje se da oko sedam miliona ljudi u Americi uzima neki oblik ovih lekova bar jednom nedeljno. Male količine barbiturata deluju opuštajuće, ali ako se koriste u velikim količinama mogu naškoditi organizmu. Ako se uzimaju sa alkoholom mogu biti i smrtonosni. Zbog ovih opasnosti, lekari sa oprezom prepisuju barbiturate. Benzodiazepini su manje opasni, ali mogu izazvati zavisnost i posle nekoliko nedelja upotrebe. U ovu grupu se ubrajaju sredstva protiv anksioznosti kao što su diazepam, alprazolam i triazolam. Ako postoji zavisnost od ovih lekova javlja se pospanost, nerazgovetan govor, loša koordinacija, a ovi simptomi mogu prerasti u oštećenje pamćenja, tremor i paranoju. Osoba koja zloupotrebljava neku drogu, a leči se benzodiazepinima od anksioznosti, tokom apstinencijalne krize će verovatno zloupotrebiti i benzodiazepin.
Stimulansi koji izazivaju zavisnost dovode do ubrzanog govora, uznemirenosti i promene raspoloženja, od euforije do naglog pada raspoloženja. Osobe koje su zavisne od amfetamina i sredstava za podizanje raspoloženja, koriste depresore centralnog nervnog sistema za smirenje, i tako dolazi do smene uspona i pada raspoloženja.
Kokain je jače stimulativno sredstvo, i stvara veću zavisnost. Postoji i u obliku koji je namenjen za pušenje, naziva se crack kokain, i on stvara veoma jaku zavisnost. Procenjeno je da u SAD-u ima oko dva miliona zavisnika od kokaina.
U opijate spadaju opijum, morfijum i heroin. Zavisnost od ovih droga izaziva depresiju, anksioznost, smanjeno samopoštovanje i smanjenu sposobnost rešavanja problema. Dodatni rizik kod intravenskog uzimanja opijata je i dobijanje hepatitisa, AIDS-a i drugih zaraznih bolesti.
Kanabis. Pušenje marihuane, može dovesti do kratkoročnog slabljenja pamćenja i motivacije i pada nivoa energije. Ako se koristi duži vremenski period izaziva ubrzan rad srca, slabljenje vida, oslabljenu funkciju pluća, promene u polnim hormonima i opasnost od nastanka raka pluća. Marihuana i hašiš ne izazivaju jaku zavisnost, ali to su droge od kojih se najčešće počinje. Veća je verovatnoća da će kokain koristiti oni koji koriste marihuanu, nego oni koji to ne čine.
Zloupotrebljavaju se još i duvan, alkohol i psihodelične droge kao što je LSD. Takođe su tu i anabolički steroidi koje koriste sportisti da bi povećali mišićnu masu, a oni mogu izazvati nasilno ponašanje, srčane bolesti i oštećenja jetre i hormona. Trudnice koje zloupotrebljavaju droge rizikuju preuranjeni porođaj, a dete može biti neuhranjeno ili imati neku urođenu manu opasnu po život. Mnogi adolescenti često probaju drogu pod uticajem vršnjaka, a naročito oni koji imaju loše uslove za život ili probleme u porodici.
Simptomi
- Promene u izgledu i ponašanju koji utiču na odnose sa drugim ljudima i na poslovne rezultate
- Kod dece, nagle promene raspoloženja, izlivi besa, tajanstvenost, slab uspeh u školi
- Specifični simptomi koji zavise od vrste droge ili leka su:
- Velika energija, gubitak težine, proširene zenice, nesanica i drhtanje ukazuju na zloupotrebu sredstava za podizanje raspoloženja
- Letargija, nerazumljiv govor, gubitak ravnoteže, sužene zenice ili previše spavanja ukuazuju na zloupotrebu sedativa
- Promene raspoloženja, crvene oči, proširene zenice, osećaj usporenog proticanja vremena, usporeni refleksi, vrtoglavica i letargija su simptomi upotrebe marihuane
- Čirevi u nozdrvama su prateća pojava kod ušmrkavanja kokaina, a curenje iz nosa kod pušenja crack kokaina; tragovi uboda igle ukazuju na intravensku zloupotrebu kokaina
- Gubitak težine, letargija, promene raspoloženja, prekomerno znojenje, nerazumljiv govor, sužene zenice i slab apetit ukazuju na zloupotrebu opijata.
- Halucinacije, proširene zenice, drhtanje i znojenje ukazuju na upotrebu psihodeličnih droga.
Obratite se lekaru
- Ako primetite bilo koji od ovih simptoma kod člana porodice, naročito deteta ili tinejdžera i sumnjate na zloupotrebu droga. Osoba koja ih uzima najčešće će to negirati i poricati, pa će vam trebati stručno lice koje će vam pomoći da se suočite sa situacijom.
Uzroci
Zloupotreba droga i lekova se tretira kao bolest od strane stručnjaka, a ne kao nedostatak volje. Nasledni faktor igra veliku ulogu u nastanku zavisnosti, ali su bitni i društveni činioci kao što su siromaštvo, problemi u porodici i vršnjački pritisak. Najveća opasnost preti od toga što osoba koja počne da koristi narkotike smatra da je imuna na zavisnost. Kada osoba postane zavisna od droge, teško joj je da prekine sa upotrebom, bila svesna problema ili ne. Podnošenje narkotika se sa dužom upotrebom povećava, tako da zavisnik mora uzeti veću količinu da bi postigao isti efekat. Kod heroina i kokaina koji izazivaju najveću zavisnost, upotreba se povećava da bi se izbegao bol koji prati apstinencijalnu krizu.
Lečenje
Lečenje se odvija u dve faze, apstinencija i oporavak. Apstinencija, odnosno prestanak uzimanja droge može trajati nekoliko dana ili nedelja, ali može biti mučna pa čak i opasna ako se vrši bez stručnog nadzora. Oporavak je duža faza u kojoj se organizam zavisnika očišćen od droge.
Prevencija
Veliku ulogu u prevenciji zloupotrebe droga i lekova imaju roditelji, zajednica i razni programi javne edukacije. Roditelji treba da informišu svoju decu o zloupotrebi i posebno da im skrenu pažnju na nasledni faktor rizika za njihovu nerođenu decu. Tehnike zastrašivanja ne dovode do pozitivnih rezultata. Umesto toga, adolescentima treba objasniti da unutrašnji i spoljni pritisci navode ljude da počnu uzimati drogu, i naučiti ih kako da se odupru pritisku vršnjaka.
Dobro je znati
Starije osobe često nesvesno postanu zavisne od lekova. Sa godinama se usporava metabolizam i sporije se izlučuju lekovi, pa može doći do uzimanja prevelike doze. Neki ljudi ne znaju da su lekovi protiv kašlja, laksativi i tablete za mršavljenje neka vrsta droge. Stariji ljudi često kombinuju lekove koje dobijaju na lekarski recept i one koje kupuju bez recepta i tako povećavaju opasnost od neželjenih dejstava I kontraindikacija. Kod starijih osoba se simptomi trovanja lekovima mogu lako zameniti sa simptomima neke mentalne ili druge bolesti. Kod nekih lekova treba obratiti posebnu pažnju. Na primer, diuretici, koji se koriste za snižavanje krvnog pritiska, mogu sniziti nivo kalijuma u organizmu, što može dovesti do malaksalosti i gubitka apetita. Neki antihipertenzivi dovode do potištenosti, umora i nesvestice, a lekovi protiv anksioznosti mogu izazvati pospanost, drhtanje i amneziju ako se uzme prevelika doza. Zbog toga je važno da starije osobe kažu lekaru koje sve lekove uzimaju.
Akupunktura
Neki stručnjaci smatraju da akupunktura može biti uspešna u lečenju zavisnika od heroina, kokaina i drugih droga. Naročito se tretira nekoliko tačaka na uhu, i to pomaže za ublažavanje simptoma apstinencijalne krize i želje za drogom, sprečava povratak drogi i povećava stopu ozdravljenja.
Lečenje lekovitim biljem
Veoma bitan deo lečenja je čišćenje organizma od narkotika. Silimarin, koji je sastojak biljke oslobod (Silybum marianum) se uzima za jačanje jetre. Ekstrakt divlje zobi, koren čička (Arctium lappa), rudbekija (Echinacea spp) i sladić (Glycyrrhiza glabra) se koriste za pročišćavanje krvi. Za ublažavanje anksioznosti se koriste grozničnica (Scutellaria lateriflora), odoljen (Valeriana officinalis) i obični sporiš. Pre upotrebe se posavetujte sa stručnim travarom oko doziranja.
Hidroterapija
Stručnjaci smatraju da je za čišćenje organizma od droge potrebno i nekoliko meseci, a u tome može pomoći i svakodnevna kupka u trajanju od 10-20 minuta, u koju se doda pola šoljice sode bikarbone ili morske soli.
Psihosomatsko lečenje
Tehnike biofeedbacka, meditacije, tehnike opuštanja i vizualizacije ublažavaju stres i dovode do promena u ponašanju koje ubrzavaju oporavak.
Ishrana
U lečenju je vrlo bitna redovna i zdrava ishrana, obroci bogati belančevinama, povrćem i ugljenim hidratima. Ako vam se traže slatkiši uzmite ječmeni slad umesto šećera, i kapsulu hrom pikolinata od 250mcg na dan da bi stabilizovali nivo šećera u krvi. Delotvorna je i dodatna količina vitamina C i E, pantotenske kiseline (vitamin B5), magnezijuma, kalcijuma, kalijuma i folne kiseline.
Konvencionalna medicina
Prvi korak u lečenju zloupotrebe droga je psiha, jer neki zavisnici nisu svesni zavisnosti, a neki je poriču. Vrsta lečenja koja će biti primenjena zavisi od tipa i težine zavisnosti. Postoje razni programi ambulantnog tipa, psihoterapije i grupe za samopomoć, i terapije u ustanovama zatvorenog tipa koje traju nedeljama i mesecima. Osim lečenja, zavisniku će možda biti potrebna i socijalna pomoć, psihijatrijsko i socijalno savetovanje. Ovi programi imaju za cilj da povećaju samopoštovanje, i da pomognu zavisniku da se drži dalje od situacija koje ga mogu vratiti drogiranju. Za mnoge zavisnike od pomoći je i pronalaženje posla, okruženje u kojem nema droge i prijateljstvo sa osobama koje ne koriste drogu.
Čišćenje organizma od depresora centralnog nervnog sistema može biti bolno i opasno po život, pa treba da se sprovodi uz nadzor lekara. Prekid upotrebe barbiturata i benzodiazepina može dovesti do delirijum tremensa, ubrzanog pulsa, malaksalosti I halucinacija.
Detoksikacija od sredstava za podizanje raspoloženja dovodi do letargije, anksioznosti, umora, halucinacija i depresije. Stimulansi, sem kokaina, ne stvaraju jaku zavisnost, pa će i simptomi apstinencijalne krize biti blaži. Uz lečenje zavisnosti od kokaina, potrebno je i savetovanje, kao i podrška porodice. Terapija je takođe bitna i zavisnicima od amfetamina, jer mogu postati potišteni i suicidalni nakon prestanka uzimanja droge. Apstinencijalna kriza zavisnika od opijata je praćena drhtanjem, znojenjem, tremorom i željom za drogom, ali je više dramatizovana nego što je stvarna, i nije toliko opasna kao kod krize nakon prestanka uzimanja alkohola i barbiturata. Ranije se smatralo da je izlečenje zavisnosti od opijata nemoguće, ali su neki veterani vijetnamskog rata samoinicijativno i dobrovoljno prestali sa uzimanjem droge. Lekari prepisuju i određene doze metadona nakon prestanka uzimanja heroina i morfijuma. To je droga koja izazva slabiju zavisnost, a smanjuje stres i potištenost, i tako sprečava zavisnike da se vrate na upotrebu često štetnijih droga i nakon godina neuzimanja.
Oporavak je druga faza lečenja, i tada zavisnik treba da nastoji da ne uzima drogu. Ova faza je teška jer se menjaju navike i način života, i vrlo je bitna podrška porodice, prijatelja i grupa za pomoć i podršku. Kod adolescenata je uspešnija grupna nego individualna terapija. Pošto je zavisnost deteta problem cele porodice, u lečenje bi trebalo uključiti sve njene članove.
Alternativni načini lečenja
Uglavnom se koriste za ublažavanje stresa, jačanje organizma i smanjenje želje za drogom.